Početna Izjave Istinitost Novi propisi smanjili broj abortusa u Makedoniji
Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije o merama za smanjenje broja prekida trudnoće

Novi propisi smanjili broj abortusa u Makedoniji

“(U Makedoniji) morate, ako želite abortus, da provedete dva dana u bolnici i morate da idete na ultrazvuk, zato što oni kažu da 10 do 15 odsto majki, kada čuje otkucaje srca deteta, tog trenutka promeni svoju odluku i da je to ustvari smisao toga... I time su uspeli da smanje svoje negativne trendove kod makedonskog življa. Kod albanskog nikada nije ni bilo problema.”

Televizija „Hepi“, 22. 1. 2018.

Komentar Istinomera
Govoreći o malom broju rođene dece i velikom broju abortusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je primer Makedonije, kao nešto na šta se treba ugledati pri rešavanju ovog problema.
“Da vidimo šta su uradili Makedonci i što ćemo videti kako da i mi napravimo. Dakle, oni su rekli, imate pravo da odlučite, ali nema više ilegalnog abortusa, to je najteže krivično delo, idete na 15 godina robije, ili ko zna koliko”, rekao je Vučić.
Makedonija je, uvođenjem novih propisa, kako je istakao, uspela da smanji negativne trendove u broju prekida trudnoće. Objasnio je da je tamo propisano da svaka žena koja želi da se podvrgne abortusu, pre konačne odluke, mora da provede dva dana u bolnici i da ide na ultrazvuk, ne bi li zapravo promenila mišljenje. Vučić je tu naveo da statistika govori kako 10 do 15 odsto majki promeni odluku kada čuje otkucaje detetovog srca. Posebno je naglasio da je tako smanjen broj abortusa kod makednoskog življa, a da kod albanskog nikada nije ni bilo problema. Pored ove usputne etničke netrpeljivosti, Vučić je ustvrdio i da su ilegalni abortusi u suštini zabranjeni, premda nije objasnio kako. A nije se osvrnuo ni na činjenicu da je abortus isključivo pravo žene i da tu nema mesta bilo kakvom pritisku. 

Inače, uslovi za abortus u Makedoniji o kojima je Vučić govorio nastupili su kada je 2013. godine usvojen amandaman na Zakon o prekidu trudnoće. Izmenama su uvedene tri bitne novine: da žena mora pismenim putem da zatraži abortus u klinici, da je obavezna da prođe kroz savetovanje sa doktorom koji joj mora pokazati sliku fetusa i ultrazvuk kucanja srca, a propisan je i obavezni period od tri dana između savetovanja i pobačaja. Ove mere izazvale su masovne proteste u Makedoniji, kao i kritike Ujedinjenih nacija i Evropskog parlamenta, koji su tražili da zvanično Skoplje od njih odustane. 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje republike Makedonije, dostavljenim našim kolegama u Skoplju u redakciji Vistinomera, u 2013. godini, pre nego što su izmene počele da se primenjuju bilo je izvršeno ukupno 4.983, a 2016. godine 4.251 legalnih abortusa. Upoređujući ove podatke, Vučićeva izjava jeste tačna, jer je u periodu od tri godine smanjen broj abortusa za 732.

Ukoliko se, međutim, uzmu u obzir i podaci o broju abortusa pre 2013. godine, može se videti da je trend smanjenja broja legalnih prekida trudnoće vidljiv i minimum pet godina pre promene zakona. Tako je, od 2008. do 2013. godine broj abortusa smanjen za oko 1.000, konkretno, sa 5.900 u 2008. na 4.983 abortusa u 2013. godini. (videti tabelu)

*
Podaci Instituta za javno zdravlje republike Makedonije dostavljeni Vistinomeru


Istovremeno, podaci o broju ilegalnih abortusa ne postoje, a procenjuje se da ih je proteklih godina bilo i više, upravo zbog ovih restriktivnih mera. Dakle, iako je broj legalnih abortusa smanjen, ne može se sa sigurnošću tvrditi da su mere na koje se Vučić poziva do toga i dovele, zbog čega dobija ocenu „poluistina“.

Podsećamo, dok je Skupština zasedala i raspravljala o spornom amandmanu, ispred zgrade parlamenta protestovale su organizacije civilnog društva, naglašavajući da će ove izmene i dopune vratiti zemlju 50 godina unazad u smislu zaštite zdravlja i ženskih prava. 

I Evropski parlament je, ubrzo nakon usvajanja izmena, poslao pismo nadležnim organima ističući “da se mnoge od mera protive ženskim pravima na pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti, privatnosti, autonomiji, poverljivosti i dostojanstvu, što je garantovano Ustavom Republike Makedonije“. Takođe, Odbor za ljudska prava Ujedinjenih Nacija je 2015. godine pozvao Makedoniju da izmeni Zakon o prekidu trudnoće iz 2013. godine, koji dovodi u opasnost zdravlje i život žena. Pomenuti zakon, uprkos zamerkama, do danas nije promenjen.

Inače, nije prvi put da se u Srbiji razmatraju mere kojim bi se ženama na neki način ograničilo pravo na abortus. U decembru 2016. godine, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, kako je preneo dnevni list „Informer“, rekla je da „država planira da oformi Savet koji će se boriti za smanjenje broja abortusa, a da bi u to bio uključen i nevladin sektor, sveštenici i razni stručnjaci koji mogu da pomognu, jer želimo da stvorimo telo koje će sve žene, ne samo trudnice upoznati sa štetnim stranama abortusa“. Nakon burne rekacije javnosti, Dejanović je demantovala ovu izjavu i rekla da „nije pomenula Savet, već savetovalište za žene, gde bi one pre nego i zatrudne, dolazile na razgovore i po savete o trudnoći, ali i o posledicama njenog prekida“.

Đukić Dejanović govorila je i da na svaka četiri začeća beležimo tri abortusa, iako o tome zapravo ne postoje pouzdani podaci, o čemu je Istinomer već pisao

Ovaj tekst nastao je saradnji sa parnerima iz Vistinomera iz Makedonije.  

Naslovna fotografija: 
Fonet/Aleksandar Levajković

Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.