Država davala subvencije i Socijalno-ekonomskom savetu!?

u 2010. godini – 20,485 miliona dinara 

u 2011. godini – 20,746 miliona dinara 

u 2012. godini – 21,354 milion dinara 

u 2013. godini – 19,333 miliona dinara

Da je SES dobijao subvencije od države potvrdili su Istinomeru i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dodajući da je taj novac upotrebljavan za „njegovo nesmetano funkcionisanje“. Sa ovom praksom počelo se još 2004. godine i trajalo je sve do 2014. godine, naveli su u Ministarstvu rada.

“Iako sredstva opredeljena za Socijalno-ekonomski savet po svojoj nameni nisu subvencije, već služe za nesmetano funkcionisanje ovog organa, od početka finansiranja u zakonu o budžetu utvrđivana su u razdelu ovog ministarstva, na funkciji 410,  aproprijacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama”, ističu u Ministarstvu rada.

Objasnili su da su svake godine u postupku pripreme predloga finansijskog plana od Ministarstva finansija tražili odobrenje za planiranje sredstava za finansiranje rada Socijalno-ekonomskog saveta „u okviru posebne glave u razdelu“, prema ekonomskim klasifikacijama koje su i sadržane u finansijskom planu Socijalno-ekonomskog saveta i prema kojima se sredstva, koja im Ministarstvo prenosi putem administrativnih transfera, i realizuju.

“Međutim, naša nastojanja u iskazanom pravcu su očekivani ishod dobila tek u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kada su sredstva za funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta utvrđena u okviru posebne glave – Ustanove za registar obaveznog socijalnog osiguranja, ostvarivanja prava zaposlenih i saveta za razvoj socijalnog dijaloga, zajedno sa još dva indirektna budžetska korisnika, prema pojedinačnim ekonomskim klasifikacijama”, navode u Ministarstvu rada.

Ova sredstva koja su se iz budžeta opredeljivala na aproprijaciji 451 (ovlašćenje izvršnoj vlasti za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu) Socijalno-ekonomski savet je koristio za plate, socijalne doprinose i rashode za zaposlene i za finansiranje rashoda za nesmetano funkcionisanje – troškove materijala, usluge održavanja opreme, putovanja (Savet finansira učešće predstavnika socijalnih partnera na konferencijama Međunarodne organizacije rada na osnovu odluke Saveta), naknade članovima Saveta i članovima Stalnih radnih tela i stalne troškove, objasnili su u Ministarstvu rada. 

U Ministarstvu finansija smo pokušali da saznamo zašto nisu davali „zeleno svetlo“ da se sredstva za SES obezbede iz posebne glave razdela kako je tražilo Ministarstvo za rad. Iz ovog Ministarstva stigao nam je odgovor da je višegodišnje subvencionisanje SES-a, u stvari, posledica nemogućnosti da se ustanovi koliki će biti rashodi ovog nezavisnog tela.

„Kako je Socijalno-ekonomski savet počeo sa radom, kao i u kasnijem periodu, nije bilo poznato na koji način će funkcionisati, broj zaposlenih kao i drugi rashodi za njegovo nesmetano funkcionisanje, pa samim tim nije bilo moguće prikazati visinu rashoda po ekonomskim klasifikacijama. Kako je bilo neophodno planirati sredstva u budžetu Republike Srbije za funkcionisanje SES-a, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, finansiranje rada ovog nezavisnog tela planirala je na funkciji 410 – Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“, saopštili su iz Ministarstva finansija.

Članovi SES-a, sa druge strane, ističu da ne znaju iz koje budžetske linije su dobijali novac. Ipak, Branislav Čanak, predsednik sindikata „Nezavisnost“ i aktuelni predsedavajući SES-a, kaže da je takva vrsta finansiranja – skandalozna.

“Prvi put čujem da je SES dobijao novac iz te budžetske linije. To je sramota i to je kriminal. Nama je novac uplaćivan i mi zaista nismo znali odakle je on dolazio”, kaže Čanak za Istinomer.

Ni njegov kolega iz SES-a Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije takođe tvrdi da u ovoj organizaciji nisu znali da je novac dolazio kao državna pomoć. Inače, dodeljivanje državne pomoći regulisano je Zakonom o kontroli državne pomoći, kao i Uredbama koje regulišu pravila za dodeljivanje, kao i način prijavljivanja državne pomoći. Postoji i Komisija za kontrolu državne pomoći, kojoj se prijavljuje pomoć i koja vrši njenu kontrolu. Pored toga, zakon je vrlo jasan i državna pomoć može da se dodeli: 

1) radi unapređenja ekonomskog razvoja područja Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti; 

2) radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju; 

3) za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji, ukoliko se time ozbiljno ne narušava, niti postoji pretnja ozbiljnom narušavanju konkurencije na tržištu; 

4) za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa. 

Ni jedan od ovih uslova SES ne ispunjava, a ipak je njegovo funckionisanje finansirano kao subvencija. Analitičari smatraju da ovaj slučaj pokazuje da je naš budžetski sistem nesređen i da ne postoji želja da se on napravi tako da bude jasan i precizan. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Istinomer da podatak da smo godinama finansirali SES preko budžetske linije za subvencije pokazuje da je budžetski proces loš.

“To pokazuje slabost budžetskog procesa i odsustvo želje da se on unapredi. Budžet se pravi tako što se uzme onaj iz prethodne godine i malo se uveća. Ne postoji želja da se budžetski sistem napravi logičnim da se zna tačno šta i odakle se plaća”, navodi Stevanović.