Ovako je tekao "Južni tok"

Vesna Radojević 1. 12. 2014.

„Pošto EU nije htela da podrži izgradnju gasovoda, Rusija je primorana da se povuče iz projekta „Južni tok“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin danas u Ankari, gde su Rusija i Turska dogovorile izgradnju morskog gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

„Ako Evropska unija ne želi da se sprovede projekat ‘Južni tok’, on neće ni biti sproveden. Pošto još nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u aktuelnoj situaciji Rusija ne može da nastavi realizaciju tog projekta, rekao je Putin.“ RTS, 1. 12. 2014. godine.

U međuvremenu, šef „Gasproma“ Aleksej Miler rekao je da je „Južni tok“ – „mrtav“.

„To je to. Projekat je zatvoren, rekao je Miler za Rojters.“ RTS, 1. 12. 2014. godine.

A pre nešto više od godinu dana, 24. novembra, zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu u Šajkašu u Vojvodini označen je svečani početak radova na deonici gasovoda „Južnog toka“ kroz Srbiju. Tom prilikom je istaknuto da će za oko 30 miliona domaćinstava u Evropi gasovod obezbediti grejanje, toplu vodu i snabdevanje strujom.

http://www.youtube.com/watch?v=9t920lWkc3w

Pregovori o ulasku Srbije u ovaj projekat započeli su 11. decembra 2007. Tada su počeli pregovori o ulasku Srbije u projekat „Južni tok“, kada je tadašnji ruski ambasador Aleksandar Aleksejev uručio Aleksandru Popoviću, ministru energetike, Nacrt sporazuma o saradnji u oblasti nafte i gasa. Sporazum je potpisan 25. januara 2008, a predviđao je gradnju gasovoda preko Srbije i dogradnju skladišta gasa Banatski Dvor. Tada je potpisan i Protokol o prodaji akcija NIS-a ruskoj naftnoj kompaniji “Gasprom”. “Južni tok” u Srbiji nazvan je – poslom veka.

Od potpisivanja ugovora, ovdašnji zvaničnici obećavali su mnogo. Do pola milijarde evra u budžetu Srbije svake godine, na stotine novih radnih mesta, odnosno indirektno za desetine hiljada građana Srbije. Jedan od zvaničnika u Srbiji koji je prednjačio u promociji sporazuma o “Južnom toku” kao sigurnom poslu za Srbiju je direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.

Sve ide svojim tokom

Obećavajući 2008. da će Srbija sigurno dobiti gasovod, Bajatović je garancije potkrepio – sopstvenim satom.

„Mogu da potpišem da ćemo dobiti gasovod. Nemojte potpis, možete li lično da nam garantujete? – Ja kao Dušan Bajatović? Kao da vam kažem… Tvrdim da ćemo dobiti gasovod i spreman sam da za ovo javno obećanje odgovaram. A da li ste spremni da za obećanje založite nešto lično? Na primer, sat „brajtling“ koji nosite? – Spreman sam.“ Press, 28. 12. 2008. godine.

Iako su ruski zvaničnici još 2011. izašli sa podacima da će izgradnja gasovoda kroz Srbiju početi 2013, a završiti 2015. godine, Dušan Bajatović je imao potpuno drugačije prognoze. I to više puta.

“Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju počeće u novembru (2012.).” Tanjug, 29. 3. 2012. godine.

Vlade Srbije i Rusije verifikovale su međudržavne sporazume 13. oktobra 2012, ali izgradnja nije počela kako je Bajatović najavio. Potom je gradnja najavljivana za decembar, pa za januar, ali ni to se nije dogodilo.

I bivši ministar rudarstva Milan Bačević davao je olako obećanja o početku izgradnje gasovoda.

„Izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju počeće do kraja (2012.) godine, kada se očekuje otvaranje pripremnih građevinskih radova.“ Kurir, 30. 9. 2012. godine.

Osim roka za izgradnju, Bajatović je tvrdio da će Srbija biti ta u kojoj će početi izgradnja kopnenog dela gasovoda.

„Prva zemlja koja će započeti kopnene radove na izgradnji Južnog toka biće Srbija.“ RTS, 6. 10. 2012. godine.

I ova izjava direktora „Srbijagasa“ demantovana je činjenicom da su prvi kopneni radovi na gasovodu počeli 31. oktobra 2013. godine u Bugarskoj.

Takođe, tvrdio je i da „Južni tok“ ne kasni „ni jedan dan“.

„Svi učesnici u projektu izgradnje deonice ‘Južni tok’ kroz Srbiju ispoštovali su rokove i u pripremama za izgradnju gasovoda ne kasnimo ni jedan dan.“ Blic, 2. 4. 2013. godine.

Pre godinu dana isticao je da će radovi biti završeni do kraja 2015.

“Srbijagas, Južni tok i Gasprom mogu garantovati da će se u naredne dve godine okončati posao na izgradnji gasovoda ‘Južni tok’ kroz Srbiju.” Tanjug, 24. 11. 2013. godine.

Svi tokovi “Južnog toka”

„Radi se o dugoročnom snabdevanju Srbije gasom, o proizvodnji naftnih derivata u Srbiji i za tržište čitave jugoistočne Evrope, radi se zaštiti životne sredine, očuvanju životnog standarda građana, prosperitetu naše ekonomije, ali i očuvanju radnih mesta“. B92, 24. 12. 2008. godine.

Ovako je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić komentarisao potpisivanje sporazuma o izgradnji gasovoda, ali i prodaji dela NIS-a ruskoj naftnoj kompaniji “Gasprom”. Međutim, iako su on, ali i dve trećine poslanika podržali sporazum, bilo je sumnji u opravdanost celog posla. Svojevremeno je i ministar Mlađan Dinkić zbog nepovoljnih uslova sporazuma najavljivao da će podneti ostavku na članstvo u radnoj grupi za saradnju Srbije i Rusije, a ruska ponuda za kupovinu NIS-a označena je kao jedna od glavnih stavki u gasnom sporazumu.

Izgradnju dela gasovoda kroz Srbiju pratila su i međusobna optuživanja za opstrukciju gradnje između prvog čoveka „Srbijagasa“ i tadašnje ministarke energetike Zorane Mihajlović. Jedno od najvećih pitanja bilo je i to zašto je Srbija, jedina od zemalja na trasi „Južnog toka“, preduzeće koje treba da gradi gasovod registrovala van svoje teritorije. Nad poslovanjem ovog preduzeća koje je registrovano u of šor zoni u gradu Zug, u Švajcarskoj, Vlada Srbije ne može da ima kontrolu. Ministarka energetike Zorana Mihajlović to je videla kao problem.

“Ono što ne mogu da razumem je zašto je u Švajcarskoj formirano to preduzeće. Zašto baš u jednom gradu u kojem su sve tako neobična preduzeća formirana. I to je ono što ja mislim da može da bude problem.” B92, 23. 9. 2013. godine.

Novac stiže od Rusa

Letos, građani Srbije bili su svedoci, činilo se, novog početka izgradnje gasovoda. Naime, 8. jula u Beogradu preduzeće “Južni tok Srbija” potpisalo je sa ruskom kompanijom “Centargas” ugovor o gradnji deonice gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju, vredan oko 2,1 milijardu evra. „Gaspromova“ ćerka kompanija pobedila je na tenderu koji je „Južni tok Srbija“ raspisao za izvođača radova na deonici dužine 420 kilometara.

Ugovor su potpisali direktori “Južnog toka Srbija” Dušan Bajatović i Aleksandar Siromjatin, sa generalnim direktorom “Centargasa” Stanislavom Anikejevim, koji su poručili da je ovo “istorijski dan za srpsku energetiku” i da će prvi gas poteći “Južnim tokom” kroz Srbiju do kraja 2016. godine.

Sav finansijski rizik izgradnje prema ugovoru snosi kompanija „Gasprom“, naglasio je Dušan Bajatović. On je najavio da će uskoro biti potpisan i ugovor o kreditu za deonicu “Južnog toka” kroz Srbiju, poručivši da su obezbeđena finansijska sredstva i da će Gasprom obezbediti kredit od oko 700 miliona evra.

Premijer Srbije koji se u vreme potpisivanja beogradskog ugovora nalazio u Moskvi rekao je da se ugovorom garantuje energetska bezbednost našoj zemlji i obećao najmanje 350 miliona evra zarade od radova.

„Uposlićemo naše kapacitete i naše kompanije zaradiće najmanje 350 miliona evra. Da ne zavisimo da li će Ukrajina da nam pusti gas ili ne u zavisnosti od političkih odnosa. Ono što građani Srbije treba da znaju jeste da mi ne snosimo nikakav rizik. Mi dajemo 19 miliona evra, Rusi 2,1 milijadu. I da izgradimo sve i da neko ne dozvoli da gasovod radi, naša šteta nije nikakva jer ćemo mi mnogo više da zaradimo na građevinskim radovima.“ RTS, 9. 7. 2014. godine.

U septembru, direktor „Srbijagasa“ dao je novi rok.

„Očekujem da negde krajem oktobra ili, eventualno, početkom novembra, zavisi od vremenskih uslova, počne i konkretna izgradnja Južnog toka.“ Tanjug, 20. 9. 2014. godine.

U oktobru, prilikom posete Beogradu predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da „Južni tok“ ne može biti realizovan jednostrano ali da je duboko uveren da je on koristan za evropske potrošače.