Početna Članci Analize Intervju Policijski vrh protiv policajaca

Policijski vrh protiv policajaca

“Nema stvari koju policija ne može da reši, da uhapsi, ali je samo pitanje da li ste u tome slobodni ili ograničeni, da li ćete da služite partiji ili državi i narodu. Samo je tu razlika”.


“Mi smo na protest došli da upoznamo narod sa onim što se dešava u policiji i mislim da je potpuno prirodna koalicija između policije i naroda. Narod plaća policiju, a protest je  bio jedini način da kažemo ljudima istinu, jer institucije sistema ne funkcionišu”, objašnjava razloge zbog kojih se, kao predsednik Policijskog sindikata Srbije (PSS) Veljko Mijailović, obratio građanima prošle subote na protestu “Jedan od pet miliona”.  U intervjuu za Istinomer, Mijailović priča o pretanjama članovima sindikata, mobingu i ucenama koje trpe policijski službenici i pritiscima koji dolaze od političkog vrha.
*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Imajući u vidu da ste učestovali prošle subote na protestu “Jedan od pet miliona” i govorili na njemu, da li se može reći da je deo policije, makar članovi vašeg sindikata, u pobuni?

Mi kao sindikat imamo veliki broj pritužbi i žalbi policijskih službenika na ponašanje rukovodilaca. Došli smo kao sindikat do zaključka da su ljudi nezadovoljni, isfrustrirani, pod mobingom, pretnjama i kada je u pitanju posao tih policajaca i kada je u pitanju članstvo u našem Policijskom sindikatu Srbije. Ljude prisiljavaju da se priključe drugom sindikatu, Nezavisnom sindikatu, dobijaju naređenja da ne budu u našem članstvu, jer smo mi, prema njihovim tumačenjima, protiv ministra. Preti im se na različite načine - od prelaska na niže radno mesto, do pretnji otkazom, disciplinskom, kažu znamo gde ti žena radi…

Intervju sa Veljkom Mijailovićem, predsednikom PSS poslušajte ovde:

 
Za više sadražaja iz Istinomer audio produkcije posetite Istinomer podcast

Ko preti?

Neposredni rukovodioci policajcima. Taj sistem, odnosno matrica je razrađena pre dve tri godine u kabinetu ministra i ti pirtisci traju konstatno.

Odlučili ste da izađete na proteste, da li za tu odluku imate podršku članstva sindikata?

Što se tiče podrške ona je svakodnevna. Na proteste smo izašli posle odluke Upravnog odbora sindikata. Ta odluka da idemo u javnost je doneta jer nemamo zaštitu, strah je veliki, ali ljudi nas podržavaju. Strah je i zbog toga što na svakom protestu imate ljude koji fotografišu prisutne, a često su ti ljudi iz kriminogenih sredina i te fotografije dostavljaju kome već treba da se dostave i onda zbog toga trpite konskvence.

Da li je odluka da se pridružite protestima građana pobuna?

Naravno da jeste. Mi u policiji moramo da vodimo računa o zakonu i pravnoj državi. Ako se vama vežu ruke i zabranjuje vam se da postupate u skladu sa zakonom, a takva vrsta zabrane stiže iz samog vrha ministarstva, postavlja se pitanje kakvu mi onda ulogu igramo u okviru sistema.

Da li tom odlukom da izađete na ulicu i priključite se protestima igrate na ivici člana 169 Zakona o policiji u delu koji se odnosi na zabranu političkog delovanja u okviru MUP-a?

Nije to političko delovanje, mi nismo tamo išli da promovišemo političke ideje bilo koje političke opcije u Srbiji. Mi smo tamo došli da upoznamo narod sa onim što se dešava u policiji i mislim da je potpuno prirodna koalicija između policije i naroda. Narod plaća policiju, a protest je  bio jedini način da kažemo ljudima istinu, jer institucije sistema ne funkcijonišu.

Ali kada kažete da živimo u jednopartijskoj državi ili da su policajci robovi po feudima, zar to nije političko, a ne sindikalno delovanje?

Svaka kritika se ovde smatra političkim delovanjem. Posao sindikata je da štiti radno - pravni i materijalni interes članova, a kako ćete to da  štitite kada vaš poslodavac i država konstatno mobinguju ljude, uspostavljaju ograničenja suprotna zakonima. Kako da to ne kažemo javno? Kada uđete u socijalni status zaposlenih i kada je depeša jača od zakona, iako je formalno niža i od podzakonskog akta, ja to moram javno da kažem. Moram da objavim da se zakon ne primenjuje. A onda kada to kažete to dobije politički prizvuk. Pa politika počinje od dobro jutro komšija, ne mogu da se zatrpam peskom i pričam kako je sve super i odlično, jer bih lagao sam sebe. Znate šta, ja imam kodu kuće ogledalo i gledam se u ogledalo. A ovo što mi radimo je u opštem interesu i građana i države.

Ali zar tom odlukom ne stavljate policiju u nezgodan položaj da jedne subote protestuju sa građanima, druge čuvaju protest ili ako se naredi intervencija...

Policajac treba da se rukovodi svojim “duševnim“ stanjem, da vodi računa o obrazu, dostojanstvu, integritetu, dignitetu. Ako mi gazite dostojanstvo i stalno me proglašavate brojem, pa valjda imam neka prava kao živo biće. Mora čovek koji radi slobodno i od svog rada živi, da bude centar zbivanja, a ne pojedinci koji ne poštuju zakone.

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Koja je granica moralnog i profesionalnog integriteta policajca, kada policajac kaže ne i neću?

Zbog tih stvari imamo skoro 7.000 ljudi koji su napustili službu. Ta pojava je najdrastičnija u vojsci. U protsklih šest meseci razgovarao sam sa pripadnicima policije koji žele ili razmišljaju da napuste službu, jer sve im deluje besmileno i ne žele da budu deo tog teatra. Dakle, novac je manje važan najgore je što nemaju slobodu u delovanju.

A šta je sloboda za policajca?

Pa sloboda je da on može bez problema da radi u skladu sa zakonom. Imali smo slučaj nedavno da rukovodilac izdaje protivzakonito naređenje podređenom. Taj čovek mu ukazuje da je protivzakonito, a reč je bila o preuzimanju nekog rešenja pre zakonskog roka.

I ako taj čovek kaže neću da li odbija poslušnost ili poštuje zakon?

Naravno da će oni da formulišu da odbija naređenje, ali ne može da ga tereti za to, jer ne možete da teretite nekog za odbijanje da krši zakon. Ali u tom ubeđivanju oko toga šta treba da radi je uvek rečenica “meni su naredili odozgo, ja sam tebi rekao da su naredili“, i ako vidite ko rukovodi službom... 

...ko rukovodi?

Pa rukovode neki nepotistički postavljeni tipovi, poltroni. Ne kažem, naravno, da su svi takvi u policiji ima divnih oficira....

Vi ste bili kritični i prema ranijim vladama i ministrima, ali niste pravili iskorak iz sindikalnih tema. I 2015. kada je najavljen štrajk glađu sindikata, vi kažete “ne želimo da politizujemo stvari čekaćemo da se premijer vrati iz Kine da pričamo o najavi otpuštanja ljudi”. Sada, međutim, politizujete svaki svoj javni nastup...

Tada je egzstencija 1.500 ljudi bila u pitanju. Trebalo je da budu otpušteni. Tražili smo razgovor sa ministrom, nije bilo komunikacije ni socijalnog dijaloga, najavili smo štrajk na ulici. Suština je bila da smo odbili da potpišemo i kolektivni ugovor koji je ukidao stečena prava, onda su nas optužili i da smo ministru “zabili nož u leđa”, pokrećemo peticiju i tada je Vučić kao premijer naredio da se potpiše aneks i stavrno je rešio tada 70 odsto problema na koje smo ukazali i spasli smo ljude od otkaza. 

Da li ste u otvorenom političkom sukobu sa vrhom MUP-a ministrom Stefanovićem i državnom sekretarkom Hrkalović?

Ako je politički sukob da smo za vladavinu prava i borbu protiv korupcije i kriminala - onda jesmo.

Niste jednom rekli da vrh policije  sprečava hapšenje kriminalaca. Kako se to konkretno manifestuje?

Evo, da ne idemo u neku dubunu. Svež je slučaj paljenja kuće novinara iz Grocke. Da li smo imali upaljenju kuću, da li smo imali pucanje iz pištolja, da li smo imali angažovanje drugih i trećih lica...da li je odmah uhapšen glavni? Nije, nego se to dešava pod pritiskom. Znate šta, da bi policija radila svoj posao ona mora da bude autokefalna. Po zakonu radom policije upravlja direktor policije.

Ko upravlja kod nas?

Pa vidite ko daje izjave u medijima

Da li minisitar upravlja ili Dijana Hrkalović, kako je to NIN svojevremeno pisao?

Pa ja sad ne znam šta se oni dogovore na jutarnjoj kafi, ne sedim sa njima, ali prema rečima profesionalaca iz MUP-a, njeno ponašanje je neprofesionalno i u neskladu sa Zakonom o policiji. Kakve ona veze ima sa upravljanjem policijom, nema ingerencije nad tim. Nad policijom ingerencije ima direktor policije i ima ministar. Šta se ona meša, kako ona može da naredi bilo šta načelniku policije?

Šta se to dešava u MUP-u,  iznutra, počev od prošlogodišnje serije paljenja automobila policijskim oficirima....

Evo ponovo se dešava u Nišu i niko ne sme da objavi....

A zašto ne smeju da objave?

Pa ne znam.

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Rekli ste da policija nema kapacitet da pohvata piromane. Šta znači da nema kapacitet?

U strukturi policije treba da upravljaju najbolji, najsposobniji, sa iskustvom, naročito u segmentu kriminalističke policije. Takvi ljudi ne mogu da budu na pozicijama, jer se traži da se ne bave  svojim poslom i da budu lojalni.

A šta znači biti lojalan u policiji?

Ja vas nazovem telefonom i kažem - ovo ne dirajte. Vi ne dirate. Kažem ovo dirajte, vi dirate. Shvatate li u kom smo stanju? Svi imamo decu. Šta bi bilo da se našoj deci nešto desi, da ne diramo? Znači, to je strašno. Policija mora da bude u službi građana u skladu sa zakonom. Tačka.

Ali policijskim službenicima se pale automobili, a policija ne rešava slučajeve...

Možda rešava, ali ne znamo. Nema stvari koju policija ne može da reši, da uhapsi, ali je samo pitanje da li ste u tome slobodni ili ograničeni, da li ćete da služite partiji ili državi i narodu. Samo je tu razlika.

Šta se dešava pa policija ne želi da asistira u rušenju nelegalnog objekta na Kopaoniku, ne reaguje kada privatna obezbeđenja maltretraju novinare na inauguraciji Vučića, lice sa poternice - Milan Radojičić je u prvim redovima na javnim službenim sastancima...

Kažem vam nije radila u skladu sa zakonom, jer je verovatno neko tako naredio. Verovatno je neko naredio da ne sme da se ruši objekat ili ne sme da se obezbeđuje skup, a po zakonu jedino policija obezbeđuje... I građani kada vide policiju, drugačije se osećaju nego kada vide neke nabildovane, istetovirane likove koje policija ne sme da hapsi posle, bez obzira što krše zakone, ruše javni red i mir, protivpravno lišavaju slobode. Policija ne sme da kaže ništa, jer ako kaže tu nastupa posledica. Postoji mogućnost da završite u zatvoru, da vas čereče tabloidi, a da vi niti možete da se branite, niti nešto da kažete. Zamislite koji je to kukavičluk i podlost da je dovoljno da kažete nešto i da ste na tapetu.

A u kojoj je funkciji  da se pravi animozitet između građana i policije?

Potrebno je da bude mržnje, hipotetički pričam, ako sutra dođe do nečega, da policija da bude kivna na građane i obrnuto...

A jesu li policajci kivni na građane?

Najveći deo policije razmišlja kao što sam rekao. Ja sam njihov glasnogovornik. Mi odluke u sindikatu ne donosimo iz sebičluka i populizma, nemamo benefite, ne korostimo resurse, nisam se nabio kao sindikalac u MUP, kao ovi iz Nezavinsog sindikata, inače nas ne bi ni primili u članstvo Evropske sindikalne unije. Mi smo organizacija koja se dokazala sindikalnim radom. Malopre je bio ovde čovek koji je prebačen na drugo radno mestoi njegova žena na treće, članovi sindikata, koji misle svojom glavom... Vraćamo se u 1946., 47. ili 48. godinu.

“Ratovali“ ste sa prethodinim vladama i ministrima, u čemu je razlika u odnosu na danas?

Mi smo se formirali 2006. Sledeće godine me je tadašnji ministar Jočić izbacio sa posla i Upravni sud me je vratio na posao. Posle toga, kada je Ivica Dačić bio ministar mi smo imali proteste ispred vlade, štrajkove, borili smo se za brisanje člana 168 iz zakona koji je kršio presumpciju nevinosti, ali ne mogu da izmišljam da sam imao neke pritiske, stvarno ne mogu da izmišljam. 

Ko je i kada odlučio da se ukine reprezentativnost vašem sindikatu?

Taj plan traje duže vreme. Najpre su organizovali starešine u kabinetu ministra gde su im naredili da vrše pritisak na naše članove. Imaju spiskove članova, podelili su ih po policijskim upravama i krenuli su u akciju “čišćenja“ članova. Preti im se sistematizacijama radnih mesta koje imamo svake godine uz analize rizika. I onda ako hoćete nešto da kažete potegnu sistematizaciju rečima “pazite ide nova sistematizacija“ i  niko ništa  ne sme da kaže, jer se plaše smanjenja plate, gubitka posla. Mi smo imali pritiske u Novom Sadu, Kikindi i Požarevcu, gde otac Dijane Hrkalović rukovodi policijom, a ne načelnik policijske uprave, koji je potrčko.

A ko je otac Dijane Hrkalović?

On je načelnik u senci i pomoćnik minstra u senci. Sećate se kada je poginuo policajac na dužnosti u Požarecu, kada su ga načelnici poslali noću bez opreme na dužnost i on je poginuo. Oni svi da bi zataškali, da bi se zaštitli, nagradili su se među sobom. Imamo podatke o tome, službene beleške...

Pa šta radite s tim podacima, zašto ih ne predate nadležnim institucijama i sudovima, ako mislite da je protiv zakona?

Pa da li mislite da možemo da damo sudu, koji je efikasan samo protiv nas. Pa da li se sećate kada je tužen pomočnik ministra Željko Veselinović sudu, i još neki rukovodioci. Podneli smo osam krivičnih prijava, objavili ih, da upoznamo javnost. A onda je funkcioner Miličković izašao u medije i rekao kako će sud sve da odbaci i da je to sve bezveze. I za par dana sud je odbacio. I kome da se obratimo?

Dakle, reprezentativnost vam je oduzeta bez formiranja Odbora i bez prisustva na tom odboru svih zainteresovanih strana na osnovu uplata članirane, a ne kako kažu propisi, na osnovu broja pristupnica za koje tvrdite da ste ih predali i da ih ima 11. 500?

Mi smo 18. februara doneli odluku da u Novom Sadu protestujemo ispred Policijske uprave i najavili smo protest po zakonu. Dan kasnije, 19. februara Nezavisni sindikat podnosi incijativu MUP-u da se utvrdi reprezentativnost,  a 20. februara traže spiskove članova. Mi dostavljamo 11. 500 pristupnica koje su ljudi popunjavali i to je najbolji i validan dokaz. Oni su većali u petak, subotu, nedelju i kada su postali svesni da ne mogu, uprkos svemu, za stolom, da nas obore, onda su doneli protivzakonito rešenje, bez komisije, bez pristupnica i izračunali da imamo 14 odsto,  a treba da imamo 15 odsto  ukupnog broja zaposlenih. 

Šta su sada vaši dalji formalni koraci?

Pa valjda kad vam neko nešto otme, onda organi jure otmičare. Ali to ne rade naravno. Mi smo podneli tužbu Upravnom sudu, ali to je “lipši magarče do zelene trave”.

*
Foto: Istinome / Zoran Drekalović

Šta je efekat oduzimanja reprezentativnosti?

Ne možemo da učestvujemo u potpisivanju posebnog kolektivnog ugovora, a to je i bila ideja, jer novi treba za par meseci da se donese. Nas izbace, a ministar i njegov sindikat potpišu da policajci ostanu bez prava koja su do sada imali.

Kako znate da je to ministrov sindikat?

Ako ministar smanji plate, a vi kao sindikat kažete da je to dobro, da je to super i da to podržavate, ako ministar kaže otpustićemo 1.500 radnika, a vi kao sindikat to podržite i kažete da je to odlično, šta vas čini sindikatom?

Kada ste se, kao predsednik sindikata, videli sa ministrom Stefanovićem poslednji put?

Ima jedno pet godina i nikad više od tada. Nismo se složili sa smanjenjem dnenvica na 150 dinara i da ljudi rade u svojoj garderobi... To je bezobrazluk. Ministar mora da bude u funkciji naroda. 

Kada govorite o kriminalizaciji policije, na koji način se to dešava, uz čiju saglasnost  - ministra, predsednika, premijera...

Znate šta, ne znam ja ko tu šta podržava a šta ne, ali ono što je činjenično stanje je činjenično stanje. Da li neko reaguje na to - videli smo sami.

Da li ministar ima političku autonomiju u upravljanju policijom?

Pa naravno da nema, niko nema pravo da upravlja mimo zakona, ali ispada da je MUP privatizovan i da možete da radite samo poslove koje naloži privatnik.

Ko je privatnik, privatnik ministar, privatnik Vučić?

Pa ja ne znam, ali pogledajte stanje u društvu. Pogledajte reakciju policije. Pogledajte gde sme policija da ide, a gde ne sme. Kada treba da izbacujemo neke mučenike građane, koji su ostali dužni onda smo ekspeditivni.

...Ali na Kopaonik ne smete...

...Ali ako treba nešto drugo - ne može.

Koje su dalje odluke oko sindikata i protesta?

Mi moramo da se obratimo narodu da zna istinu. Ne želim da se o policiji stekne slika da mi mrzimo svoj narod, da radimo nešto na štetu naroda. Iz tog razloga smo se odlučili da upoznamo narod na protestu sa svim što se dešava i da se shvati da veliki deo policije nije privilegovan i potkupljen.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović
Najčitanije
Povezani članci