Zbog napretka i uspeha 92.000 mladih ljudi se iz inostranstva vratilo u Srbiju

Ministarka za rad, zapošljavanje i boračka pitanja o povratku mladih u Srbiju (RTS, 8. mart 2022.)
“Mladi ljudi koji su prethodnih godina išli u inostranstvo da rade su prepoznali ovaj napredak i uspehe u našoj zemlji, i u toku prošle godine 92.000 ljudi se vratilo u našu zemlju. Prepoznali su da se ključ uspeha nalazi u našoj zemlji, da zajedno treba da radimo i gradimo i stvaramo i činimo našu Srbiju još boljom i naprednijom.”

“Odliv mozgova” neuralgična je tačka naše države i društva, zbog decenijskog, kontinuiranog odlaska mladih i obrazovanih ljudi u razvijene zemlje. 

Baš zbog toga jedna od glavnih poruka aktuelne vladajuće stranke u predizbornoj kampanji je da je Srbija postala država u kojoj mladi sada žele da žive i rade. 

Kako bi svoju tezu dokazali predstavnici Srpske napredne stranke kad-kad se služe potpuno proizvoljnim podacima, a nekada koriste i autentične informacije. 

Nekoliko puta smo od njih čuli da pominju brojku od oko 90.000 mladih ljudi koji se u prethodnom periodu vratio u našu zemlju, pa tako i na zvaničnom sajtu SNS-a piše:

“Ove godine smo imali veći povratak ljudi iz inostranstva u zemlju za 90.300 povratnika više nego u oktobru prošle godine, rekao je predsednik Vučić.”

Na ovaj podatak oslonila se i ministarka za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, Darija Kisić Tepavčević gostujući u emisiji „Reč na reč“ u okviru predizborne kampanje.

“Mladi ljudi koji su prethodnih godina išli u inostranstvo da rade su prepoznali ovaj napredak i uspehe u našoj zemlji, i u toku prošle godine 92 000 ljudi se vratilo u našu zemlju. Prepoznali su da se ključ uspeha nalazi u našoj zemlji, da zajedno treba da radimo i gradimo i stvaramo i činimo našu Srbiju još boljom i naprednijom.”

Da li je ovo tačno i gde je “kvaka” sa ovom brojkom?

Za početak, zvanični podaci o migracijama, odlasku i vraćanju građana Srbije iz drugih zemalja – ne postoje. 

Podaci kojima barataju političari SNS-a potiču iz istraživanja jednog od četiri pobednička tima izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“, koji su 2020. godine organizovali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Tročlani tim sa Univerziteta Harvard pratio je podatke sa platforme Facebook Ads (Fejsbukova platforma za oglašavanje) koja im je omogućila uvid u broj srpskih emigranata u čak 82 odredišne države, uključujući i one za koje zvanični podaci nedostaju ili se neredovno ažuriraju. 

Prvi presek iz oktobra 2020. je na osnovu podataka sa platforme Facebook Ads identifikovao 860 hiljada emigranata iz Srbije (odnosno osoba koje ovaj Fejsbukov algoritam definiše kao ljude koji su nekada živeli u Srbiji), dok je presek iz oktobra 2021. identifikovao 768 hiljada srpskih emigranata u ove 82 države. Na taj način se došlo do računice da se od oktobra 2020. do oktobra 2021. u Srbiju vratilo oko 92.000 građana.

Podaci sa društvenih mreža, poput ovih, spadaju u alternativne izvore podataka, koji mogu da se koriste kao dobra dopuna zvaničnih statističkih izvora podataka.

Tim sa Harvarda koji je sproveo ovo istraživanje predvodio je mladi naučnik iz Srbije, Aleksandar Bauranov.

“Koristeći podatke s Fejsbuka, približno određujemo koliko ima srpskih „migranata“ u inostranstvu. Definicija „migrant“ je vrlo malgovita, ali poenta je da prikupljamo podatke svakih par meseci i gledamo razlike, odnosno generalna kretanja migracija. Ni više ni manje”, objašnjava Bauranov za Istinomer. 

Dodaje da „sami brojevi ne znače puno jer ne mogu da se provere (država ne objavljuje redovne podatke o migracijama). Broj od 92.000 bi isto tako mogao biti i 300 hiljada, na osnovu ovog istraživanja, ne znamo koji je tačan. Ono što je bitno je da možemo da procenimo u kojem periodu je bilo povratka u Srbiju, a kada ljudi iz nje odlaze“, te dodaje da je povratak u zemlju tokom pandemije virusa korona (na šta se pomenuti podaci odnose, prim. Istinomer) bio potpuno očekivan i nije rezervisan samo za Srbiju već i zemlje iz regiona poput Rumunije (u koju se vratilo 1,3 miliona građana) i Bugarske (oko pola miliona).

„Nijedno od četiri istraživanja u okviru UNDP-ovog projekta ne analizira razloge povratka i odlaska, tako da je bilo kakva interpretacija brojeva, bilo Tačke povratka, bilo političara – proizvoljna. Isto tako su mogli da kažu da se ljudi vraćaju jer u Srbiji ove godine manje pada kiša. Za razloge povratka treba da se radi anketa, vrlo je teško zaključivati na osnovu agregiranih podataka.“

Bauranov za Istinomer kaže da je na osnovu rezultata koji su prikazani u istraživanju i grafikonu, Vlada Srbije mogla da iskoristi i veću brojku koja bi im više išla u korist. Na graficima ispod se vidi da su se ljudi vraćali u Srbiju do maja 2021, kada su počeli iz nje da odlaze. Tajming se podudara sa delimičnim otvaranjem SAD i evropskih država (zbog pandemije virusa korona, prim. Istinomer). Tačno je da je u periodu od godinu dana 91.000 povratnika došla u Srbiju, ali tu je već broj počeo da pada. Da su Dariji Kisić Tepavčević preneli podatke iz maja, mogla je da tvrdi kako je 12.000 mladih prepoznalo uspeh Vlade, a ne samo 92.000. Danas je ta brojka još manja jer se Evropa značajno otvorila u odnosu na oktobar 2021. Ostalo je još oko 15 hiljada povratnika u odnosu na početak ispitivanja.

Grafika: Aleksandar Barunov

 

“Čuo sam nezvaničan podatak iz policije da se od marta 2020. do maja 2021. godine ukupno 275.000 građana vratilo u Srbiju zbog pandemije”, kaže Bauranov i dodaje da na osnovu ovoga možemo da očekujemo da još oko 100, 150.000 ljudi napusti Srbiju u narednih godinu dana.

Dakle, prema podacima istraživanja “Do boljeg razumevanja procesa depopulacije”, tačno je da se u periodu od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 mladih ljudi koji rade inostranstvu vratilo u Srbiju. Međutim, niti u pomenutom istraživanju, niti u bilo kojoj javno dostupnoj anketi ne piše razlog njihovog povratka, pa tako ni to što tvrdi Darija Kisić Tepavčević „da su se u Srbiju vratili zato što su prepoznali napredak i uspehe u našoj zemlji“. Naprotiv, njihov povratak poklopio se sa zatvaranjem granica većine zemalja zbog pandemije virusa korona. Zbog svega toga, još uvek aktuelna ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za svoju izjavu dobija ocenu „zloupotreba činjenica“.

Naslovna fotografija: FoNet/Slobodan Miljević