Clerk protection
Otkako sam se prethodni put latio pera sve što su doživeli ili kazali naši nadređeni bilo je povezano sa Svetim pismom. Prvi potpredsednik toliko se bio razgnevio (mada je i to greh) na kontolore letenja koji su iskali trinaestu platu, da ih je na buljuke razgonio iz svojih odaja. Vrata je za njima zalupio tako silovito da se sirota brava razletela u egalitarnu paramparčad. Kako ovo razumeti nego da se ponovio prizor kad je Sin Gospodnji iz Hrama u Jerusalimu razjurio ondašnje biznismene koji su se na tom svetom, ama prometnome mestu bavili menjačkim poslovima.
Predsedniku Nikoliću malo je što ide u crkvu, što ima crkvu na svom placu, nego dovodi trojicu starešina beogradskih crkava da utroje pretpostavljam kakav kratež Svete liturgije na njegovom radnom mestu. Svečanom obredu, prvom nakon Drugog svetskog rata u kojem su pobedili – crk. dabogd.- komunisti, prisustvovala je Prva dama gospođa Dragica, bio je i hor, okupili su se svi zaposleni u Predsedništvu, i svi su ušli u program crkvene zaštite: moleban beše protiv gladi, bolesti, zemljotresa i drugih nepogoda.
Predsednik Republike neće podržati dodeljivanje Nobelove nagrade Dačiću, jerbo ovaj zaista pregovara sa Tačijem i njegovima, umesto da samo kobajagi divani, kao što je već bilo uobičajeno. Budući nobelovac uzvratio je da bi nagradu trebalo dati predsedniku, jer je potonji taj koji beše prihvatio pregovore i blagosiljao ih kao sveštenici Predsedništvo. Nije li dirljiva predstava koju o svetu ima naš svetovni poglavar: Nobelov komitet neće nijednom pojedincu dodeliti nagradu ako prethodno ne zatraži i ne dobije saglasnost šefa te države, jer je to nagrada pre svega državi u kojoj je laureat ponikao i razvio se. Pa jeste, da g. Nikolić nije pobedio g. Tadića pitanje je bi li g. interpretator “Miljacke” imao priliku da bude hiperaktivan i hiperzapažen!
Ministar prosvete g. Jovanović dosetio se kako da rastereti đake: da bi imali manje časova dnevno neka školska godina potraje duže. Savez učitelja neoduševljen je skraćivanjem raspusta, jedne od retkih svetlih strana njihovog poziva, učitelji vele da ideja nije njihova, ministar se dakle sam dosetio da svi đaci leti idu u školu, a ne samo oni koji padnu na popravni, tad se ne troši ogrev ni struja, što i priliči državi poput naše, s druge strane, Palma je napravio prijem za četiri hiljade duša, ali kako bi ih moglo biti manje ako se zna da je ovaj prirodnjak uložio silan novac u sklapanje brakova i produženje vrste, neka su došli samo oni koje je vodio na romantična upoznavanja, neka su došli samo oni koji su se zahvaljujući njemu uzeli, eto Palmi pune kuće, kao Nikoliću u Predsedništvu na drugi dan Božića.
Patrijarh je besedio o hrišćanskoj ljubavi i praštanju, što se dakako ne odnosi na bogohulnike u Kosovi, na pravoslavne crkve u Makedoniji i Crnoj Gori. Jedna, umalo ne rekoh samohrana, porodica ostala je u ove zimske i božićne dane bez doma. Apelacioni sud udario je krst i pečat na presudu da vila u Užičkoj mislim 34 ne pripada više Mirjani Marković niti njenoj deci. Odbegla građanka (koju će naš predsednik još i sresti šetajući voljenim Arbatom ili Crvenim trgom, a ne sme da pita kolegu Putina zašto prima i pomaže begunce od našeg zakona) žaliće se sudu u Strazburu, što je i razumljivo, pa njena egzistencija već je duže vreme internacionalna. Budući nobelovac je bebi prvorođenoj u novogodišnjoj noći poklonio dukat, ali nas je u stilu patrijarha upozorio da će Srbija nestati ne bude li više novorođenčadi. Neće, kaže, biti potreban nikakav rat, u koji se njegova vlada doista ne bi ni upuštala. Božidar Đelić svečano se ispisao iz DS-a, odlazi u neku slavnu banku i daje besu da neće raditi u Srbiji. Mene što se tiče nisi morao ni da dolaziš iz Francuske. Koštunica će pak raditi u Srbiji i za Srbiju, a nije napustio ni stranku, iako joj ne cvetaju ruže. I have a dream that one day we will reach ten percents, sanja da će na narednim izborima DSS imati dvocifren rezultat, pa to je poklič iz šezdeset osme: „budimo realni – tražimo nemoguće!“
Da sam juče umro ne bih znao da Dodik živi za Bosnu i Hercegovinu. Pod dejstvom meni nepoznate supstance ili usled naglog gubitka identiteta i pamćenja ovaj naturalizovani Beograđanin kaže da on prihvata BIH, ali ta tvorevina neće da čuje za Republiku Srpsku. U Kikindi je upravnik Doma kulture, pisac i društveni radnik, premešten na mesto domara koje po vazda pravednom mišljenju novovladajućih više priliči njegovoj formalnoj naobrazbi. Ne znam pojedinosti, ali sam pročitao da se ražalovani rđavo izrazio o svom novom radnom mestu, da je bez simpatije i poštovanja govorio o plavom mantilu i alatu, tako da je moju hrišćansku naklonost taj Banaćanin izgubio, a ako Savez domara sroči kakvu peticiju protiv govora nipodaštavanja, ja ću je vala potpisati.
Ćuruviju je ubila država! – otkrio je sa izvesnim zakašnjenjem i Al Eksandar Vučić. Nismo li to svi znali i ranije? Prvi potpredsednik podsetio me je na japanskog vojnika koji se krio po šumama i pećinama, jedini on petnaest godina nije znao da je rat završen, da je Car potpisao kapitulaciju, ali dobro, bolje ikad nego ikad. Samo još da čujemo koja država stoji iza tog zaista neprijatnog događaja. Uh, da ne bude ona u kojoj je sam borac za istinu bio ministar informisanja.
P.S. Za one koji na poslu nisu bili patronažno bogousluženi kao što su bili trudbenici Predsedništva evo nemnozhko muziki iz moje neregistr. muz. radione.
