Katastrofa u Nepalu nije „lažna vest”
Razorna katastrofa koja je 26. avgusta pogodila Nepal i Tibet se zaista dogodila, a snimak rušenja graničnog prelaza Džirong prikazuje autentičan događaj, a ne AI-generisani sadržaj.
- Snimak urušavanja graničnog prelaza Džirong nastao je 26. avgusta 2026. godine i prikazuje stvarni nalet vode, leda, blata i stena.
- Katastrofu su potvrdili brojni nezavisni izvori, satelitski snimci i snimci sa terena, dok je granični prelaz godine zaista teško razoren.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Snimak koji se predstavlja kao navodni dokaz da je katastrofa u Nepalu „fejk“ i „lažna vest“ proširio se društvenim mrežama. Obrnuta pretraga ključnih kadrova iz snimka, pak, pokazuje da se radi o autentičnom snimku od 26. avgusta 2026. godine.
Naime, reč je o snimku nadzornih kamera sa područja graničnog prelaza Džirong, na kineskoj strani granice sa Nepalom. Na videu se vidi kako ogromna količina vode, leda, blata i stena velikom brzinom nadire kroz dolinu, dok ljudi pokušavaju da pobegnu, a objekti graničnog prelaza nestaju pod bujicom.
Autentičnost snimka potvrđuju i drugi dostupni materijali sa mesta događaja poput satelitskih snimaka Evropske svemirske agencije pokazuju posledice katastrofe i veliko područje zahvaćeno poplavom i nanosima, dok su snimci iz vazduha nakon događaja zabeležili razmere razaranja na graničnom prelazu i u okolnim dolinama. Originalni snimak je takođe arhiviran kao CCTV zapis događaja od 26. avgusta, sa vremenom i lokacijom koji odgovaraju drugim dostupnim izvorima.
Osim toga, da se događaj u Nepalu zaista desio ukazuju brojni dokazi – na terenu su zabeleženi masovno uništeni putevi, mostovi, naselja i hidroenergetski objekti, a posledice katastrofe potvrđene su satelitskim snimcima i izveštajima spasilačkih ekipa. Rojters, BBC, Gardijan i drugi mediji je 6. septembra izvestio da je granični prelaz Džirong praktično uništen, dok su spasilačke ekipe nastavile potragu za nestalima.
Katastrofa počela je urušavanjem ledenjačkog i stenovitog masiva na području planine Langtang Lirung. Evropska svemirska agencija navodi da je kolaps na velikoj nadmorskoj visini pokrenuo lavinu, odnosno ogroman tok leda, vode i stena, koji se potom spustio niz dolinu i izazvao razornu poplavu. Energija udara bila je toliko velika da je događaj registrovan kao seizmički signal magnitude oko 5,2.
Posledice su se prostirale desetinama i desetinama kilometara nizvodno, kroz sistem reka Lhende Khola, Bhote Koshi i Trishuli. Zbog toga se u izveštajima govori o složenom lancu događaja, urušavanju glečera i stena, lavini, bujičnom toku i poplavama, a ne samo o klasičnoj „lavini“. Naučnici i dalje analiziraju precizan mehanizam kojim se početni kolaps pretvorio u katastrofalni tok kroz doline.
U međuvremenu je broj žrtava višestruko porastao u odnosu na prve dane nakon katastrofe. Dok su prvi izveštaji govorili o stotinama poginulih i više od 4.000 nestalih, Rojters je 6. septembra naveo da je u Nepalu poginulo više od 1.300 ljudi, uz oko 5.000 nestalih. Na kineskoj strani granice potvrđene su 43 smrti, dok je više od 500 ljudi i dalje bilo na listi nestalih.
