Početna Izjave Istinitost Niko ne gradi metro u gusto naseljenim delovima grada
Siniša Mali

Gradonačelnik Beograda o izgradnji metroa u Beogradu

Niko ne gradi metro u gusto naseljenim delovima grada

"Nigde u svetu se metro ne gradi tamo gde su gusto naseljeni delovi grada, već tamo gde postoji mogućnost razvoja i izgradnje stambeno-poslovnih prostora.”

TV “Hepi”, 8. 2. 2018. godine

Komentar Istinomera

Ni ova predizborna kampanja ne prolazi bez obećanja da će se konačno ostvariti “višedecenijski san Beograđana” - da dobiju metro. Gradonačelnik Siniša Mali ponovo najavljuje početak izgradnje - sada za polovinu 2020. godine. On je tokom svog mandata na čelu glavnog grada, u više navrata pomerao rok za početak gradnje podzemne železnice. Kao što je Istinomer već pisao, Mali je tokom posete Londonu u oktobru 2014, početak izgradnje prve linije najavio za 2016, da bi u septembru 2016. rok pomerio za još dve godine. 


U najnovijoj najavi početka izgradnje metroa, Mali je obrazlagao i zbog čega smatra da je Makiško polje najbolja lokacija za prvu stanicu prve linije. Gradonačelnik je, tako, izjavio da se metro nigde u svetu ne gradi u gusto naseljenim delovima grada, već tamo gde postoji potencijal za razvoj.

 

Međutim, samo letimičnim pogledom na mape nasumično odabranih metro linija svetskih i evropskih gradova može se videti da trase uvek prolaze kroz centar grada i kroz delove koji su gusto nastanjeni. Šta više, u gotovo svim metropolama, prve metro linije su izgrađene u centralnom jezgru grada, gde je saobraćaj najfrekventniji, a tek kasnije su se širile ka obodima gradova. 


LONDON - Dok mi 2018. godine čekamo na ostvarenje “višedecenijskog sna Beograđana”, građani Londona metroom se voze već vek i po. Na zvaničnom portalu preduzeća koje se bavi saobraćajem u Londonu, piše da je prva linija metroa bila izgrađena u centru još 1863. godine. Tek kasnije se granala ka obodu, jer se sa razvojem grada širila i potreba za novim linijama, što dokazuje da je izgradnja metroa pratila razvoj određenih područja grada, a ne obratno, kako Mali kaže.


*
Mapa kretanja metroa u Londonu/Foto: tfl.gov.uk


BERLIN - Izgradnja metroa u Berlinu, kako piše na oficijelnom sajtu grada Berlina, počela je 1902. godine, a prvenstveno je bio konstruisan tako da rastereti nadzemni saobraćaj u centralnom delu Berlina, pa su ubrzo trase proširene na istočni i zapadni deo grada.


*
Mapa kretanja metroa u Berlinu/Foto: berlin.de


NJUJORK - Mapa podzemne i nadzemne gradske železnice u Njujorku prostire se na 472 stanice koje su raspoređene po čitavim četvrtima (Menhetn, Bruklin, Kvins i Bronks). Zanimljivo je da od ukupno 25 linija, samo tri ne saobraćaju Menhetnom, koji se smatra centralnom četvrti Njujorka.


*
Mapa kretanja metroa u Njujorku/Foto: mta.info


PARIZ - Prva linija pariskog metroa otvorena je još 1900. godine, kako piše na zvaničnom informativnom sajtu pariske metro železnice. Prema njihovim podacima, trasa je, prvobitno, izgrađena u užem gradskom jezgru, najgušće nastanjenom, a na obode grada konstrukcija je počela da se širi tek (ili već, iz naše perspektive) 30 godina kasnije.


*Mapa kretanja metroa u Parizu/Foto: parisbytrain.com


BUKUREŠT - A kako stoje stvari u komšiluku? Kako se ističe na sajtu bukureštanskog metroa, Bukurešt ima metro skoro 40 godina, trenutno rade četiri linije, a još jedna se gradi i sve prolaze kroz centar grada.


*
Mapa kretanja metroa u Bukureštu/Foto: metrorex.ro


BUDIMPEŠTA - Upravo u susedstvu imamo i primer linije koja ne prolazi kroz gusto naseljene delove grada. Naime, reč je o poslednjoj liniji metroa u Budimpešti, čija je izgradnja završena 2014. godine. Međutim, dve godine Evropska  kancelarija za borbu protiv utvrdila je da je prilikom njene izgradnje bilo “ozbiljnih neregularnosti – prevara i korupcije”. Opozicioni poslanici zamerali su da linija nikad nije dostigla pun kapacitet putnika, jer saobraća u delu grada gde ima mnogo drugih vidova transporta, tako da to svakako ne bi trebalo da služi kao uzor za beogradski metro.


*
Mapa kretanja metroa u Budimpešti/Foto: hungarybudapestguide.com


Gradonačelnik je u toku svog četvorogodišnjeg mandata obišao mnoge svetske metropole. Nemalo puta se, kako su mediji prenosili, vozio metroom i hvalio uređenje saobraćaja u gradovima Evrope, pa ne možemo njegovu izjavu pripisati neznanju ili neupućenosti. Gledajući mape, ali i istorijat izgradnje metroa širom sveta, vidimo da je izgradnja mahom kretala od gradskog jezgra. Dakle, praksa je da se svuda u svetu metro zapravo gradi u gusto naseljenim delovima grada, zbog čega Siniša Mali za ovu izjavu dobija ocenu „kratke noge“.


Arhitekta Branislav Jovin, koji je, prema oceni struke, napravio najozbiljniju studiju o metrou još 1972. godine, nedavno je izjavio da mu se čini da se metro gradi po meri “Beograda na vodi”. U njegovoj, ali i u svakoj kasnije napravljenoj studiji, linije metroa ukrštale su se u centru grada, na Trgu republike ili Terazijama. “Kakve veze ima Makiško polje, nego obećali (Bogoljubu) Kariću i naravno sad mi treba da pravimo prvu liniju da bi njima obezbedili”, kazao je Jovin.


Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa

Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.