Početna Članci Analize Blog Zahtevi opozicije o REM-u, ili kako upokojiti mrtvaca

Zahtevi opozicije o REM-u, ili kako upokojiti mrtvaca

Moglo bi se reći da je RRA, a potom i REM, oduvek bila kancerozno tkivo u medijskom sistemu. U međuvremenu, boleština je metastazirala i koliko god se o gotovo svim zahtevima koji su se pojavljivali u okrilju protesta “Jedan od pet miliona” moglo diskutovati, ovaj koji se tiče REM-a teško da se može osporiti. Ali, zahtev, onako kako je formulisan, teško će biti sprovodiv čak i kad bi postojala politička volja vlasti da se tako nešto uradi.


Tužna istorija Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kaže urbana legenda, počela je onog trenutka kad je neko primetio da se u “Utisku nedelje“, tadašnji predsednik REM-a neprirodno vrpolji. U početku se pretpostavljalo da su nekontrolisani pokreti dotičnog posledica neugodnih pitanja voditeljke Bećković, ali sic! Ubrzo je procurelo u javnost da je razlog savim druge prirode, mnogo prozaičniji.

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Tadašnji predsednik Republičke radiodifuzne agencije (koja je kasnije promenila ime u Regulatorno telo za elektronske medije), naime, pojavio se, prema proceni Željka Mitrovića, sada poznatijeg kao DJ Žeks, sasvim neprikladno obučen, u nekim ofucanim farmerkama, majci, patikama. Reagovalo se munjevito budući da je bilo malo vremena do početka emisije. Po kuriru je stigao komplet odgovarajuće garderobe: odelo, košulja, cipele. Nevolja je, pokazaće se koji minut kasnije, što je u košulji ostao poneki komad špenadli. Stariji će se setiti da je, u ono vreme, ovaj igličasti predmet bio neizostavan deo upakovanih košulja.   
 
I, za nesreću, upicanjeni predsednik RRA je ovu neprijatnu činjenicu saznao, to jest osetio, prekasno, kad je već počela emisija. 

Istina ili ne, svejedno, ova situacija bi mogla da bude ilustrativan primer kakva je reputacija, od samog početka rada, pratila rad regulatora za elektronske medije. 

Zapravo, moglo bi se reći da je RRA, a potom i REM, oduvek bila kancerozno tkivo u medijskom sistemu. U međuvremenu, boleština je metastazirala i koliko god se o gotovo svim zahtevima koji su se pojavljivali  u okrilju protesta “Jedan od pet miliona” moglo diskutovati, ovaj koji se tiče REM-a teško da se može osporiti. 

Ali (izgleda da ima uvek neko ali), zahtev, onako kako je formulisan, teško će biti sprovodiv čak i kad bi postojala politička volja vlasti da se tako nešto uradi. Navedeno je, naime, da sastav REM-a (pretpostavljam da se misli na Savet REM-a) mora biti "na ravnopravnim osnovama" po broju predstavnika vlasti i opozicije.

Proces izbora i razrešenja članova Saveta REM-a je nešto komplikovaniji, naravno ako se držimo Zakona o elektronskim medijima.

Ovo telo, po zakonu, trebalo bi da ima devet članova, mada već skoro tri godine, postojeći Savet funkcioniše sa troje manje. Ova činjenica  govori sama po sebi i pokazuje, između ostalog, sa koliko voluntarizma se vlast odnosi prema REM-u, ali i kolika važnost ovog tela jer se izbor novih članova svesno odlaže da se ne bi eventualno poremetio odnos snaga.

Zakon o elektronskim medijima predviđa da kandidate za članove Saveta REM-a predlažu nadležni odbor Narodne Skupštine, komada dva, a po jednog nadležni odbor Skupštine AP Vojvodina, akreditovani univerziteti zajedničkim dogovorom, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina  i crkve i verske zajednice.

*
Predstavnici opozicije ispred zgrade REM-a / Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Članove Saveta REM-a, na predlog Odbora za kulturu i informisanje, bira Narodna Skupština većinom od ukupnog broja poslanika.

Ako bi se pridržavali zakona, očigledno, nemoguće je formirati Savet REM-a, kako je navedeno u zahtevima, na “ravnopravnoj osnovi“. Osim ako bi se podelili “resori“, odnosno prerasporedili predlagači kandidata za članove Saveta REM-a, pa recimo crkva, nevladine organizacije, AP Vojvodina i univerzitet pripadnu opoziciji, a vlast predlaže ostale. Čak i u tom slučaju, pošto Savet u punom sastavu, kao što rekosmo već, ima devetoro članova, neko će imati prevlast.

Ostaje mogućnost da se Zakon o elektronskim medijima, barem u ovom delu, ili prekrši, ili menja, ili izglasa novi tekst. Šta je od ovog stvarno i moguće, procenite sami.

To, ipak, nije jedini problem. Problem je i zahtev koji se tiče javnih servisa, odnosno “izbor tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma informativnog programa RTS i RTV, koji bi u prelaznom periodu činile nestranačke ličnosti, koje bi delegirala vlast i opozicija”.

Kvaka 22 je što, prema Zakonu o javnim servisima, Upravni odbor, organ upravljanja javnog medijskog servisa koji ima devet članova, imenuje i razrešava Savet Regulatora dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova.

Upravni odbor, opet, imenuje i razrešava generalnog direktora javnog medijskog servisa, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, a obrazloženu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa i čini je dostupnom javnosti. 

Ovo telo, takođe, imenuje i razrešava glavne i odgovorne urednike, kao i direktore programa, ako su oni predviđeni Statutom, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, a obrazloženu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora nakon sprovedenog javnog konkursa i čini je dostupnom javnosti.

Dakle,  ako i zanemarimo obostranu averziju jednih prema drugim, pa pretpostavimo da se vlast i opozicija dogovore oko REM-a, neće, bar ne zakonskim putem, biti nimalo lako “upokojiti mrtavaca”. A, bez toga teško da je moguće vraćanje javnih servisa građanima Srbije i makar upristojavanje ostalih emitera sa nacionalnom frekvencijom.


Naslovna fotografija: Foto: Istinomer / Zoran Drekalović
Najčitanije
Povezani članci