Šta sve krije suficit u budžetu?

Budžet je odraz ekonomske politike u kojoj ova vlast najviše voli da se ogleda, a suficit u državnoj kasi je njegova najlepša slika. Šta se, ipak, krije ispod površine i naizgled lepe slike suficita od 23 milijardi dinara u januaru?  

Iako zvanična statistika još nije objavila podatke, ekonomisti su već primetili prve znake usporavanja privredne aktivnosti. Kako se navodi u najnovijem “Kvartalnom monitoru“, publikaciji koju izdaje Ekonomski fakulet, “u drugoj polovini 2018. godine, a naročito u četvrtom kvartalu, kao i na početku 2019. godine, dolazi do pogoršanja rezultata privrede”. Privredna aktivnost usporava, a spoljnotrgovinski deficit raste, objašnjavaju autori ove analize.

U tri velike srpske firme, a to su EPS, Železara i Fijat proizvodnja ne ide po planu. Prvi na spisku tri “kapitalca” je EPS i na tu činjenicu je upozorio Fiskalni savet još na Kopaonik biznis forumu. To potvrđuje i zvanična statistika, jer je u januaru 2019. u odnosu na isti mesec prošle godine u sektoru energetike zabeležen pad od 9,5 odsto. Dobra vest je da se već u februaru ovaj jaz smanjio, ali je energetika i dalje u minusu (1,3 odsto).

U januaru je i industrijska proizvodnja bila u padu od 5,5 odsto, ali se u februaru izvukla iz “crvenog”. Sada je tek nešto malo iznad pozitivne nule (0,2 odsto).

Profesor Milojko Arsić upozorio je nedavno da je prošle godine, na primer, proizvodnja u Kragujevcu prepolovljena u odnosu na maksimum iz 2013. godine. A ove godine u prva dva meseca proizvedeno je svega 7.000 automobila.

“Ukoliko bi se nastavili takvi trendovi, ukupna proizvodnja u ovoj godini bi bila oko 45.000 automobila i pitanje je da li je takva proizvodnja isplativa“, kazao je on.

Podsećanja radi, prošle godine je proizvedeno 70.000 automobila. Ako se nastavi ovim tempom to će predstavljati značajan pad. Zvanična statistika, takođe, beleži da je proizvodnja motornih vozila u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine pala za čak 12,8 odsto.

Kada je o Železari reč, usporavanju proizvodnje doprinele su kvote koje je Brisel uveo na izvoz čelika u Evropsku uniju. I to se već vidi na sajtu Svetske asocijacije za čelik. Od dolaska Kineza u Smederevo, sada prvi put dolazi do stagnacije i blagog usporavanja proizvodnje.

U januaru ove godine, proizvedeno je 176.000 tona čelika. Istog meseca prošle godine proizvodnja je bila 2.000 tona veća. I u februaru ove godine proizvodnja je bila lošija od istog meseca prošle godine. Proizvedena je 141.000 tona čelika. Prošle godine februarski učinak dostigao je 153.000 tona. 

Prema kvotama koje je Evropska komisija uvela na srpski čelik, izvoz u EU biće smanjen. Za hladno valjani čelik, postavljena je kvota od 56.480 tona koja važi do kraja juna. Kasnije se kvota povećava na 142.000, pa na 152.000 tona. A prošle godine, prema podacima Evrofera, na tržište EU izvezeno je 163.000 tona hladno valjanog čelika. Kod belih limova, postavljena kvota će naš izvoz smanjiti za oko 25 odsto. Za toplo valjani čelik uvedena je globalna kvota. Sve zemlje EU moći će da izvezu 3,3 miliona tona. Prednost će imati one zemlje koje mogu brzo da proizvedu velike količine čelika i popune ovu kvotu. Prošle godine, naš izvoz toplo valjanog čelika u EU bio je veći od 600.000 tona.

Zanimljivo je, na primer da je veliki pad ostvaren i u proizvodnji namešataja i da iznosi čak 34,6 odsto. 

Još jedan razlog usporavanja privredne aktivnosti mogu biti kosovske takse. Ivan Nikolić, urednik publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) je već izračunao. Ukoliko ova ograničenja budu potrajala cele godine privredni rast biće manji za 0,5 do 0,7 odsto. U parama to je od 200 do 350 miliona evra. U statistici se vidi da proizvodnja prehrambenih proizvoda, koje najviše prodajemo na KIM stagnira.

Treba reći i to da na usporavanje privrede utiče i usporavanje naših glavnih spoljno-trgovinskih partnera. Nemačka stagnira, Italija je u blagoj recesiji. 

Takođe, ono što nije dobro je da deficit u robnoj razmeni raste. Na kraju 2018. godine on je iznosio 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na kraju 20016 bio je svega 8,5 odsto. Međutim, od kraja te godine uvoz je počeo da raste brže od izvoza i taj trend i danas traje. Tako je prošle godine zvoz  povećan za 8,1 odsto, a uvoz za 13 odsto.

Još jedan nepovoljan trend je to što zarade u javnom sektoru u 2018. i 2019. rastu devet odsto godišnje, a u privatnom oko pet odsto godišnje. Uz to, povećavaju se i razlike u platama. Tako su zarade u javnim preduzećma za trećinu (27,3) veće nego u privatnim. U sektoru države veće su za 15,5  odsto veće nego u privatnom sektoru. 

Inače, za ovu godinu planiran je rast privredne aktivnosti od 3,5 odsto. Za sada niko nije smanjio prognozu očekivanog rasta. Autori “Kvartalnog monitora” istakli su da je još rano za to. Analitičari Svetske banke koji su pre nekoliko dana objavili svoj izveštaj o regionu, takođe, su zadržali prognozu od 3,5 odsto. 

Konstatovali su, ipak, da je ona podložna “rastućim spoljašnjim i unutrašnjim rizicima”.