Početna Izjave Istinitost Nijedna zemlja EU nije prekinula saradnju sa Huavejom, niti je to razmatrala
Rasim Ljajić

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija o saradnji sa Huavejom.

Nijedna zemlja EU nije prekinula saradnju sa Huavejom, niti je to razmatrala

“Huavej je jedan od najvećih snabdevača telekomunikacione opreme i u zemljama EU i do ovog momenta još nijedna zemlja nije niti prekinula (saradnju) niti je razmatrala tu mogućnost.”

Radio Slobodna Evropa, 19. 2. 2019.

Komentar Istinomera
Kineska telekomunikaciona kompanija Huavej (Huawei) već neko vreme je jedna od glavnih tema u svetu, nakon što su je Sjedinjene Američke Države optužile za navodno prisluškivanje i prenošenje osetljivih informacija vlastima u Kini. Američki predsednik Donald Tramp je još u avgustu prošle godine potpisao zakon kojim se zabranjuje administraciji da koristi opremu Huaveja, a SAD i dalje insistiraju na tome da bi ta kompanija, kroz svoju telekomunikacionu opremu, zvaničnom Pekingu mogla da omogući “back door“, odnosno pristup podacima.

*
Foto:Pixabay.com

“Huavej” je najpre samo demantovao optužbe za špijunažu, da bi pre nekoliko dana najavio tužbu protiv SAD zbog zabrane poslovanja i narušavanja ugleda kompanije, tvrdeći da američki kongres nije uspeo da dokaže nijednu od svojih tvrdnji.

Pored SAD, zabrana telekomunikacionim kompanijama da koriste opremu “Huaveja” u mobilnim mrežama nove generacije 5G na snazi je i u Australiji i Novom Zelandu, dok će Japan, prema pisanju medija, zbog navodnih bezbednosnih pretnji zabraniti svojim službenicima da koriste uređaje ove kompanija i kineskog ZTE.

Dalje, u Kanadi je u decembru, na zahtev SAD, uhapšena ćerka osnivača “Huaveja” i finansijska direktorka te kompanije Meng Vandžou, pod optužbom da je njena kompanija koristila jednu svoju nezvaničnu filijalu da pristupi iranskom tržištu, čime su prekršene američke sankcije. Kineske vlasti su oštro protestovale zbog hapšenja tvrdeći da Meng nije prekršila zakon. Meng je podnela tužbu protiv kanadskih vlasti zbog kršenja njenih građanskih prava, jer je, kako tvrdi, privedena i ispitana, a tek potom joj je rečeno da je uhapšena.

Iako su SAD pojačale pritisak i na svoje evropske saveznike da zbog rizika za bezbednost spreče kineskog telekomunikacionog giganta da gradi petu generaciju mobilne mreže (5G), ministar Rasim Ljajić rekao je nedavno da za Vladu Srbije to trenutno nije tema. 

Huavej je jedan od najvećih snabdevača telekomunikacione opreme i u zemljama EU i do ovog momenta još nijedna zemlja nije niti prekinula (saradnju) niti je razmatrala tu mogućnost“, izjavio je Ljajić.

*
Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Ljajić je podsetio da je jedan od najvećih partnera "Huveja" u Srbiji državni "Telekom Srbija", za kog prekid saradnje sa kineskom kompanijom, takođe, nije tema. Pored "Telekoma", saradnju sa tom kineskom kompanijom ima i Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

Naime, početkom ove godine ministar Nebojša Stefanović najavio je da će u naredne dve godine na 800 lokacija u Beogradu biti instalirano oko 1.000 kamera za prepoznavanje lica i registarskih tablica, što će "doprineti većoj bezbednosti građana i bržem otkrivanju krivičnih dela". Reč je o kamerama upravo kompanije “Huavej”, koju je Stefanović dogovorio još u septembru 2017. sa specijalnim izaslanikom kineskog predsednika Meng Đijendžuom (domaći mediji su ga predstavili kao “prvog bezbednjaka Kine”). Tada je rečeno da je MUP započeo saradnju sa "Huavejom" o sistemu kamera, kao i da je Kina ponudila svoje instruktore Srbiji i mogućnost da i ljudi iz Srbije idu u Kinu na obuku. 

Strah od moguće zloupotrebe izneo je bivši povrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić. On je ocenio da ovakav sistem video nadzora “pre asocira na novu vrstu kontrole, nego na veću bezbednost”, budući da je “vlast toliko puta iskoristila lične podatke protiv građana i političkih protivnika”.

Vratimo se sada izjavi Rasima Ljajića, kako bismo proverili da li je tačno da nijedna zemlja EU nije prekinula (saradnju) sa “Huavejom”, niti je razmatrala tu mogućnost.

Evropski komesar za digitalno tržište Andrus Ansip je još pre tri meseca rekao da bi EU trebalo da bude zabrinuta zbog mogućih bezbednosnih rizika jer “postoje strahovi da Peking zahteva od kineskih tehnoloških kompanija da sarađuju s obaveštajnim službama ili da unesu u svoje sisteme 'sporedne ulaze' (back door)”. 

Američki državni sekretar, Majk Pompeo, nedavno je Mađarskoj poručio da je svaka saradnja sa "Huvejom" bezbednosni rizik, a SAD je "iznela zabrinutost” i za Italiju, koja još nije donela odluku kojoj telekomunikacionoj kompaniji će dati pristup u izgradnji 5G mreže. U Češkoj je krajem prošle godine, prema pisanju RSE, Nacionalna agencija za sajber bezbednost donela direktivu da se preispitaju svi poslovi sa kineskom kompanijom, jer su ocenili da “predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost”. Češki premijer Andrej Babiš naložio je Vladi da prestane da koristi “Huavej” mobilne telefone, ali se prekidu saradnje usprotivio predsednik Češke Miloš Zeman, jer bi to, kako je rekao, naštetilo ekonomiji zemlje.

U Nemačkoj, koja sredinom ovog meseca treba da odlučuje o dozvolama za novu 5G mrežu, o Huaveju se raspravlja mesecima. Nemački mediji pisali su da se navodno priprema izmena Zakona o telekomunikacijama, kojima bi se telekomunikacione firme obavezale na potpisivanje izjave o uzdržavanju od špijunaže, kao i na to da sertifikuju svoje proizvode po najnovijim standardima bezbednosti. Poslednja vest je da Nemačka ipak neće zabraniti "Huaveju" da učestvuje u postavljanju 5G mreže, već da će od operatora biti traženo da zadovolje “najveće bezbednosne standarde”, koje će nemačka Federalna kancelarija za informatičku bezbednost konstantno pratiti.

Saradnja sa kineskom telekomunikacionom kompanijom pod lupom je i u Velikoj Britaniji. British Telecom grupa u decembru je potvrdila da će ukloniti opremu "Huaveja" iz osnovnog jezgra postojećih 3G i 4G mobilnih mreža i da neće koristiti proizvode te kineske kompanije u centralnim delovima svoje naredne 5G mreže. Velika Britanija počela je studiju o bezbednosti koja treba da odluči da li će tehnologija "Huaveja" biti upotrebljena u 5G mreži u toj zemlji, a zvaničnici britanskog Nacionalnog centra za sajber bezbednost predočili su u decembru šefovima "Huaveja" niz tehničkih zahteva da bi se zadovoljile britanske bezbednosne norme. Prošlog meseca britanska obaveštajna služba za sajberbezbednost dala je uveravanja da je moguće ograničiti rizike vezane za upotrebu opreme koje je proizvela ta kompanija za 5G mrežu.

Evropski čelnici na samitu ovog meseca treba da raspravljaju da li je ostvariva zabrana Huavejevih mobilnih mreža nove generacije. Kako bi ubedili šefove evropskih država i vlada da njihova oprema ne predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost, kao što tvrdi SAD, "Huavej" je pre nekoliko dana otvorio laboratoriju za sajber bezbednost u Briselu, gde njegovi klijenti mogu da provere osnovni kod koji pokreće njihovu mrežu. Sličan centar u novembru je otvoren u Bonu, a "Huavej" finansira i testiranja koja sprovodi britanska vlada.

Dakle, tačno je da do sada nijedna evropska zemlja nije prekinuala saradnju sa "Huavejom", koji se nada ključnoj ulozi u postavljanju 5G mreže u Evropi. Međutim, zbog bezbednosnih razloga prekid saradnje sa najvećim svetskim prodavcem mrežne opreme za telefonske i internet kompanije itekako je razmatran unutar EU. Kao što smo videli, prekid saradnje razmatrale su Velika Britanija, Nemačka i Češka, a evropski čelnici ovog meseca treba da raspravljaju da li je ostvariva zabrana mobilnih mreža nove generacije te kineske kompanije. Zato za izjavu da “do ovog momenta još nijedna zemlja nije niti prekinula (saradnju) niti je razmatrala tu mogućnost” sa "Huavejom", Rasim Ljajić dobija ocenu “poluistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.