Početna Članci Analize Analize Balkansko proleće ili samo proleće na Balkanu?

Balkansko proleće ili samo proleće na Balkanu?

“Podrška koja iz EU stiže Vučiću, Rami i Đukanoviću, koji u ime stabilnosti gaze sve principe EU, može rezultirati samo gubitkom nade građana ovih zemalja da će se san o EU ikada i ostvariti. Građanska perspektiva u svim ovim zemljama je više nego mračna“, ocenjuje za Istinomer, povodom građanskih protesta u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, glavni urednik ABC News Albania, Armand Skulaku.


U tri balkanske zemlje nedeljama traju protesti građana, sa različitim povodima, ali suštinski svi imaju slične zahteve - od odlaska autoritarnih vlasti i borbe protiv korupcije, do više prava i pravde i slobode medija. Zanimljivo je da postoji još sličnosti i u ponašanju vlasti Srbije, Albanije i Crne Gore. Sve tri, uz poslovične napade na opoziciju, zapravo kroz ignorisanje protesta pokušavaju da “igrom“ iznurivanja ugase energiju bunta, šaljući istovremenu poruku da nemaju nameru ništa da menjaju i da bez njih nema ni evrointegracija, a time ni budućnosti za zemlju. 

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Ironično rečeno možda su i u pravu, ako se uzme u obzir politika Evropske unije (EU) i neupitna podrška koju lideri Crne Gore, Srbije i Albanije imaju godinama unazad. Ipak, posle više od tri meseca kontinuiranih zahteva za promenama koji dolaze sa ulica glavnih gradova tri zemlje Balkana, otvara se i dodatno pitanje odnosa Evrope prema balkanskim stabilokratima?

Uzroci šetnji - paralela

U Srbiji je prva protesna šetnja pod sloganom “Stop krvavim košuljama“, bila odgovor na fizički napad na lidera levice Borka Stefanovića. Pošto je Vučić ustvrdio da nijedan zahtev neće da ispuni, čak i “da vas je pet miliona“, protest je preimenovan u “1 od 5 miliona“. Zahtevaju se fer izbori, sloboda medija, funkcionisanje institucija, vladavina prava.

U Albaniji demonstranti zahtevaju promenu vlasti, ostavku premijera Edija Rame i formiranje prelazne vlade. Ramu optužuju za korupciju u kriminal. Demonstracije su u nekoliko navrata bile i nasilne.
“Ljudi u Tirani protestuju jer se osećaju marginalizovani i bez mogućnosti da utiču na odluke koje su važne za njihov život. Socijalne razlike su sve veće, a moć je skoncentrisana u rukama svega nekoliko pojedinaca. Ovi protesti su upereni protiv Rame, ali i protiv sistema koji već dvadeset godina upravo tako funkcioniše da nekolicini omogućava lagodan život, dok drugima pruža bedu”, kaže za Istinomer Armand Shulaku, glavni urednik ABC News Albanija.
On je ustvrdio da u parlamentu, zahvaljujući partiji Edija Rame, sada “sede ljudi sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, optuženi za silovanja, ali i biznismeni koji su kupovali glasove na izborima, obećavajući radna mesta za siguran glas”.

U Crnoj Gori građani okupljeni oko parole “97.000 – odupri se“ traže promene u pravosuđu i na vrhu vlasti. Direktan povod bio je afera “koverta“. Afera je vezana za snimak u kome se vidi generalni sekretar predsedništva Crne Gore Slavoljub Stijepović kako preuzima kovertu, navodno punu novca, od vlasnika “Atlas grupe“ Duška Kneževića. Pare su, navodno, bile namenjene kupovini glasova na izborima, a sve po nalogu sadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. U koverti je navodno bilo 97.500 evra.

“Naglašeno socijalno raslojavanje, bahatost vlasti i paraliza institucija“ su, prema rečima direktorke Centra za građansko obrazovanje Crna Gora Dubravke Uljarević, uzrok nezadovoljstva građana u Crnoj Gori “koji žele da daju svoj aktivan doprinos promeni“, što je za društvo koje “nema tradiciju protesta i građanskog okupljanja veoma dragoceno“.  

Uljarević primećuje da su “ovi protesti, za razliku od prethodnih koje je vodila opozicija, okupili ljude najrazličitijih političkih opredeljenja ujedinjene u zahtevu za radikalnim smenama u svim institucijama, koje su pale na ispitu, služenja javnom interesu“. U Srbiji i Crnoj Gori proteste zvanično ne predvodi opozicija, već građani, dok su u Albaniji na čelu opozicione stranke. 

Protesti i Brisel

Antivladini protesti i upornost građana na ulicama Srbije, Albanije i Crne Gore ostavljaju izgleda različit utisak na Brisel. Iako je jasno da briselska administracija nije oduševljena dešavanjima u Srbiji, proteste u desetinama gradova, u “duhu neutralnosti“, u EU vide kao “fundamentalno pravo građana da iskažu svoj stav“.
 
Daleko su oštriji prema dešavanjima u Tirani, naročito posle scena nasilja. Oštro su poručili da se sve mora rešavati unutar institucija, te da bojkot, na koji se odlučila albanska opozicija, vrativši i mandate, nije rešenje. Istini za volju ni briselski činovnici, ni evroparlamentraci koji su bili nedavno u poseti Beogradu, nisu oduševljeni odlukom o ovdašnjem bojkotu parlamenta, jer smatraju skupštinu ključnom institucijom dijaloga vlasti i opozicije.
  
“Odluka opozicije ozbiljno šteti funkcionisanju demokratije u Albaniji, jer je parlament mesto gde se razmatraju i pokreću reforme", poručila je portparolka EK Maja Kocijančić, ponovivši isti stav i kada je u pitanju Srbija.

“Naglašavamo da je parlament mesto gde treba da se vode debate”, rekla je ona.

Bojkoti skupština

Da je parlament mesto gde se “moraju rešavati problemi“ mišljenja je i politikolog Jovan Komšić, koji dodaje da građani imaju pravo na građansku neposlušnost, ali da je konačno rešavanje problema moguće samo u okviru institucija.
“Bojkot rada parlamenta može biti legitiman potez opozicije, ali je pitanje ishoda tog poduhvata. Setimo se 1996. i izlaska Demokratske stranke iz parlamenta. Njihov izlazak je zbog organičenih mogućnosti i prisustva u javnosti rezultirao padom podrške DS-u čak za oko šest odsto i da se nije desila tenzija sa bombardovanjem, ratom, protestima, pitanje je da li bi opoziciona platforma dobila toliku masovnu podršku koliku je dobila 2000. godine“, kaže Komšić.
Za Dubravku Uljarević iz Centra za obrazovanje u Podgorici zahtev Brisela da se problemi rešavaju unutar institucija nije ništa novo, jer “Brisel kontinuirano pokušava delovati na podsticanju reformi upravo unutar institucija“. Ipak treba imati u vidu, kaže Uljarević, da te “institucije, bar kada je reč o Crnoj Gori, imaju najmanji legitimitet“, te bi, prema njenim rečima, rešenje moglo biti u “vanrednim izborima, koji bi bili potpuno nadgledani“. 

Institucije jesu u službi vladajućeg DPS-a, ali je i taj DPS ovih dana dostigao svoj istorijski minimum kad je riječ o podršci“, kaže Uljarević.

U Albaniji, jedna od poruka demonstranata, koji su na jednom od poslednjih protesta ostavili cveće ispred parlamenta i zapalili sveću je da je, kako su rekli, albanski parlament mrtav. Pre ovog performansa opozicioni poslanici predvođeni Demokratskom partijom desnog centra potpisali su pisma ostavke u parlamentu, zahtevajući prevremene izbore i formiranje prelazne vlade.
 
Edi Rama, premijer Albanije odbio je ovaj predlog, ali je opoziciji javno ponudio da razgovaraju, uz konstataciju da je napuštanje parlamenta “loša vest za albansku demokratiju“.

“To može biti fatalno za otvaranje pregovora sa EU, ove godine“, rekao je Rama.

Za Armanda Skulaku, glavnog urednika ABC News Albania, “u situaciji kada u najvažnijoj državnoj instituciji vlada “sultanat“, izlazak opozicije iz parlamenta nije bilo nikakvo iznenađenje“.

“U nemogućnosti da promeni situaciju, opozicija se odlučila da na sistem udari direktno, iako su i sami deo tog sistema, čak i uz mogućnost da ugroze sopstveni opstanak”, kaže Skulaku.

Tri slična vladara
 
Upravo reakcije protiv krize demokratskih institucija su nešto što je slično i protestima u Tirani i Podgorici i širom Srbije. Skulaku sličnost vidi i u vladarima.
“Autokrate su na vlasti u sve tri države. Kontrolišu medije, izborne procese, okupljaju male, najčešće kriminalne grupe ljudi koje rade za njih, čime je rad institucija potpuno obesmišljen. Ako bi Balkan trebalo da bude integrisan u EU, onda smo zaista svedoci jedne kontradiktorne situacije koja otvara pitanje - kako možemo biti deo zapadne demokratije sa liderima koji se ponašaju kao mali sultani u svojim državama?”, kaže Skulaku za Istinomer.
Kraj koncepta stabilokratije?

Ako protesti u sve tri države okupljaju sve više građana koji svoje nezadovoljstvo jasno iskazuju protiv aktuelnog režima, pre svega protiv njihovih lidera, pitanje je i da li se na Balkanu nazire kraj stabilokratije?
 
Za politikologa Jovana Komšića stabilokratija, kako je rekao, ne zavisi od raspoloženja Brisela, već sistema vlasti u svim ovim tranzicionim zemljama, koje su u statusu kandidata.
 
“Nije stvar u tome da li je neko u EU procenio da bude kraj stabilokratiji. Pre svega je do nas, ko će i na koji način ispunjavati preuzete obaveze“, kaže Komšić.

Protesti, prema rečima Dubravke Uljarević, možda neće doneti kraj stabilokratije u regionu, ali kako kaže, ni posle njih ne može sve ostati isto.

Postojeći sastav Evropske komisije je na kraju mandata, bez mnogo entuzijazma da uđe u trenutna balkanska gibanja i to treba imati u vidu kada analiziramo izjave koje stižu od njenih zvaničnika. Ne mislim da u Briselu nisu svesni slabosti stabilokrata u regionu, ali iste te iste stabilokrate dobro znaju čime mogu da se zadrže kao sagovornici Brisela i to obilato koriste. Protivnici Đukanovića, Vučića i Rame moraju to imati u vidu, ako žele da ih istinski oslabe”, zaključuje Uljarević.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Skulaku je mišljenja da predstavnici EU često “više brinu o pisanju nekih birokratskih izveštaja, koji ničemu ne doprinose, umesto da preduzmu  korake kako bi  razumeli šta se dešava u našim zemljama i kako bi nam na konkretan način pomogli da izgradimo demokratska društva”. 

Prema rečima ovog novinara iz Tirane “lideri tri zemlje nisu proevropski orjentisani jer ne promovišu ni jednu evropsku vrednost”, za razliku od “građana sve Albanije, Crne Gore i Srbije koji jesu za EU jer je ona za njih nada u izgradnju boljeg, demokratskijeg i slobodnijeg društva”. 

Dubravka Uljarević zaključuje da su građani zemalja zapadnog Balkana “najviše izgubili ovakvim nekritičkim odnosom EU prema ozbiljnim devijacijama u tim državama”,  ali dodaje da i EU “plaća cenu” sopstvene politike jer ima “u Crnoj Gori manju podršku nego kad je počeo pregovarački proces”. 

Niko ne očekuje od EU da rješava interna pitanja zemalja regiona, ali s pravom očekujemo da EU direktnije reaguje na sve one stvari koje usporavaju proces evropeizacije i negativno utiču na svakodnevni život građana”, zaključuje direktorka Centra za građansko obrazovanje Crna Gora Dubravka Uljarević. 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Povezani članci