Početna Izjave Istinitost Nismo davali 10.000 evra po radnom mestu
Aleksandar Vučić

Predsednik Vlade o visini subvencija stranim investitorima.

Nismo davali 10.000 evra po radnom mestu

”Što se tiče 10.000 evra samo u tri fabrike je dato 10.000 evra subvencija po radnom mestu. Mi smo dali ni u jednom ili u jednom. U svim ostalim slučajevima je to bilo ranije”.

Otvoreni parlament, 10. 8. 2016. godine

Komentar Istinomera
Kritikama velikih subvencija koje dajemo stranim investitorima u raspravi o novoj Vladi pridružio se i Vojislav Šešelj. Optužio je ovu, ali i prethodne vlade da fabrike koje otvaraju strani investitori služe kao propagandno sredstvo i da nemaju uporište u ekonomskoj logici.
Narodna Skupština, 10.8.2016. godine
”Mi imamo paradigmu koja je zla, koja je besmislena, koja nas definitivno upropašćava. Nema nijedne ekonomske politike u savremenom svetu koja je uspela ovim što su započele dosmanlije, a nastavlja je naprednjačka vlast. Šta je to? To je plaćanje stranim fabrikama ogromnih suma novca da otvore pogone u našoj zemlji i to je obično oko 10.000 evra”, rekao je Šešelj u Narodnoj Skupštini.
Nije mu premijer odgovarao na sve zamerke, ali na jednu jeste – kako je rekao ovoj vlasti se dogodilo da u samo jednom slučaju da deset hiljada evra po radnom mestu. Da budemo precizniji rekao je ”mi smo dali ni u jednom ili u jednom (slučaju)...”. U pravu je premijer kada kaže da se nije davalo po deset hiljada evra. Davalo se više. U nastavku analize utvrdićemo i broj takvih kompanija.   

Prema dokumentima objavljenim na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći, u periodu od 2014. do danas potpisano je 29 ugovora o dodeli sredstava stranim investitorima. (videti tabelu) Iz analize ugovora vidi se da su se strani investitori obavezali da zaposle 20.767 radnika. Neki od njih to moraju da učine u roku od tri, a neki poput ”Meite doo” u roku od šest godina – do 2021. godine. Ovim istim tempom, država Srbija obavezala se da preko subvencija ovim kompanijama isplati oko 160 miliona evra (158,758,886). Investitori će uložiti oko 490 miliona evra. (491,356,746)   


Iz tabele se vidi da je u najmanje 7 primera, u periodu od 2014. do danas, Srbija dala preko 10.000 evra subvencija po jednom novozaposlenom radniku ukoliko se visina subvencija podeli sa brojem novih radnika. Pošto premijer ne propušta priliku da se pohvali da zna svaki evro koji dajemo investitorima, nije jasno kako je prevideo, na primer, da za 853.497 evra koliko dajemo subvencija firmi ”Fallke Serbia doo”, oni imaju obavezu da zaposle 24 radnika i ulože oko milion i 700 hiljada evra. To praktično znači da za jedno radno mesto u toj fabrici plaćamo oko 35.562 evra. Slični primeri su i kompanije ”SR Technics Services doo”, ”Tigar Tyres” (po prethodnoj računici ispada da plaćamo 60.000 evra za jednog novozaposlenog), ”Meita doo”, ”Streit Nova doo”. Još dve kompanije po ovoj računici dobijaju oko 11 hiljada evra po radnom mestu – ”Hutchinson doo” i ”Teklas Automotive”. Kada bi u ovaj korpus uračunali i kompaniju ”Masterplast YU doo” gde za jedno radno mesto plaćamo 9.756 evra, blizu granice od deset hiljada evra, imali bismo čak osam kompanija kojima smo u prethodne dve godine dali subvencije u tom ili većem iznosu. 
 
Lukavost naših političara, ipak, vidi se u definisanju cilja i namena državne pomoći. Dok je ranije (pre donošenja nove Uredbe i Zakona o ulaganjima) bilo jasno naznačeno da iz subvencija proizilazi obaveza otvaranja novih radnih mesta, danas je namena državne pomoći uglavnom preimenovana ”za realizaciju investicionog projekta”. E sad, uprkos ovom “nije šija nego vrat” pristupu, u baš svakom ugovoru u tabeli jasno je naznačena obaveza zapošljavanja konkretnog broja radnika (u pojedinim slučajevima je to jedina obaveza), pa smo i mi kao logičan potez – delili visinu subvencija i broj novozaposlenih radnika. Na kraju krajeva, u svojoj izjavi je i sam premijer rekao “po radnom mestu”.

Uglavnom je premijer pri postavljanju kamena temeljaca za fabrike novih investitora govorio precizno o visini subvencija i ulaganju investitora što ukazuje da je pogledao svaki od ovih ugovora. Malo manje je, doduše, bio precizan kada je reč o broju novih radnika, ali je braneći neodbranjivo u Skupštini obmanuo javnost zbog čega Istinomer njegovoj izjavi daje ocenu ”neistina”.  

Dovitljivost naših političara vidi se i pri određivanju visine državne pomoći. Pri odlučivanju, Komisija za kontrolu državne pomoći, često je veoma maštovita u pokušaju da opravda visinu dodeljene subvencije. Pa tako, nekada procenat državne pomoći računa u odnosu na visinu ulaganja (najčešće tamo gde je ulaganje veliko), a u nekim slučajevima (na primer kod NCR gde obaveze ulaganja u jednom slučaju i nema) kao troškove investitora računa zarade za radnike na kraju investicionog ciklusa!? 

O ovim nelogičnostima, ali i drugim, uglavnom netačnim izjavama političara u vezi sa državnom pomoći u Srbiji, Istinomer će pisati u narednim tekstovima.   

Najčitanije