Početna Izjave Istinitost Tanjug radi bez državnih podsticaja
Aleksandar Vučić

Predsednik države o radu agencije Tanjug.

Tanjug radi bez državnih podsticaja

“Danas, kada dotična agencija radi, i govori istinu, bez državnih podsticaja, ponovo je to naša krivica - države, vlade i moja, kao predsednika.“

Euobserver, 6. 11. 2018. godine

Komentar Istinomera
Odgovorajući na komentar italijanskog novinara Matea Trevisana i njegovu ocenu “da se Srbija nije distancirala od ere državnih medija, i da je u medijskoj sferi partijski monopol uspostavila vladajuća Srpska napredna stranka, koja sistematski krši osnovne medijske slobode“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Euobserver napisao “da je njegova vlada bila prva koja se odrekla učešća u medijima.

Primedbu da se na novinare u Srbiji na različite načine vrši pritisak, Vučić je u autorskom tekstu odbacio rečima da je 90 odsto postupaka protiv novinara pokrenuto na zahtev lidera opozicije, a ne vladinih predstavnika, i da on lično, "uprkos brojnim uvredama, pretnjama i klevetama", nikada nije uložio nijednu žalbu protiv medija ili novinara.

Negirao je i optužbe da vlasti guše lokalne medije, a odgovarajući na tvrdnje italijanskog novinara, predsednik Srbije se osvrnuo i na rad zvanično ugašene novinske agencije Tanjug i rekao “da su ti nezavisni novinari objavili čitulju u svojim novinama, na dan kada je ta državna agencija zatvorena“. 

Predsednik se u svom autorskom tekstu (a i inače) nije zapitao nad očitom nelogičnošću - kako to da zatvorena agencija radi. Ignorancija državnih organa na nezakonit rad Tanjuga je, međutim, već poznata stvar, ali je Istinomeru za oko zapela tvrdnja “da danas dotična agencija (Tanjug prim. aut) radi, i govori istinu, bez državnih podsticaja...“

Da vidimo koliko je ova predsednikova tvrdnja bliska istini. Ako je suditi po nalazima do kojih su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) - vrlo daleko.

Naime, analiza CINS-a, zasnovana na zvaničnim podacima, dobijenim od Uprave za trezor, Ministarstva finansija agencija Tanjug je od 31. oktobra 2015. - dana kada je zvanično ugašena do 15. juna ove godine od državnih institucija dobila 117.628.222 dinara. Od ove cifre na osnovu komercijalnih ugovora Tanjug je dobio 40.838.064 dinara, a ostatak novca, odnosno 76,8 miliona dinara isplaćen je za gašenje agencije.

*
Foto: Printscreen/ CINS

Isplate od preko milion dinara realizovane su povodom ugovora koji su sklapani sa Tanjugom kroz sprovođenje javnih nabavki, mahom za usluge medijskog praćenja, snimanja aktivnosti, usluga produkcije tekstova, fotografija, videa i montaže. Najviše novca dali su Centar beogradskih festivala, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

*
Isplate prema Tanjugu veće od milion dinara/Izvor: Uprava za trezor/ CINS


Među institucijama koje su u prethodne tri godine uplaćivale novac Tanjugu su gotovo sva ministarstva Vlade Srbije, Kabinet predsednika Srbije, Razvojna agencija Srbije, Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Beograda, Grad Beograd, Grad Novi Sad i drugi.

Analizom ugovora koje su institucije i ustanove sklapale sa Tanjugom od kada je ona zvanično ugašena, CINS je utvrdio da postoje i slučajevi kada se Tanjug pojavljuje kao jedini ponuđač, kao i da je deo javnih nabavki sproveden tako što su institucije direktno pregovarale sa Tanjugom, isključujući mogućnost da se druge novinske agencije prijave za posao – kroz pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.

Zanimljiv je i podatak do koga je CINS došao, a koji govori da je Privredna komora Srbije u junu ove godine Tanjugu isplatila donaciju od 1.435.000 dinara, namenjenu za tehničku opremu najnovije generacije i to za kameru, prateću opremu među kojom su laptop, stativ, torba, montažna jedinica i dodatak za server.

Dakle, država je na osnovu raznih ugovora agenciji Tanjug u prethodne tri godine, odnosno od kada je zvanično ugašena pa do 15. juna ove godine uplatila više od 40,8 miliona dinara, ne računajući novac za gašenje, niti razne donacije, zbog čega Vučić za izjavu “da agencija radi bez državnih podsticaja” dobija ocenu “kratke noge”.

Inače, pre prestanka važenja Zakona o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, ona je novac dobijala sklapanjem ugovora sa Ministarstvom kulture i informisanja, na osnovu više zakona, pravilnika i rešenja koji su regulisali njeno subvencionisanje. Nakon dve neuspele prodaje u okviru privatizacije državnih medija Tanjug je trebalo da prestane da radi, a Vlada je 30. oktobra 2015. godine donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga. Agencija je, kao što znamo, ipak nastavila da posluje.

Podsetimo još i da su svojevremeno, kada je Istinomer tražio informacije o uplatama budžetskih korisnika na račune Tanjuga, iz Uprave za trezor odgovorili da bi potraga za tim podacima u njihovim bazama mogla da ugrozi ekonomsku stabilnost zemlje.

No, ni drugi deo Vučićeve izjave “da dotična agencija govori istinu”, ne može se baš okarakterisati kao tačan. Elem, više puta smo svedočili Tanjugovom plasiranju neistinitih informacija.

Recimo, u martu ove godine je objavio vest sa naslovom “Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“, i to u toku 2016. i 2017. godine. Prvo, istraživanje na koje se agencija pozvala se uopšte nije bavilo 2017. godinom, već prethodnom 2016, a rezultati, uostalom kao i realnost, pokazuju da mediji u Srbiji nisu baš svetli primer, već da je Srbija 2015. po indeksu klijentelizma imala veći pad i da posle toga samo stagnira, a istraživači ne očekuju da se situacija popravi ni u 2017. 

Još jedaan "svetli" primer prevođenja i priređivanja tekstova je i pisanje Gardijana o Beogradu na vodi s kraja 2015. Iako je britanski lista istakao da ovaj projekat donosi oštre podele u Beogradu, pa piše o iseljavanjima ljudi iz Savamale, o pokretu Ne da(vi)mo Beograd, čiji je simbol žuta patka, uz napomenu da patka u žargonu može značiti i nešto drugo, Tanjug je u naslov izvukao - “Gardijan: Beograd, grad kreativnosti i novih poduhvata”, a o svemu ovom Istinomer je već pisao

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Mrđa
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.