Kvalitet života u inostranstvu nije veći nego u Srbiji

Ministar za rad o kvalitetu života u našoj zemlji. (RTS, 8.2.2020. godine)
20. 2. 2020.
Teme / Ocene: Neistina
“U principu, plate nisu dosta veće tamo. Ono na šta oni nailaze jeste da je život mnogo, mnogo, mnogo puta skuplji nego u Srbiji, da kvalitet života nije nešto veći, da ono što zarade tamo faktički potroše na život i da u suštini mi idemo napred.”

 

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, govoreći o sve većem broju radnika, naročito medicinskih, koji iz Srbije odlaze u inostranstvo, još jednom se založio za ukidanje sporazuma o posredovanju i privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj. Kao argumente naveo je tvrdnje da “tamo plate nisu dosta veće”, kao ni da “kvalitet života nije nešto veći”.

Iako ovdašnji sindikati, zajedno sa Fiskalnim savetom, već godinama ukazuju na to da su glavni razlozi odlaska radnika niske plate i nepoštovanje Zakona o platnim razredima (o čemu je Istinomer već pisao), ministar Đorđević ima drugačije viđenje cele situacije.

“Kada odete u inostranstvo, neko vam obeća platu veću nego ovde, ali vam niko ne kaže da je iznajmljivanje nekretnine tamo tri puta skuplje, da je cena hrane četiri puta skuplja, da je cena života mnogo skuplja nego ovde u Srbiji i da tamo društveni život, takoreći, ne postoji”, ocenio je Đorđević.

U izjavi za Tanjug istakao je da, dok je on “na ovom mestu, takvih sporazuma sigurno više neće biti”, kao i da “moramo da radimo da ljude zadržavamo, a ne da potpisujemo sporazume koji njima olakšavaju odlazak”.

Ova izjava ministra Đorđevića podigla je veliku prašinu u javnosti, a mi smo prethodnih dana istraživali da li je i u kojoj meri tačna. Kakav je odnos između naših i nemačkih plata, a kakav odnos kvaliteta života, proverili smo konsultujući zvaničnu statistiku i druge pouzdane statističke izvore.

 

Koliko zarađuju nemački lekari, a koliko naši?

 

Naime, prema podacima Federalnog zavoda za statistiku Nemačke, mesečna bruto zarada u Nemačkoj iznosi 4.012 evra.

S druge strane, Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da je prosečna bruto zarada u Srbiji za novembar 2019. iznosila 77.879 dinara, odnosno 663 evra.

Kada je reč o platama lekara, Nacionalni centar za biotehnološke informacije (NCBI), koji je deo američke nacionalne biblioteke za medicinu (NLM), u svom izveštaju iz 2015. godine navodi da lekari u Nemačkoj u prvoj godini rada zarađuju otprilike 4.000 evra mesečno. 

Posle tri do pet godina, kako se objašnjava, plata može porasti na više od 5.000 evra mesečno, a uz dodatnu obuku specijaliste, lekar može početi da radi u univerzitetskoj bolnici sa oko 5.600 evra mesečno, povećavajući, kroz 12 godina, mesečnu zaradu na oko 7.000 evra.

 

 
 
 

Sajt “How to Germany”, koji piše o životu i radu u Nemačkoj, navodi da medicinska profesija u Nemačkoj ima “visoke početne plate”, i da su “lekari tokom svoje karijere dobro plaćeni”. 

Kako objašnjavaju, prosečna bruto plata lekara varira između 65.000 evra godišnje za pomoćnog lekara, do 80.000 evra za specijalistu. Glavni lekari na vrhuncu karijere zarađuju najviše – u proseku oko 278.000 evra godišnje.

S druge strane, kao što smo nedavno objasnili u oceni izjave ministra Lončara o platama medicinara, maksimalan “bruto dva” iznos (ukupan trošak poslodavca na zaradu zaposlenog) plate lekara specijaliste u Kliničkom centru Srbije kreće se oko 150.000 dinara, odnosno 1.275 evra.

 

Kakav je kvalitet života u Nemačkoj?

 

Sajt “Numbeo”, čija je statistika citirana u analizama magazina “The Economist”,”New York Times”, “Financial Times” i mnogih drugih i na kojem se, kako navode, nalazi najveća svetska baza podataka koje su korisnici uneli o gradovima i zemljama širom sveta, definiše indeks kvaliteta života na sledeći način:

“Indeks kvaliteta života (veći je bolji) je procena ukupnog kvaliteta života pomoću empirijske formule koja uzima u obzir indeks kupovne moći (veći je bolji), indeks zagađenja (niži je bolji), odnos cene nekretnina i prihoda (niži je bolji), indeks troškova života (niži je bolji), indeks sigurnosti (veći je bolji), indeks zdravstvene zaštite (veći je bolji), indeks vremena provedenog u saobraćaju na putu do posla (manji je bolji) i klimatski indeks (veći je bolji).” 

Budući da se, prema procenama Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kada je reč o Evropskoj uniji, najveći broj naših državljana preselio u Nemačku (450.000), Austriju (300.000) i Švajcarsku (200.000), iskoristili smo indekse ovih zemalja za uporednu analizu sa Srbijom.

Naime, Srbija na “Numbeovoj” listi indeksa kvaliteta života zauzima 52. mesto. Nemačka se nalazi na devetom, Austrija na šestom, a Švajcarska na drugom mestu.

 
 

 
 
 
 

Budući da je ministar za rad u svom izlaganju govorio o troškovima (ceni) života, kupovnoj moći i priuštivosti kupovine nekretnina, izdvojili smo upravo ove indikatore za uporednu analizu sa Srbijom.

Srbija se na listi indeksa kupovne moći nalazi tek na 60. mestu. Nemačka je na 23, Austrija na 17, a Švajcarska na prvom.

 
 
 

 

Indeks troškova života “Numbeo” definiše kao relativan pokazatelj cena robe široke potrošnje, uključujući namirnice, restorane, prevoz i komunalije, kao i troškove stanarine ili hipoteke.

Ovaj indeks jeste znatno niži u Srbiji, nego u ostale tri zemlje, te se ona našla na 64. mestu.

Međutim, iako su troškovi života u Srbiji, na osnovu indikatora koje koristi “Numbeo”, niži u odnosu na one u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, iz navedenih podataka vidi se da je kupovna moć u Srbiji na daleko nižem nivou. 

Na listi indeksa zdravstvene zaštite, koji predstavlja procenu ukupnog kvaliteta zdravstvenog sistema, zdravstvenih radnika, opreme, osoblja, lekara, troškova i tako dalje, Srbija se nalazi tek na 74. mestu. Nemačka je na 17, Austrija na sedmom, a Švajcarska na 22.

Kada je reč o indeksu koji na osnovu cene života i nivoa prihoda meri pristupačnost kupovine nekretnina (niži je bolji), i tu je Srbija u daleko lošijoj poziciji. Nalazi se na 13. mestu, dok je Nemačka na 55, Austrija na 45, a Švajcarska na 62. mestu. 

Da zaključimo, prosečna bruto zarada u Nemačkoj je gotovo šest puta veća nego u Srbiji. Na listi indeksa kvaliteta života, kojim se mere kupovna moć, troškovi života, zdravstvena zaštita i odnos cena nekretnina i prihoda, Nemačka se nalazi na 9, a  Srbija na 52. mestu. Iako su ukupni troškovi života u Srbiji niži nego u Nemačkoj, indeks kupovne moći Nemačke mnogo je veći u odnosu na onaj u Srbiji. 

Zato ministar Đorđević za izjavu da u inostranstvu, misleći pre svega na Nemačku, “kvalitet života nije nešto veći”, od Istinomera dobija ocenu “neistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa