Nezaposlenost u Srbiji na istorijskom minimumu

Predsednik Srbije o nezaposlenosti (Izvor: Pink, 29.8.2020.)
Srbija je na istorijskom minimumu. Nikada manje nezaposlenih u Srbiji nismo imali u istoriji Republike Srbije. I to ne onoj od devedesete godine, već otkada god hoćete. Od 1878, otkad god hoćete, mada se ne meri, nije postojala EUROSTAT-ova metodologija.

U nedavnom gostovanju na Pink televiziji, predsednik Aleksandar Vučić se pohvalio nikada manjom nezaposlenošću u Srbiji, tvrdeći da je ta stopa na istorijskom minimumu.

Istinomer je u više navrata ocenjivao izjave i predsednika i drugih političkih aktera, koje su se odnosile na statistiku broja zaposlenih i nezaposlenih ljudi u Srbiji. Među tim ocenama mogu da se nađu kako neistine, tako i zloupotrebe činjenica, s obzirom da se metodologija računanja ovih brojki menjala i one su neuporedive, gledajući bilo kakav širi vremenski okvir.

Osim toga, iako procenat nezaposlenih zaista jeste niži u poslednjem kvartalu u odnosu na prethodni, ako pogledamo kako se dolazi do tih stopa, videćemo da sam broj opet ne znači ništa bez detaljnijeg konteksta.

 

Stopa nezaposlenosti od 7.3 % i neaktivno stanovništvo

 

Dakle, Vučić je rekao da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, a Republički zavod za statistiku se oglasio nakon toga sa konkretnim brojkama.

“U drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.844.000, a broj nezaposlenih 222.900. Stopa zaposlenosti za taj period iznosi 48,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 7,3 odsto”, saopštio je RZS.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, kako se navodi u RZS saopštenju, “kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti za oko 33.000 i nezaposlenosti za oko 87.000 na račun povećanja neaktivnosti za oko 113.000 u poređenju sa prvim kvartalom 2020”.

Šta znače ovi brojevi?

Prema mišljenju ekonomiste iz Fiskalnog saveta – ništa značajno.

Nezaposlenost je u Srbiji u drugom kvartalu smanjena samo zato što je manje ljudi tražilo posao, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

„Ukupna kretanja na tržištu rada u drugom kvartalu bila su nepovoljna što je potpuno očekivano“, rekao je Brčerević za Betu i dodao, između ostalog da su po definiciji statistike nezaposleni samo oni ljudi koji aktivno traže posao, a ne mogu da ga nađu.

 

Zaposleni, nezaposleni i neaktivni

 

Podsetimo šta znače ovi pojmovi i kako ih objašnjava RZS zvanično na svom sajtu.

Zaposleni su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki
plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici
bila odsutna sa posla. (…) U Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici.

Nezaposleni su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao,
niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, a jedan od uslova je i da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla.

Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica.

Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u
aktivno stanovništvo.

Promena metodologije i uobičajene zloupotrebe

 

Metodologija koja se koristi za merenje zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji menjana je nekoliko puta. Anketa o radnoj snazi koja se sprovodi od 1995. godine se tako do 2008. radila samo jednom godišnje, do 2014. dva puta, a sada se provodi četiri puta u toku jedne godine.

Baza Republičkog zavoda za statistiku o broju nezaposlenih u prestonici, na primer, odnosi se na podatke o nezaposlenima tek od 2004. godine pa na ovamo. EUROSTAT, Evropski zavod za statistiku, daje nam informacije počev od 2008. godine, a u poređenju sa državama EU, tek od 2014. godine.

Da zanemarimo osvrt predsednika na 1878. godinu, pa da samo uzmemo i “devedesete” kao vremenski okvir za potencijalno upoređivanje, mora se naglasiti više stvari. Od tada građani žive u četvrtoj po redu državi (SFRJ, SRJ, SCG, Srbija), i trećem po redu privrednom sistemu (samoupravni socijalizam, privreda pod sankcijama, tranzicija ka tržišnoj privredi).

Ne samo što je problem izmenjena metodologija, već i sami pojmovi koji se koriste.

U iscrpnim analizama Istinomera, već je pisano, između ostalog, da pojam “zaposleni” do 1994. godine obuhvata samo firme u društvenoj svojini i privatne preduzetnike i zaposlene kod njih, a da se od 1995. uvode “i drugi oblici svojine – državni, privatni, mešoviti i zadružni”.

Isto tako, tek od 1997. godine Republički zavod za statistiku uključuje “zaposlene u malim preduzećima (do 50 zaposlenih) koji nisu obuhvaćeni redovnim istraživanjem, a o kojima se podaci dobijaju ocenjivanjem na osnovu Ankete za dopunu polugodišnjeg istraživanja o zaposlenima.”

Dakle, predsednik Vučić opet upoređuje neuporedivo, ističući “istorijski” uspeh, koji u okolnostima promenjene metodologije, značenja pojmova i brojki istrgnutih iz konteksta – ne znače mnogo. Zbog toga, iako je stopa nezaposlenosti zaista najniža gledajući statistiku poslednjih godina koje su uporedive, njegova izjava o istorijskom minimumu stope nezaposlenosti dobija ocenu – zloupotreba činjenica.

Izvor: Eurostat

 

Migracije i penzioneri

 

Istinomer se između ostalog bavio i uticajem migracija na stanje nezaposlenosti u Srbiji. U jednoj od analiza, zaključak je da bi, samo po osnovu migracija, nezaposlenost padala sve i da niko nije dobio posao.

Nedavno je i magazin Ekonomist pisao o smanjivanju populacije u balkanskim zemljama, usled pada nataliteta i migracija.

Između ostalog, kako kažu, Srbija bi do sledeće godine mogla da ima više penzionera nego radno aktivnih ljudi. U obzir treba uzeti i broj od oko 50.000 ljudi koji napuštaju zemlju svake godine.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković