Početna Članci Analize Analize Da li će susret u Berlinu biti "Dan D" za nastavak dijaloga?

Da li će susret u Berlinu biti "Dan D" za nastavak dijaloga?

Za uspomenu na aprilski susret u Berlinu, zvaničnici Zapadnog Balkana bar će doneti kući sliku “grupnog portreta sa kancelarkom Merkel”. Iza slike ostaće pokušaj Evropske Komisije, čiji će mandat tehnički trajati još nekoliko meseci - da reši problem na kućnom pragu.


Da li će  nakon sastanka u Berlinu, koji su za ponedeljak, 29. aprila, sazvali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron predstavnici političkog vrha Beograda i Prištine dobiti uverljive argumente za nastavak dijaloga? Pozitivan odgovor na pomenuto pitanje čini se najviše što se u ovom trenutku može zabeležiti kao uspeh predstojećeg sastanka.

*
Foto: FoNet / TV FoNet

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji kaže da ne očekuje nikakav “konkretan, zvaničan predlog na stolu, poput ideje o dvostrukom suverenitetu o kojoj se dosta pisalo i spekulisalo ovih dana“. 
 
“Očekujem da Beograd i Priština dobiju dodatni podsticaj za nastavak dijaloga koji bi vodio ka normalizaciji odnosa, kao i da se otkloni glavna prepreka za nastavak dijaloga – ukidanje kosovskih taksi na robu koja dolazi iz Srbije“, ističe Grubješić.

Ona podseća da će u Berlinu zapravo biti održan regionalni skup koji osim lidera sa Zapadnog Balkana treba da okupi i predstavnike Slovenije i Hrvatske koje su članice Evropske Unije.

“Sastanak je sazvan na inicijativu Nemačke i Francuske koje žele da govore u ime Evropske unije i time pokažu da se ne zanemaruje region Zapadnog Balkana uprkos izborima za Evropski parlament koji se održavaju za mesec dana (23 - 26.maja), da se posvećuje velika pažnja rešavanju bilateralnih sporova i da je to i dalje uslov za napredovanje u procesu evropskih integracija i za ulazak u EU kao krajnjem cilju“, uverena je Grubješić.

Iz Srbije su pozvani predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, a sa Kosova predsednik Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj. Poziv je upućen predsedniku i premijeru Albanije Iljiru Meti i Ediju Rami, crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću, zatim slovenačkom premijeru Marjanu Šarecu, hrvatskom i makedonskom premijeru Andreju Plenkoviću i Zoranu Zaevu i predsedavajućem Veća ministara BiH Denisu Zvizdiću.

U Berlin stižu i šefica EU diplomatije Federika Mogerini i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Samo nekoliko dana pred početak ovog svojevrsnog samita Zapadnog Balkana pod krovom Evropske Unije nema informacije o zvaničnoj agendi. Iz Brisela se diplomatski nagoveštava da se očekuju “razgovori o jačanju stabilnosti i proseriteta šireg regiona, dok je portparolka EU Maja Kocijančič saopštila da će sastanak biti prilika “da se razmotre izazovi i naglasi važnost rada na pomirenju, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji.” 

Zapadni Balkan i dalje jedan od prioriteta EU

Reflektor je ipak uperen na deblokadu razgovora Beograda i Prištine, međutim, ni učesnici ni analitičari ne očekuju da će 29. april biti prekretnica u dvadesetogodišnjem sporu koja bi mogla da bude  označena kao “Dan D“.

“Pošto EU kao medijator, odnosno visoka predstavnica za spoljnu politiku Federika Mogerini,  nije uspela da se preterano istakne u prethodnom periodu, ideja ovog sastanka je da dve najmoćnije zemlje EU – Nemačka i Francuska pokušaju da dijalog Beograda i Prištine izvedu iz ćorsokaka i vrate na briselski kolosek“, smatra Suzana Grubješić.

To potvrđuje i nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib koji je izjavio da zakazivanje sastanka pokazuje da “Zapadni Balkan i dalje uživa visoki prioritet, kako za Berlin tako i za Pariz” i da jedna od tema jeste i dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji treba obnoviti. Prema njegovim rečima, takse koje je Priština uvela treba ukinuti kako bi se obezbedio nastavak dijaloga.

Šib  je podvukao i da promene granica nisu rešenje jer bi to ugrozilo ceo region. Stav Nemačke je da je “nemoguće kroz promene granica, kako god da se to zove - razgraničenje, podela - da se na taj način sva otvorena pitanja jednim mahom mogu rešiti”.

Novinar “Dojče velea” Nemanja Rujević objašnjava za Istinomer da protivljenje Nemačke promeni granica jeste zbog “domino efekata” ali i podseća da su nove izbeglice posledica takvog rešenja, pa bilo to i tzv. “humano preseljenje”,  za koje  je ova zemlja prva adresa, što je za Nemačku neprihvatljivo. On, pak, postavlja pitanje: “Šta bi se dogodilo ako bi se Beograd i Priština o tome dogovorili - da li bi im iko zaista zabranio takav sporazum?”  

Proveri me
 
Ako je suditi po pisanju domaćih provladinih medija, Srbija će u Berlinu biti pod pritiskom da napravi ustupke kako bi razgovor sa kosovskim političarima bio odblokiran. Sam Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na poslednjem Glavnom odboru Srpske napredne stranke da  će se od Beograda “tražiti da priznamo Kosovo, a da ne dobijemo ništa" i da očekuje “početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude puna nezavisnost, a da Srbija ne dobije ništa". 
 
Na drugoj strani, predsednik Kosova Hašim Tači ne očekuje da u Berlinu bude predočen plan za sporazum Beograda i Prištine. 
 
Beograd računa na Kinu i Rusiju, Priština na Ameriku
 
Kosovski političari na predstojeći sastanak dolaze uvereni da im leđa čuvaju Amerikanci, pa su i zbog toga čvrsti u zahtevu za priznanje države. Šta god da bude ponuđeno na stolu predstojećeg  sastanka u Berlinu, ni prvi čovek Srbije  ne dolazi usamljen, jer očekuje da će njegova pozicija biti ojačana poodrškom Kine i Rusije. Vučić na ovaj skup stiže gotovo direktno posle susreta sa kinseskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim šefom države Vladimirom Putinom, sa kojima je razgovarao o mogućim načinima rešavanja spora sa Prištinom.

*
Foto: FoNet

Po mišljenju Nemanje Rujevića, Vučić je u ovoj situaciji “prilično mekan jer nije dobio zajednicu srpskih opština” što je predviđeno Briselskim sporazumom. On zato koristi rivalitet prvih ljudi Kosova i sve vreme “igra duplu igru”, smatra Rujević, tako što razgovara sa Tačijem, a preko srpske liste podržava Haradinajevu vladu. On ukazuje da je kosovska politička scena, ipak pluralna, za razliku od Srbije u kojoj “Vučić rešava probleme tako što lupi rukom o sto”.  
 
U političkim analizima uoči  skupa u Berlinu uočava se mogući  prostor za pomeranje dijaloga Beograda i Prištine sa mrtve tačke. On bi se, naime, mogao naći u odustajanju srpske diplomatije od daljeg angažovanja na povlačenju priznanja države Kosovo, pa i blagonaklonosti učlanjenja u međunarodne institucije, što bi  za uzvrat imalo povlačenje taksi od strane zvanične Prištine.
 
Edi Rama kao ključni igrač?
 
Rujević ističe da pada u oči da će i Edi Rama prisutvovati predstojećem regonalnom sastanku u Berlinu. On podseća da je albanski premijer imao značajnu ulogu u rešavanju grčko-makedosnskog spora povodom imena Makedonije. Naime, Rama je pozvao sve albanske lidere na sastanak, i tako olakšao brže rešavanje tog problema. Po Rujevićevom mišljenju, ne treba isključiti Ramin mogući doprinos “ubrzavanju stvari” na relaciji Beograd - Priština. 
 
Za uspomenu na aprilski susret u Berlinu, zvaničnici Zapadnog Balkana bar će doneti kući sliku “grupnog portreta sa kancelarkom Merkel”. Iza slike ostaće pokušaj Evropske Komisije - čiji će  mandat tehnički trajati još nekoliko meseci nakon majskih izbora - da reši problem na kućnom pragu. Ako političari Beograda I Prištine nakon toga i sednu za pregovarački sto, to još neće značiti da je konačno rešenje brzo na vidiku.  A svakako je teško zamislivo bez pečata Amerike, Rusije, pa i Kine.

Naslovna fotografija: FoNet / TV FoNet
Najčitanije