Lažna trudnoća u SANU
Otac jagodinske nacije odlikovaće najvišim gradskim ordenom Ivicu Dačića zbog njegovog herojskog izvrdavanja da brani Ustav i Ustavom zagarantovano pravo okupljanja. Nagrađujući ministra policije g. Palma ogrešio je dušu i doveo u neravnopravan položaj patrijarha koji se takođe istakao moleći Svevišnjeg, ali i sluge Njegove na zemlji da se parada kako reće srama kako gođ predupredi, država Srbija nije imala srca da zabrani paradu homoseksualaca, nego je kritičnog dana fino i svetosavski zabranila bilo kakvo okupljanje: imala je dojave iz prve ruke da se sprema neviđeno krvoproliće, prema prvim procenama spaseno je najmanje 46 života homoseksualaca i oko 170 života seksualno korektnih građana, sve je dobro što se dobrim svrši: Odbor za bezbednost već je kandidovan za „Najplemenitiji podvig 2011.“. Otac srpske nacije umalo da dobije Nobelovu nagradu, uručena mu je jedino na lažnom sajtu, šala je među Ćosićevim obožavaocima izazvala sablazan trećeg stepena, Siniša Kovačević je obamro, Vida Ognjenović se skamenila, SANU je uvređena kako slepačkom i provincijalnom odlukom Nobelovog komiteta (koji besramno nagradi Šveđanina!) tako i kozerijom na račun naših dveju najvećih svetinja, Dobrice i Presvete Akademije.
Boris Tadić nema ništa novo da nam saopšti (a morate nešto novo pronaći, ili u stvarnosti ili u metodi) pa se trudi da unapredi vlastitu govoranciju ubacujući reči iz njemu milih i dragih sfera, a to su vojska i sport, sve same dečačke zanimacije: baje nam kako „dramatično napredujemo“ te kako „napadamo nove deonice“ u našoj nezadrživoj putogradnji, militaristički rečnik nije mimoišao ni televiziju B92, „Bitka za bebe“ zove se sakupljanje novca za inkubatore u porodilištima, zašto niste to nazvali „Rat za bebe“, još je bombastičnije, ukazuje na iskonski nemar države te na bogataše i kompanije tradicionalno ravnodušne prema plaču, kako odraslih tako i odojčadi, donesene i nedonesene.
Prvosveštenica kulta istine građanka Vojtehovski ispisala se iz Televizije „Pink“ da bi provodila više vremena sa svojim dečkom Nenadom Čankom II, sad čitam da će postati portparol carstva Đokovića o kome hteli ne hteli znamo i više nego što nam je neophodno, e, odsad ćemo znati baš sve, a svaka novost nosiće neizbrisivi beleg legendarne Pinkove naučno-istraživačke emisije; odlazak Crne Gore u privatnike ožalio sam muški onda kad im je uspeo referendum (koji sam vsetaki javno i iskreno podržavao), ali sam sve do danas mislio da će nam se đetići možda vratiti, sad vidim da nema od toga ništa: u svečani opticaj nadležni ministar pustio je pušku i pištolj proizvedene u mojkovačkoj fabrici, po nacrtu crnogorskih inženjera i od kovina iz crnogorskog krša, pištolj se zove TM9, puška TM4, pa zašto im ne dadoste imena iz svoje nove azbuke: ŠJ-9 i ŽJ-4!?
Jedva čekam da budem popisan, da stanem u potiljak sa drugim popisanim građanima, da popravim malo utisak koji su pojedinci, mahom nastanjeni u severnoj Srbiji (bivšoj Vojvodini), ostavili na sirote i prečiste popisivače: popisivačici u Pančevu samo što nije pozlilo dok je sedela oči u oči sa građankom udatom za Nemca a koja ima duplo državljanstvo: „Ne mogu da vas gledam!“ – otelo se Srpčetu koje je zbog svoje detinje otvorenosti i rodoljublja izgubilo taj ionako sezonski posao, jer ga je nemačka snajka dabome prijavila! Drugog popisivača sablaznila je žena iz Temerina koja se oseća Vojvođankom: osećaj se tako do sudnjeg dana, u statistiku kročiti nećeš pod tim bolesnim imenom, skresalo joj je službeno lice, e, ja ću se, braćo, prijaviti kao Banaćanin, to ćete valjda prihvatiti, ja se ne otcepljujem kao Vojvođani, ja vam svojom pripadnošću donosim i deo Banata koji pripada Rumuniji!
P.S. Nadahnut vlastitom odlučnošću da se ovako legitimišem snimio sam odmah ovu muziku kojom se preporučujem građanima bez obzira na njihovu rasnu, versku ili regionalnu pripadnost.
