U Rezoluciji 1244 se ne govori o Srbiji, već o SRJ

Predsednik Srbije o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. (Skupština Srbije, 27. 5. 2019.)
“U Rezoluciji 1244 nigde se ne govori o Srbiji, govori se samo o Saveznoj Republici Jugoslaviji.”

Posle punih šest godina, u Skupštini Srbije ponovo se pričalo o Kosovu. Naime, Vlada je o toku razgovora sa Prištinom parlament poslednji put izvestila u aprilu 2013, a skupštini je izveštaj o Kosovu pre dva dana podneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Elem, na sednici kojoj nije prisustvovao veći deo poslanika opozicije, predsednik Vučić govorio je skoro dva i po sata, ali ponovo nismo čuli njegov plan za Kosovo.     

“Ne zato što ozbiljan plan za očuvanje interesa Srbije ne postoji“, objasnio je, već zato što sami, kako je rekao, ne odlučujemo ni o čemu.
*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

“Nema smisla da govorim do detalja, mogao sam danas da iznesem sve planove, sve mape, da govorim o svakom selu i zaseoku, ali to ne mogu i ne smem, jer ne odlučujemo mi sami ni o čemu, odlučuje i druga strana, a odlučuju još više oni koji podstiču drugu stranu na sve ono na šta su ih podsticali do danas“, rekao je Vučić.

Ukoliko bude postignut kompromis sa Albancima, a skeptičan je da će ga biti, građani će o Kosovu, ponovio je, odlučivati na referendumu. Ponovo smo čuli i da Srbija nema vlast na Kosovu, sem u zdravstvu i školstvu, te da je njegova namera “da dobijemo najviše što možemo i izgubimo najmanje što moramo”.
Istakao je da smo 1999. poraženi u neravnopravnom sukobu, da je potpisana delimična politička kapitulacija, da su naše snage povučene sa KiM i “da smo se pravili kao da se ništa nije desilo.” Zatim je podsetio i na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), rekavši “da se u njoj nigde ne govori o Srbiji, već da se govori samo o Saveznoj Republici Jugoslaviji.”
Mi se odričemo pravnog kontinuiteta u odnosu na SRJ, a zatim 2006. nestaje nam Savezna Republika Jugoslavija, zahvaljujući neodgovornoj politici koju smo mi ovde vodili”, rekao je Vučić. 
Ovakvo tumačenje Rezolucije 1244, prema kome se ona odnosi na SRJ, a ne na Srbiju, nije novo i već smo ga čuli od predsednika Srbije. Tako je prošlog leta, otprilike u vreme kada je prvi put javno izgovorio da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, imao i odgovor za one koji poručuju da rešenje za Kosovo mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244. 
Je l’ znate šta piše u Rezoluciji 1244? Ne piše vam nigde Srbija, nigde. Piše Savezna Republika Jugoslavija. A, je li Vučić, ili bilo ko od nas uništio SRJ i pustio da ode Crna Gora, i dao Crnoj Gori krila da ode iz SRJ? Prvo su to uradili 2006. isti Jeremić, Đilas, Tadić i ostali. Je l’ to, ljudi, istina ili nije istina… Nemojte da vam govorim šta ja objašnjavam Albancima kad mi govore – nije Srbija, nego SRJ. Pa objašnjavam – koja ima kontinuitet pravni, i tako dalje. Snalazim se i borim se za svioju zemlju, za svoju Srbiju, na svakom mestu”, izjavio je Vučić 22. jula 2018.
U to vreme, međutim, Demokratska stranka na čije bivše članove danas prebacuje odgovornost za odvajanje Crne Gore, nije bila u Vladi Srbiji. Tadašnju vladu, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, činili su DSS, G17 plus, SPO i Nova Srbija, dok je Boris Tadić bio predsednik Srbije. Vučić je sličnu tezu o Rezoluciji 1244 ponovio i 23. avgusta prošle godine, prilikom otvaranja fabrike u Zrenjaninu:
Ne zaboravite da nam je Rezolucija 1244 vezana za Saveznu Republiku Jugoslaviju, a Savezna Republika Jugoslavija prestala da postoji odvajanjem Crne Gore u 2006. godini. I ćutite, naravno da ništa ne govorite. Ja narod neću da lažem i, kao što vidite, smem da govorim pred svima vama.”
Činjenica je da predsednik nije slagao kada je rekao da se u Rezoluciji 1244 ne pominje Srbija već SR Jugoslavija, što je i logično jer je Savet bezbednosti UN-a ovaj dokument usvojio 10. juna 1999. (njenim usvajanjem označen je kraj NATO bombardovanja SRJ). 
A u njoj, između ostalog, stoji – da sve države-članice Ujedinjenih Nacija jemče suverenitet i teritorijalnu celovitost SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore), onako kako je to definisano Poveljom Ujedinjenih Nacija i Helsinškim završnim aktom. 
To nije promenila ni činjenica da je 4. februara 2003. SR Jugoslavija preimenovana u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao ni potonje istupanje Crne Gore iz te zajednice, 3. juna 2006.
Naime, Crna Gora referendumom je iskoristila svoje pravo da istupi iz državne zajednice na osnovu Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora. U stavu 5. člana 60. ovog Zakona propisano je da: “država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države sledbenika i osamostaljene države”. 
U slučaju istupanja države Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju, kao sledbenika. Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sledbenika i osamostaljene države”, navodi se u stavu 4. člana 60. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Da je nakon istupanja Crne Gore iz državne zajednice Srbija postala pravni sledbenik, stoji i u Odluci o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kojoj se, takođe, naglašava da se to posebno odnosi na Rezoluciju 1244.
Dalje, nakon izlaska Crne Gore iz državne zajednice, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izvestio je Generalnog sekretara UN-a Kofija Anana da će “članstvo Srbije i Crne Gore u Ujedinjenim nacijama biti nastavljeno od strane Republike Srbije, s obzirom da je Crna Gora na isti datum proglasila nezavisnost”. 
Na taj način Srbija je nasledila članstvo u Ujedinjenim nacijama, ali i u drugim međunarodnim institucijama, uključujući Savet Evrope, OEBS, Partnerstvo za mir, BSEC (Crnomorska ekonomska saradnja), i CEFTA. Na drugoj strani, osamostaljena Republika Crna Gora je 28. juna 2006. postala 192. članica Ujedinjenih Nacija.
Da je Rezolucija 1244 za Srbiju ostala najvažniji međunarodni dokument kada je reč o Kosovu, uprkos tome što u njoj piše SR Jugoslavije, potvrđuje i dalje važeća Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM, koju je Skupština Srbije usvojila u januaru 2013. na predlog Vlade Srbije, čiji je prvi potpredsednik bio upravo Aleksandar Vučić. 
U ovoj rezoluciji, koja je, podvlačimo, i dalje na snazi, uz Ustav Srbije posebno se apostrofira upravo Rezolucija 1244, pa se naglašava da “svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u Pokrajini ili o zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244”.  
Isto stoji i u dalje važećoj Političkoj platformi za razgovore sa Prištinom, koju je Dačićeva i Vučićeva vlada jednoglasno usvojila 9. januara 2013, na predlog tadašnjeg predsednik Srbije Tomislava Nikolića. Budući da se u svojim zvaničnim dokumentima država Srbija poziva na Rezoluciju 1244 koja jemči suverenitet i teritorijalnu celovitost SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore), a da je njen sledbenik Srbija, otuda i tumačenje da su podela i razgraničenje suprotne ne samo Ustavu, već i Rezoluciji 1244. 
Dakle, tačno je da u Rezoluciji 1244 nigde ne piše Srbija već SR Jugoslavija, kao što kaže predsednik Aleksandar Vučić. Međutim, formalno-pravno to ne menja stvari, jer je izlaskom Crne Gore iz državne zajednice 2006. godine, Srbija preuzela državnopravni kontinuitet državne zajednice i postala njen naslednik u međunarodnim institucijama, u skladu sa Ustavnom poveljom SCG. Srbija je tada nasledila članstvo i u Ujedinjenim nacijama, a međunarodni dokumenti koji su se odnosili na SR Jugoslaviju, uključujući i Rezoluciju 1244, automatski su nastavili da važe za Srbiju, kao njenog naslednika. Stoga za izjavu koju ocenjujemo, Aleksandar Vučić dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.
[proverime]
Istine radi, Vučić je ipak pokazao određenu doslednost kada je reč o Rezoluciji 1244, jer je i nakon njenog usvajanja 1999. godine govorio da se u njoj ne pominje suverenitet Srbije, već SR Jugoslavije. Samo što tada odgovornost za gubitak suvereniteta nije prebacivao na Jeremića, Tadića i Đilasa, već na vlast Slobodana Miloševića, iako je te 1999. godine bio ministar informisanja u Vladi Srbije.
„Suverenitet nije sačuvan! Potpuno je besmisleno da lažemo narod i kažemo da smo sačuvali suverenitet na toj teritoriji. Nije narod glup. Narod dobro zna da nema ni ‘S’ od suvereniteta. Naš ključni problem danas je što pojedini ljudi u politici i pojedini ljudi u medijima misle da je mnogo lepo i veoma pametno lagati narod. Pričati mu bajke. Pričati mu izmišljotine, govoriti kako je divno stanje u zemlji, kako su svi oduševljeni kako se svi raduju… Toga nema, to su sve besmislice. Ta floskula i prazna priča o suverenitetu ne postoji nigde, osim što se na jednom mestu Rezolucije SB UN samo pominje, ali ne suverenitet Republike Srbije, već SRJ“, izjavio je Aleksandar Vučić, tadašnji ministra informisanja, za “Svedok” 6. jula 1999. godine.
Ipak, iako su zbog prihvatanja predloga Martija Ahtisarija i Černomirdina o povlačenju Vojske Jugoslavije sa Kosova, ostavke na funkcije u Vladi Srbije podneli dva potpredsednika i 13 ministara SRS-a, među kojima i Vučić, radikali nisu ostali bez posla. Njihove funkcije u vladi sačuvao je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je, koristeći ustavna ovlašćenja u ratnom stanju, doneo Uredbu po kojoj je neophodan kontinuitet sastava i rada vlade.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović