Početna Članci Analize Analize Opozicija i građanski pokreti: Strateški saveznici ili konkurenti

Opozicija i građanski pokreti: Strateški saveznici ili konkurenti

Predrag Voštinić: “Suštinska razlika, koja nas deli od političkih partija, je ta što mi želimo da izgradimo neautoritarnu političku kulturu i demokratske institucije”. Nebojša Zelenović: “Moramo da nađemo način da udružimo energiju. Kada to uradimo, pobedićemo Vučića i oterati ga u ružnu istoriju kojoj pripada”. Opozicija u neformalnim razgovorima često Lokalni front ili Ne davimo Beograd opisuje kao modernu verziju „belih listića“.


“Mi smo opozicija. Ako je i drugima zaista stalo do promene neka probaju da nas podrže. Zašto se to ne pominje kao opcija?”

Ovakav stav Predraga Voštinića, lidera kraljevačkog Lokalnog fronta i jednog od zaštitnih lica grupacije koja bi mogla da se podvede pod opštu odrednicu građanskog aktivizma, možda po prvi put jasno iskazuje ozbiljne razlike koje postoje na onom delu političkoh spektra čiji je zajednički imenitelj borba protiv aktuelne vlasti.

Voštinić za Istinomer objašnjava da “Lokalni front ne bi ni nastao, da su opozicione stranke ispunjavale naša očekivanja“. Ipak, ističe da je osnovna sličnost sa opozicijom u tome što i jedni i drugi sadašnju vlast vide kao „najgoru moguću“, uz opasku da „državom upravlja društveni talog“. On, ipak, odbija tezu da su za njega i saborce „svi isti“ jer ne sarađuju ni sa jednima, ni sa drugima.

*
Foto: Pobunjeni gradovi/Zoran Drekalović


„Mi ne izjednačavamo nikoga iz opozicije sa ovim neljudima, a retko ili nimalo sarađujemo sa opozicijom, jer insistiramo na krupnim razlikama, za koje verujemo da se moraju uvažavati, kako se ovakva pošast od vlasti ne bi ponovila. Suštinska razlika, koja nas deli i od stranaka na vlasti,ali i u opoziciji, je ta što mi imamo nameru da izgradimo neautoritarnu političku kulturu i demokratske institucije. Neke stranke koje su učestvovale u vlasti, pokazale su da politiku sagledavaju kroz sprovođenje moći, dok mi svoj rad zasnivamo na civilnom aktivizmu i  uspostavljanju institucionalnog reda i principa odgovornosti, sudske i moralne“, objašnjava Predrag Voštinić.

Ovakvu platformu Zoran Lutovac, predsednik DS, nije želeo da komentariše, a Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, je za Istinomer rekao:

“Moramo da nadjemo način da udružimo energiju. Kada to uradimo, pobedićemo Vučića i oterati ga u ružnu istoriju kojoj pripada”, kaže Zelenović, sada jedan od lidera ujedinjene DS.

U opoziciji, uglavnom, izbegavaju da direktno komentarišu ovakve stavove iako u neformalnim kontaktima pojedinci često znaju da okarakterišu ponašanje Lokalnog fronta ili Ne davimo Beograd ( NDBG) kao modernu verziju „belih listića“. Zapravo, delovanje lokalnih inicijativa povezuju sa rasipanjem neophodne energije za obaranje vlasti. Kao eklatantan primer navode u opoziciji navode beogradske lokalne izbobore na kojima Inicijativa NDBG nije uspela da pređe cenzus, čime su „poklonili“ Vučiću  3,44 odsto glasova.

Za Voštinića  je takav stav “svojatanje opozicionog prostora od strane nekih stranaka kojim se razblažuje izborni potencijal stvarnih protivnika ovog režima”.

“Dokaz za to su baš lokalni izbori. Lokalni front je, na primer, u Kraljevu imao više glasova od svih tih opozicionih partija i bez problema prešao cenzus. A neki ljudi su za te partije glasali samo iz straha da im ne propadne glas ukoliko ga povere debitantima. Pa ko je onda kome razvodnjio potencijal i “potrošio” glasove”, pita se Voštinić.

Aktivisti kao zvanični politički saveznici

Zvanično, u opoziciji o inicijativama građana, govore prilično pomirljivo. Lutovac u NDBG i Lokalnom frontu “vidi političke saveznike u borbi za stvaranje uređene države, društva, demokratske političke kulture i evropskih vrednosti“, dok razlike među njima „nisu relevantne u odnosu na ciljeve za koje se bore“.

*
Foto: Fonet/MC

 
Sa druge strane, Radomir Lazović iz Inicijative NDBG decidiran je u oceni karaktera opozicionih stranaka. Prema njegovim rečima „većina njih je opterećena klijentelističkim odnosom prema državi i kada nisu na vlasti postaju partije jednog čoveka“. Lazović  podseća i na to da su u opozicionim partijama danas ljudi „koji su direktno odgovorni za urušavanje institucija, siromašenje građana i medijsku kontrolu“.

„To što je danas Srpska napredna stranka u potpunosti kriminalizovala društvo, ne znači da možemo zaboraviti da su tome prethodili postupci koji su omogućili da oni skoro pa nemaju otpor iz institucija sistema“, naglašava ovaj sagovornik Istinomera.

Zoran Lutovac prednost daje zajedničkoj borbi za “vladavinu prava, slobodu medija, poštovanje ljudskih prava i toleranciju” i “stavljanju razlika po strani”, jer, kako kaže “iskustvo govori da distanciranje opozicije od pokreta i inicijativa od opozicije nije donosilo rezultat, već je jačalo autokratu Vučića”

Verujući da „među građanima postoji otpor da borbu za demokratizaciju predvode oni koji su učestvovali u njenom urušavanju“, Radomir Lazović poručuje da „ne treba insistiranjem na jednoj koloni terati građane u apstinenciju“.

„Umesto toga treba građanima da ponudimo relevantan izbor i uključiti ih u donošenje odluka o budućnosti naše države, što inicijativa Ne davimo Beograd upravo i radi“, objašnjava Lazović.

Da li je saradnja ipak moguća?

Nebojša Zelenović, veruje, da će protivnici aktuelnog režima uspeti da nađu zajednički interes.

“Pokrete doživljavam kao strateške saveznike u borbi za normalnu i slobodnu Srbiju. To što ponekad sevnu varnice ne bi smelo da zamagli veliku sliku da svi mi imamo jednog protivnika - štetočinski režim, koji krade naše živote i budućnost”, smatra Zelenović.

Dakle, da li su građanski pokreti i opozicione stranke saveznici ili konkurenti?

Sagovornici Istinomera slažu se u jednom, da su, uprkos svemu, zajednički interes, fer i pošteni izbori. Ali, dok građanski aktivisti imaju rezervu prema onima koji su “ugrožavali javni interes ili se poigravali nacionalizmom i šovinizmom”, političari iz opozicije su “tolerantniji” možda zato što su kritike građana adresirane ka njima. 

Uglavnom, Nebojša Zelenović je stava “da prvo treba izboriti slobodne i fer izbore, a tek onda razgovarati o izbornim formacijama i kolonama”.

Biće, ipak, da je ovakav stav najbliži realnosti. Ko će predvoditi oponente vlasti i u koliko kolona manje je važno, ukoliko se ne stvore uslovi za fer i poštene izbore, na kojima bi se ta kolona, ili te kolone eventualno takmičile. 

Najčitanije