Da li, zaista, samo zlonameran čovek može da poistovećuje sve navijače s kriminalom, kako je to rekao Duško Vujošević košarkaški trener, u intervjuu za NIN? I on i Vladimir Vuletić, bivši potpredsednik Partizana, u nedavnim medijskim istupima osvrnuli su se na ulogu naprednjaka u usponu pojedinih grupa na tribinama, ali i na afere koje se u medijima retko spominju, a zajednički imenilac im je veza s adresom u - Ljutice Bogdana. Kakav mozaik se može sastaviti od medijskih napisa u kojima se godinama pominju navijači, njihovi komandanti i svi zamislivi prljavi poslovi?

Sa kašnjenjem koje se meri godinama optužbe opozicije na račun bivše državne sekretarke MUP-a postale su udarni sadržaj tabloida. Da li onaj ko ocenjuje šta je “preterana kampanja” odlučuje i kad je targetiranje pravovremeno ili urednici treš medija samo pokušavaju da čitaju njegove misli?

„Bacili kokošku na Marinku Tepić“, „Gađao živom kokoškom Mariniku Tepić“, „Srpsku opozicionarku tokom presice gađali živom kokoškom“... Ovo su samo neki od naslova iz domaćih i regionalnih medija nakon što je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, ispred sedišta Srpske napredne stranke u Pančevu, održala (ili pokušala da održi) konferenciju za medije. I ta vest je, čini se, natkrilila informacije zbog kojih je Tepić i pozvala novinare. A to je valjda i bio cilj onih koji su osmislili “kontraakciju” – okruži, nadglasaj, gađaj.

Predizborna kampanja, bez konca i početka, ili strategija ekonomskog tigra koji se rešava “odmetnutih tigrića”? Hapšenje Veljka Belivuka i grupe osumnjičenih za teška krivična dela mediji ovih dana prate iz minuta u minut. Bunkeri, nova Šilerova, snajperi, crnogorska veza, nema tela, nema dela - publika kao da je dobila još jednu krimi seriju. Svedoci smo da je put do pravosnažne presude trnovit i često predug. Podsetimo se, šta se dogodilo posle prethodnog masovnog hapšenja? Kako je izgledala istraga ubistva na šinama u Beogradu? Šta to tek sada otkrivaju prorežimski mediji, a o čemu istraživački novinari pišu već godinama?

Od disidenata i intelektualaca koji su hapšeni zajedno s branjenicima u borbi protiv represije, do profesionalaca oko kojih se vije oblak sumnjivih poslova. Nekoliko hiljada advokata u Srbiji za jedne su poslednja brana od sistema, za druge saradnici, za državu korektivni faktor, koji je sprečava da pređe u razbojništvo. Da li je uz sve druge institucije u Srbiji i ova - “gorda advokatura” - urušena među poslednjim koje stoje postojano? Šta sve mogu advokati kada se udruže? Zašto su meta atentata? Kako ih vide novinari, a kako suparnici iz sudnice danas?

Nedeljama već javnost sluša o prisluškivanju predsednika Srbije, a najkontroverzniji detalji stižu od neimenovanih izvora prorežimskih medija. Tužilaštvo za organizovani kriminal dalo je jedno saopštenje o početku predistrage. U međuvremenu, uz Vučića, koji nam je i “otkrio” da postoje snimci njegovih razgovora, o slučaju se oglašavao niz predstavnika vlasti, a posebno se istakao Aleksandar Vulin. Slušajući ministra unutrašnjih poslova, moglo bi se manje-više zaključiti da je stvar rešena. Dok Vulin objavljuje “činjenice”, tabloidi pojačavaju hajku protiv Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke MUP-a. Ko se to usudio da prisluškuje predsednika? Šta je smrtni greh žene koja se nedavno na dve strane tabloida ispovedala o vernosti Vučiću? Da li je u toku unutarpartijski rat ili “oslobađanje” policije?

Finansijska mafija je jača od narko-mafije u Srbiji, a sve se svelo na udar po narko-mafiji koja nije u rukama ljudi bliskih vlasti, kaže za Istinomer dr Dobrivoje Radovanović, profesor psihologije kriminala, koji je decenijama bio na čelu Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?

Već uveliko punoletni građani ne pamte Srbiju u kojoj Rasim Ljajić nije ministar. Vodio je ministarstvo i u državi koja više ne postoji. U vladi čiji sastav samo što nismo saznali on navodno neće uzeti nijedan resor, ali nije da i ranije nismo slušali njegove planove da se povuče iz izvšne vlasti. 

Ministarstvo smešnog hoda, Ministarstvo za ravnomerni regionalni razvoj, Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena, Ministarstvo istine ili Ministarstvo za dijalog. Neka su fikcija, neka su stvarno postojala i postoje, ali učinak je isti - skoro pa “neviđen”.