Početna Stranke Demokratska stranka

Demokratska stranka

Godina osnivanja: 1990.
Period u vlasti: 2000-2003; 2007-2012.
Rezultati izbora (od 2000.)
2008. Koalicija “Za evropsku Srbiju” osvojila 102 mandata, a DS pripalo 64 mandata.

2012. godine Koalicija "Izbor za bolji život - Boris Tadić" osvojila je 22,11 odsto glasova (67 poslanika), a 49 pripalo je DS.

2014. Demokratska stranka osvojila je 6,03 odsto glasova (19 poslanika). 
Istorijat
Istorija Demokratske stranke, prve jugoslovenske stranke i jedne od najjačih stranaka u međuratnom periodu počinje u februaru 1919. godine Osnivačkom konferencijom održanom u Sarajevu. Njen prvi predsednik bio je Ljubomir Davidović. Nakon smrti Ljubomira Davidovića, na čelo DS dolazi Milan Grol. Kada je Nemačka 1941. okupirala Kraljevinu Jugoslaviju, deo rukovodstva DS odlazi u Veliku Britaniju, gde sa ostalim strankama pristupa Vladi u izbeglištvu. Posle završetaka rata i sporazuma Petra II Karađorđevića i Josipa Broza Tita, deo rukovodstva DS vraća se u zemlju i učestvuje u Privremenoj vladi. Predsednik Milan Grol, postaje potpredsednik Vlade. Zbog komunističke represije i neregularnosti, rukovodstvo Demokratske stranke 1945. poziva narod da bojkotuje komunističke izbore. DS i Grol počinju avgusta 1945. otvorenu borbu protiv komunista svojim nedeljnim listom „Demokratija“ ali koji se ubrzo zatvara jer su sindikati odbili da njihovi članovi štampaju taj list. DS ubrzo prestaje sa radom jer nije postojao ni jedan uslov za slobodno delovanje stranaka.

Sledeći započete procese promena u istočnoj Evropi, grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. u Beogradu odlučuje da obnovi rad Demokratske stranke. Oni su 11. decembra 1989. u Beogradu kao Osnivački odbor održali konferenciju za novinare saopštivši javnosti da DS obnavlja svoj rad i pozvali građane da pristupe prvoj opozicionoj stranci u Srbiji.

Osnivačka skupština obnovljene DS održana je 3. februara 1990. u Beogradu. Za predsednika  izabran je dr Dragoljub Mićunović, a za predsednika Izvršnog odbora dr Zoran Đinđić. Na izborima održanim 9. decembra 1990. DS  je učestvovala u 176 od 250 izbornih jedinica i dobila sedam poslaničkih mandata. Nekoliko dana pre održavanja izbora grupa od deset uglednih članova GO predvođenih akademikom Nikolom Miloševićem napustila je Demokratsku stranku i osnovala Srpsku liberalnu stranku.

Glavni odbor odlučio je 13. juna 1992. da DS ne uđe u koaliciju DEPOS. Nezadovoljni odlukom većine, grupa članova GO  DS predvođenih tadašnjim potpredsednikom dr Vojislavom Koštunicom, napušta DS i zajedno sa jednom grupom opštinskih odbora osniva novu stranku – Demokratsku stranku Srbije. Za novog lidera stranke 1994. godine  izabran je Zoran Đinđić. Dragoljub Mićunović podnosi ostavku, a dve godine kasnije, 1996. godine, osnovao je novu stranku – Demokratski centar. U leto 1996. godine, DS formira koaliciju zajedno sa SPO,GSS i DSS na kojima učestvuju na saveznim izborima. Na saveznim izborima koalicija ne uspeva da ostvari uspeh, dok je na lokalnim izborima osvojila najveći broj glasova u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, u većini beogradskih opština i više od  40 opština u Srbiji. Pošto režim nije priznao rezultate izbora, Koalicija “Zajedno” je organizovala demonstracije na ulicama Beograda i drugih većih gradova. Građanski i studentski protesti u Srbiji trajali su 88 dana. Zoran Đinđić izabran je za prvog nekomunističkog gradonačelnika Beograda na sednici Skupštine grada Beograda, koja je održana 21. februara 1997.

U januaru 2000. godine stvorena je koalicija Demokratske opozicije Srbije(DOS) sastavljena od ukupno 18 stranaka. Nakon razlaza sa SPO-om, DS je postala najjača stranka u koaliciji, a Zoran Đinđić šef Izbornog štaba.

Pošto je režim pokušao da pokrade glasove i organizuje drugi izborni krug, DOS je organizovao generalnu obustavu rada i veliki miting 5. oktobra ispred Savezne skupštine u Beogradu. Na miting je došlo preko pola miliona ljudi iz svih krajeva Srbije. Režim je srušen, a Koštunica je proglašen za predsednika. Ovu pobedu je nakon toga potvrdio i Ustavni sud. Skupština Srbije je raspuštena, a na vanrednim izborima 23. decembra 2000.  DOS je odneo ubedljivu pobedu.

Za novog predsednika Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić. Predsednik DS i premijer Srbije, Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine. Glavni odbor stranke imenuje Zorana Živkovića za novog predsednika stranke do izbora, a on postaje i predsednik Vlade Srbije. U jesen 2003.   DOS se raspada, Vlada Srbije gubi većinu u skupštini, a potpredsednik  stranke Boris Tadić priznaje aferu „Bodrum“, odnosno da su poslanici DS zloupotrebljavali poslaničke kartice svojih kolega koji nisu bili u Skupštini, nego na letovanju. DS na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra nastupa samostalno, osvaja 37 poslaničkih mesta i odlazi u opoziciju. Na izborima za predsednika DS, u februaru 2004, Boris Tadić izabran je  za novog predsednika. Na izborima za predsednika Srbije u junu 2004. godine Tadić je uspeo da pobedi kandidata SRS Tomislava Nikolića.

Na izborima održanim 21. januara 2007. godine, DS je u koaliciji sa Sandžačkom demokratskom partijom osvojila 64 poslanička mesta, u Skupštini AP Vojvodine i 37 predstavnika. Boris Tadić je na izborima u februara 2008. po drugi put  pobedio Tomislava Nikolića i osvojio, po novom Ustavu, petogodišnji mandat predsednika Srbije. Na izborima 2008. godine DS je u koaliciji “Za evropsku Srbiju” sa G17 plus, SPO,SDP i LSV-om osvojila 102 mandata u Skupštini Srbije DS dobila 64, kao i 57 u Skupštini AP Vojvodine. U maju 2012. godine održani su prevremeni parlamentarni i predsednički izbori. Koalicija stranaka okupljena oko DS osvojila je 22,11 odsto glasova na parlamentarnim izborima (67 poslanika), odmah iza koalicije SNS, ali u drugom krugu predsedničkih izbora Tomislav Nikolić je pobedio Borisa Tadića. Novu Vladu Srbije formirali su SNS, SPS i URS, a DS se seli u opoziciju.  Na 15. Skupštini Demokratske stranke 25.č novembra 2012. godine za predsednika Demokratske stranke izabran je Dragan Đilas, a Boris Tadić je postao počasni predsednik. U januaru 2014. Tadić i jedan broj visokih funkcionera napušta stranku. Na izborima u martu 2014. Demokratska stranka osvojila je 6,03 odsto glasova (19 poslanika). Na 18. Skupštini DS 31. maja 2014. godine za predsednika DS izabran je Bojan Pajtić

Dve godine kasnije, na prvim neposrednim stranačkim izborima novog rukovodstva DS, 24. septembra 2016, članovi su izabrali Dragana Šutanovca za predsednika DS.  Glasalo je 60,71 odsto članova DS od registrovanih 18.459 birača, a Šutanovac je dobio 59 odsto glasova. 

Na izborima za novog predsednika Demokratske stranke, održanim 2. juna, 2018. godine, kandidati su bili Zoran Lutovac, Gordana Čomić i Branislav Lečić. Sa 659 osvojenih glasova delegata, za novog, sedmog po redu predsednika Demokratske stranke imenovan je Zoran Lutovac, koji je do tada obavljao funkciju predsednika Političkog saveta stranke.

Najčitanije
Akteri u stranci