Početna Izjave Istinitost Broj turista sa dalekih tržišta porastao za 65 odsto
Miroslav Knežević

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija o rastu broja turista.

Broj turista sa dalekih tržišta porastao za 65 odsto

"(U prvih sedam meseci) ove godine je bilo 65 odsto više turista sa dalekih tržišta, čemu je svakako doprinelo ukidanje viza za Kinu, promocija Srbije, kao i direktan let Peking-Beograd."

B92, 4. 10. 2017.

Komentar Istinomera
Pre nekoliko dana u Beogradu je otvorena konferencija “Turističko tržište jugoistočne Evrope”, a predstavnici resornog ministarstva pohvalili su se kako će 2017. godina biti rekordna u srpskom turizmu.
 
U prilog toj tezi, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević rekao je da je za prvih sedam meseci ove godine došlo 65 odsto više turista sa dalekih tržišta u odnosu na prethodnu, 2016. godinu.
 
Kako su nam odgovorili iz ministarstva, u zemlje dalekih tržišta spadaju Južna Afrika, Kanada, SAD, Brazil, Izrael, Japan, Kina (uključujući Hong Kong), Ujedinjeni Arapski Emirati, Australija, Novi Zeland i ostale vanevropske zemlje zajedno.
 
Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, koju nam je dostavilo i ministarstvo, za prvih sedam meseci ove godine u Srbiju je došlo nešto malo manje od 120.000 turista, za razliku od 2016. kada je Srbiju posetilo oko 72.500 građana ovih zemalja. (videti tabelu ispod) 

*
Podaci RZS koje nam je dostavilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 


Zaista, po toj računici, došlo je do povećanja od 65 odsto, zbog čega državni sekretar Knežević dobija ocenu "istina". Ako se pogledaju podaci i za avgust, odnosno prvih osam meseci, situacija je dosta slična, ukupan rast za navedene zemlje je oko 60 odsto.
 
Međutim, svakako treba imati u vidu da sami procenti ne pokazuju celu sliku, jer kao što se vidi u tabeli, u apsolutnim brojevima statistika nije toliko impozantna. Iz ovih zemalja inače ne dolazi veliki broj ljudi, pa je skok vidljiviji kad se iskaže u postocima, nego kada se kaže da je sa celog tržišta dalekih zemalja u Srbiju za sedam meseci došlo oko 47.000 više turista nego lane.
 
Među navedenim zemljama, najveći rast beleže Kina i Izrael i ”odgovorne” su za najveći deo porasta broja turista sa dalekih tržišta. Iz Kine je za prvih sedam meseci došlo za oko 17.000 ljudi više nego 2016, a iz Izraela oko 20.000. Sve ostale zemlje iz ove grupe beleže ili dosta skromniji rast ili skroman pad.
 
Teško je proceniti da li je i koliko na veće interesovanje Kineza za Srbiju uticalo ukidanje viza početkom godine, ali je zato prilično jasno da uvođenje nove linije Beograd-Prag-Peking, o čemu je Istinomer već pisao, još nije moglo da dovede do značajnijeg rasta, budući da je ova linija uvedena tek sredinom septembra. A svakako nije moglo da utiče na statistiku za prvih sedam meseci, jer linija tada nije ni postojala. 

Inače, za prvih osam meseci Srbiju je posetilo nešto više od million stranih turista, iz svih zemalja sveta. Evidentno je da postoji rast i u tom ukupnom zbiru, ali je taj rast u odnosu na daleka tržišta daleko manji - umesto 65 iznosi oko 19 odsto. 

Nije prvi put da političari koriste ovaj mehanizam, odnosno da iznose jedan podatak, koji je tačan, ali koji ne pokazuje čitavu sliku. Tako je Knežević izdvojio samo grupu zemalja gde je rast broja turista najuočljiviji u procentima, a zaključio je i da je na rast uticala i nova linija Beograd-Peking, koja u to vreme nije ni postojala. Što ne isključuje mogućnost da će u budućnosti uticati, jer će svakako olakšati i turistima i poslovnim ljudima iz Kine koji žele da posete Srbiju. 

Podsećamo da je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić krajem 2016, prilikom rasprave o budžetu u Skupštini, izjavio je da 2017. godine “očekujemo između 400 i 600 hiljada kineskih turista… procene kineske ambasade i kineskih ministarstava da će ih biti preko million”. Prema podacima RZS, do kraja avgusta Srbiju je posetilo 31.800 kineskih turista, koji su zabeležili 59.355 noćenja. Svakako ćemo sačekati kraj godine da proverimo, ali sada je već jasno da je ovaj cilj nedostižan, osim ako se ne izbriše jedna nula.  

Naslovna fotografija: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.