Početna Izjave Istinitost Lideri bez odgovornosti posle izbornog poraza
Tomislav Nikolić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić o odgovornosti predsednika stranaka u Srbiji.

Lideri bez odgovornosti posle izbornog poraza

"Do sada nikada predsednici stranaka nisu snosili posledice izbornih poraza."

Upitnik, 15. 12. 2015. godine

Komentar Istinomera
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, gostujući u emisiji Upitnik na Radio-televiziji Srbije krajem prošle godine, izneo svoje viđenje političke odgovornosti u Srbiji. Nikolić je tom prilikom rekao kako je sva odgovornost u stranci uvek u rukama predsednika, koji treba da snosi i svu krivicu za eventualne izborne poraze. Predsednik nije propustio da napomene kako u Srbiji predsednici stranaka "nikada nisu snosili posledice za izborne poraze".

Iako je, zaista, za političare u Srbiji koncept političke odgovornosti godinama bio nepoznanica, nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine dvojica stranačkih funkcionera su se, zbog loših izbornih rezultata, odrekli vođenja stranke. Da li je došlo do neočekivane promene svesti političara ili je to samo izuzetak koji potvrđuje pravilo?

Prvi koji je podneo ostavku na mesto predsednika stranke bio je Mlađan Dinkić - političar koji je preživeo nekoliko Vlada, a kao ministar finansija uspeo je u fotelji da prebrodi i svetsku ekonomsku krizu. Međutim, u julu 2013. godine tadašnji premijer Ivica Dačić je Dinkića izbacio iz vladajuće koalicije. Vanredni parlamentarni izbori usledili su samo nekoliko meseci kasnije, u martu 2014. godine, a URS je ostao bez podrške birača i nije uspeo da pređe census.

Dinkić je ostavku najavio odmah nakon proglašenja izbornih rezultata, nezadovoljan činjenicom da je njegova stranka osvojila  3, 3 odsto glasova i tako postala vanparlamentarna stranka. Tom prilikom Dinkić je stranačkim saborcima poručio da "preuzima ličnu odgovornost za izborni rezultat".
Blic, 18. 3. 2014. godine
"Moguće da je došao trenutak da se povučem iz politike. U najboljim sam godinama, pokazao sam da znam i neke druge poslove da radim. Videću da li ću nastaviti rad na Ekonomskom fakultetu ili u muzičkoj produkciji - uglavnom i jedno i drugo znam da radi. Ovome će se sigurno najviše radovati moja žena jer smatra da je vreme da živimo bolje nego što smo to mogli dok sam bio u politici."
Takođe, nakon martovskih izbora ostavku na mesto predsednika stranke podneo je i Vojislav Koštunica. On je na čelu Demokratske stranke Srbije bio od njenog osnivanja 1992. godine. Za 22 godine aktivnog političkog života Koštunica je prešao put od simbola petooktobarskih promena i političara koji je pobedio Slobodana Miloševića do tihog nestanka, nakon što je DSS na izborima 2014. godine ostala ispod cenzusa. Nakon dve Vlade na čijem je čelu bio, u periodu od 2004. do 2008. godine, Vojislav Koštunica je politikom neutralnosti i protivljenja ulasku Srbije u Evropsku uniju, nekadašnju najsnažniju demokratsku opciju doveo ispod cenzusa.
Beta, 19. 3. 2014. godine
"Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala."
Mart 2014. godine ostaće upamćen kao mesec u kojem su ostavku podnela dva partijska lidera - i to u dva dana, jedan za drugim. S obzirom na to da su Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić kao razlog svog povlačenja sa čela stranke naveli upravo loš izborni rezultat, izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića ocenjujemo kao neistinu.

Podsećamo i da je Tomislav Nikolić, kao kandidat Srpske radikalne stranke, predsedničke izbore gubio dva puta, 2004. i 2008. godine. Međutim, nijednom nije podneo ostavku na potpredsedničku funkciju u stranci zbog neuspelih pokušaja da dođe u Predsedništvo na Andrićevom vencu. Doduše, s obzirom na to da je izbore gubio dok je bio u Srpkoj radikalnoj stranci, koju je 2008. godine napustio, predsednik Nikolić verovatno zaboravlja jedan deo svog političkog (ne)delovanja.
Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.