Početna Izjave Istinitost Napredujemo u populacionim pokazateljima
Aleksandar Vučić

Predsednik države o natalitetu i prirodnom priraštaju.

Napredujemo u populacionim pokazateljima

"Između 2010 i 2011. imali smo manje 47-48 hiljada stanovnika, a sada se negde tvrdoglavo drži na 31 do 33 hiljade na godišnjem nivou, i sada verujemo da ćemo da spustimo na 18-20 hiljada."

Sputnjik, 2. jul 2017. godine

Komentar Istinomera

„Dobio sam te podatke juče i danas, i radim na njima“, započeo je predsednik države deo intervjua „Sputnjiku“ posvećen natalitetu, mortalitetu, prirodnom priraštaju, smanjenju broja stanovnika...


E sad, da li je do podataka, ili do predsednikovog rada na njima, tek, Vučić je uspeo da za nepunih 100 sekundi razgovora na temu populacione politike izgovori čak četiri neistine – i to saopštavajući podatke koji su veoma lako proverljivi.


Nažalost, ostali smo uskraćeni za informaciju od koga predsednik države dobija te podatke, i kakav je to njegov „rad“ na njima – što bi bilo znatno zanimljivije – tako da ostaje da taksativno pobrojimo šta je Aleksandar Vučić rekao novinarki „Sputnjika“ 2. jula, i zbog čega je to sve toliko netačno.


Prva neistina je glasila: „Nešto ćemo smanjiti taj negativni prirodni priraštaj u 2017, imamo više rođene dece u prvom tromesečju, ne samo kvartalu, nego što je bilo 2016. godine, negde za 1500 dece više rođene.“


Ako je suditi po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku – RZS („Mesečni statistički bilten“, april 2017, strane 36-37), trend u prva četiri meseca 2017. govori da će se negativni prirodni priraštaj povećati – u periodu od januara do aprila 2017. prosečno je svakog meseca umiralo za 4713 osoba više no što ih se rodilo (negativan prirodni priraštaj od osam promila), dok je za isti period u 2016. broj umrlih premašivao broj rođenih za prosečno 3767 mesečno (6,4 promila). Dakle, povećava se negativni prirodni priraštaj, tj. razlika između broja rođenih i umrlih – a ne smanjuje, kako tvrdi Vučić.


Drugi deo izjave je tačan – zbilja se u prva tri meseca (što je, uzgred, isto što i kvartal) rodilo 1.488 više dece nego u istom periodu 2016. godine (14.557 prema 13.069 godinu dana ranije). Međutim, predsednik države je propustio da kaže da je u istom periodu umrlo pet hiljada ljudi više nego 2016. (38.072 prema 32.986), što nas vodi do sledeće neistine – dve u istoj rečenici.

*
Izvor: Republički zavod za statistiku (kliknite za uvećanje)



Na Vučićevih „1500 više rođene dece“, novinarka postavlja pitanje da li je to dovoljno da bude više rođenih nego umrlih, a Vučić odgovara: „Ne, ne još, ali značajno smanjuje to. Recimo, između 2010. i 2011. imali smo manje 47-48 hiljada stanovnika, a sada se negde tvrdoglavo drži na 31 do 33 hiljade na godišnjem nivou, i sada verujemo da ćemo da spustimo na 18-20 hiljada.“


Bukvalno su dva klika bila potrebna da na sajtu RZS dođemo do podataka o vitalnim događajima od 2006. zaključno sa 2016. godinom. Ti podaci govore da je „između 2010. i 2011.“ Srbija prosečno gubila nešto iznad 36 hiljada stanovnika godišnje, dok je u poslednje dve godine (2015. i 2016.) taj prosek bio nešto iznad 37 hiljada.


Slično, ako uporedimo period 2008-2012, sa periodom 2013-2016, videćemo da je za vreme prethodne vlasti Srbija kroz prirodni priraštaj prosečno gubila nešto ispod 35 hiljada građana godišnje, a za „Vučićevog vakta“ se taj broj uvećao, pa se u poslednje četiri godine broj stanovnika po ovom osnovu prosečno smanjuje za skoro 36 hiljada godišnje.


Štaviše, možda se poneki čitaoci sećaju i vesti i naslova iz sredine prošle godine, kada je bio objavljen prirodni priraštaj za 2015. godinu. Samo te godine Srbija je imala 38 hiljada više umrlih nego rođenih građana – što je bila najveća razlika još od kraja Drugog svetskog rata. „U Srbiji najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina“, pisala je „Politika“.


Ako pogledamo šta je Vučić rekao o smanjivanju broja stanovnika (47-48 hiljada „onda“ i 31-33 hiljade „sada“) i pogledamo realne brojke, samo ovo zaslužuje ocenu „kratke noge“, jer je neshvatljivo sa koliko lakoće je predsednik države izneo (i iznosi) potpuno netačne i proizvoljne – a beskrajno lako proverljive – podatke, koji su izmišljeni (izmaštani?) tako da podupiru jednu znatno širu političku priču i društveni narativ.


Međutim, ni ovo nije bio kraj.


*


Govoreći da u populacionoj politici nisu problem finansije, te da „imamo prava i novca koji nije manji u tim zemljama“ (zbog nepominjanja imena tih zemalja, ovo nije moguće oceniti), Vučić je rekao da se „uvek nekako naljuti“ kada čuje argument da je ekonomsko stanje uzrok niskom natalitetu, jer to „nije istina“, pošto  je u siromašnim sredinama veći natalitet, a i u Beogradu najbogatije opštine – Stari grad, Vračar i Savski venac – ujedno su i „najstarije opštine, i sa najnižom stopom nataliteta“.


Međutim, opet prema podacima RZS, ni ovo nije tačno. Naime, u 2016. su među prvih pet opština po natalitetu bili i Tutin, i Sjenica, i Novi Pazar, ali i – Savski venac i Stari grad. Da ovo nije nekakva anomalija, pokazuju i podaci za 2015, kada je rang lista opština u Srbiji prema natalitetu izgledala ovako: Tutin, Novi Pazar, Savski venac, Sjenica i Stari grad. Prema tome, i ovo je, u najbolju ruku skoro neistina, pa predsednik države dobija zbirnu ocenu „kratke noge“.

K’o vrata.


(Naslovna fotografija: FoNet/Kabinet predsednika Srbije/Slobodan Miljević)