Veto na veto
Moram da napravim mapu i kalendar odlikovanja, ko je sve kome i kojim dobrom prikačio na junački rever koji orden, ministar policije dobio je mislim Belog anđela I reda, pre toga Zlatnu palmu za hrabrost u borbi protiv seksualne izopačenosti, patrijarhu je mučno da u Evropu odemo bez glave tj. Kosova te ne bi imao ništa protiv da ove naše nesimbolične, nemetaforične glave pogubimo u borbi za povratak Svete zemlje u krilo Srbije, posetio je Jagodinu gde su ga kao nekoć Maršala čekala školska deca, to im je bila jedinstvena prilika da mašu ličnosti poznatoj iz veronauke, već sutradan su đaci dovedeni da prate pokazno zanimanje specijalnih jedinica MUP-a, šta će kad je Jagodina mesto ujedinjenja Crkve, narodne milicije i seksualnih pravovernika koji na večerama ljubavi o trošku opštine nadoknađuju propušteno bračno gradivo, ama se usred toga brojgelovskog kolopleta medalja, stihara, ripida, budućih majki i okretnih specijalaca uboga reklama srušila na decu usled vrtložne struje koju helikopter elisom redovito izaziva, priroda je poručila da se sa političkim orgijanjem malko prikoči.
Gradonačelnik se par dana pre nemilog događaja hvalisao kako će opština platiti svadbu onima koji se nakon boravka u Grčkoj budu venčali, to mu beše malo pa je obećao da će devojci koja se bude udala u Jagodinu obezbediti isti posao kakav je imala u svojoj devojačkoj, sad već poodmakloj fazi, eto kako je čovek postao div i tera sve po svome, kad smo kod teranja po svome, radikali su u Skupštini priredili koncert: red ruske himne koju svi imaju u mobilnim telefonima, red četničkih budnica koje su harmonizovali i a capella izveli na licu mesta, a sve protivu američko-srpskog prijateljstva u koje šešeljevci niti veruju niti mogu da ga podnesu, zašto ne okače svoj koncert na Youtube?
Radikal Živanović pretio isto poslaniku Milivojeviću da će ga zaklati, predsednica parlamenta rekla je da to nije lepo, „Naši“ su upalili bosansku zastavu zato što Dino Merlin drži koncerte, međunarodna zajednica ruši barikade koje su Srbi o vlastitom trošku izgradili, predsednik Tadić poručuje čovečanstvu da nije lepo stavljati veto, „veto na veto“ mogao bi se nazvati predsednikov najnoviji program dobre volje, toliko su mu se proširili horizonti da ništa konkretno možda više i ne ume da kaže, obraća nam se te kao pokojni patrijarh („budimo ljudi“) te kao lik iz domaće komediografije („nemojte, ljudi, ko boga vas molim!“), u stotinu novina „poziva na suzdržanost“, zaista, narod kao i pojedinac ako ne zna šta hoće bolje mu je da se suzdrži, evo, sad mu je ubijen prijatelj, Gadafi, pa neka nam je bio i samo poslovni prijatelj i neprijatelj nezavisnosti Kosova, ali šta sad?! Da šalje ne znam kakvo saučešće ostacima pokojnikove porodice, da ode na sahranu?!… Na predsednikovom mestu i ja bih ostao suzdržan.
Nišlije su dale dve ulice razvedenom bračnom paru Ajnštajn, našoj Milevi i verolomnom Albertu, ali je u kovačnici ispalo jedno „j“, pa su bivši supružnici osvanuli po ćoškovima kao „Anštajni“, manje više za jedno slovo, ko širokogrudo pristupa padežima ima pravo i na tu simpatičnu redukciju, nego su Nišlije stalno gladne visokog društva, odgovaraju im nuklearni fizičari, car Konstantin i šta ti ja znam, a Šaban Bajramović na kraju ipak ne dobi ulicu u centru i dobi spomenik na obodu grada gde je mesto i njegovim sunarodnicima, da, naši najviši velikodostojnici proslavili su Dan oslobođenja Beograda te srpski ambasador Konuzin može centrali poslati depešu da se reč data predsedniku Medvedevu upravo partizanski čvrsto i časno drži, istoričar Predrag Marković priznao je da čak i u NOB-u ima ponešto pozitivno, te pohvalio našu državu (za koju mislim i radi) što pronalazi tako krasnu ravnotežu između tekovina NOP-a i ČOP-a, premda ja lično ne vidim koje su to sve tekovine ravnogoraca, Vučurevićev advokat, svojevremeno najpoželjniji mladoženja u SRJ i SCG, podseća Dačića na besu da će njegovom klijentu dati državljanstvo Srbije i naglasio da potonja ne sme Božidarčeka izručiti ni Hrvatskoj ni Bosni, premda se ovaj samoizručio trebinjskom pravosuđu: išetao iz Srbije koja ga je razočarala, ušetao u svoju postojbinu koja ga je bez dokumenata i bez primedaba primila, u prvo radno jutro vinuo se do trebinjskog časnog suda koji za njega nije imao vremena i gde mu je rečeno da navrati u četvrtak, kao nekome ko bi da uzme nekakvu kopiju iz katastra.
