Da li će se Hašim Tači naći pred sudom za ratne zločine?

“To je naučna fantastika, to se nikada nije dogodilo. To je bila jedna gnusna i užasna laž, fabrikovana vest koja je smišljena samo da bi se privukla pažnja. Dik Marti je bio protivnik Nato bombardovanja i nezavisnosti Kosova, pa se od njega ništa drugo nije ni moglo očekivati“, ovako je krajem 2017. godine odgovorio predsednik Kosova Hašim Tači na pitanje da li očekuje da se nađe pred Sudom za ratne zločine koje je OVK počinila nad nealbanskim stanovništvom, a s obzirom na optužbe Dika Martija, bivšeg izvestioca Saveta Evrope, o navodnoj trgovini organima za koje je odgovoran, kako je tvrdio Dik Mart, i Hašim Tači.

 

Iako mediji u Srbiji, od samog osnivanja Specijalnog tužilaštva za ratne zločine na Kosovu, sa sedištem u Hagu, spekulišu da bi se pred ovim sudom, između ostalih, mogao naći i sadašnji predsednik Kosova, a nekadašnji aktivni pripadnik OVK Hašim Tači u Prištini su nešto drugačijeg mišljenja. 

 

“Mnogo je spekulacija u vezi Predsednika Kosova da se može i on pojaviti pred tim sudom. Možda može kao svedok, ali ne i kao optužen,  jer on tokom rata na Kosovu nije imao komandnu ni operativnu ulogu, već je bio Politički komesar OVK”, kaže u razgovoru za Istinomer Azem Vlasi, prištinski advokat I savetnik kosovskog predsednika, ovdašnjoj javnosti poznat kao Titov omladinac i visoki fukcioner u bivšoj SFRJ.

 

I u kosovskom Fondu za humanitarno pravo mišljenja su da nije izvesno da li će se Tači naći pred specijalnim sudom.

 

 “Bez obzira što se u izveštaju Saveta Evrope ime Hašim Tači spominje vrlo često, ipak nije izvesno da će on biti jedan od optuženih od strane Specijalizovanog Tužilaštva. Odgovor na ovo pitanje ipak ćemo morati da sačekamo od Specijalizovanog Tužilaštva“, kaže u razgovoru za Istinomer Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova.  

 

 

I kosovski premijer Ramuš Haradinaj i njegovog brat Daut se, bar u srpskoj javnosti, a pre svega štampi i portalima, vide kao jedni od mogućih optuženih, uz često izricanje presude i pre samog sudskog poziva.

 

“Pravda će ih stići sve“, Srbijadanas, 9. decembar 2018.

 

“Stiže ih pravda! Sve više Šiptara pred sudom za ratne zločine, na redu dva krvoloka“, Alo, 11. decembar 2018.

 

Za Nemanju Stjepanovića, dugogodišnjeg izveštača iz Haškog Tribunala i saradnika Fonda za humanitarno pravo u Srbiji ovakva reakcija medija na početak rada suda za zločine na Kosovu je “direktna posledica kontraproduktivne i licemerne politike predstavnika vlasti u Srbiji” čiji pozivi da se sudi komandantima OVK, kako je rekao deluju neutemeljno, jer “nikada nijedan visokorangirani pripadnik Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije nije optužen za zločine nad Albancima”.

 

Stepanović podseća da do sada imamo samo dva pravosnažno okončana predmeta (Suva Reka i Podujevo) koja obuhvataju svega 61 albansku žrtvu. 

 

“Radi se o svojevrsnom pritiski na sud, jer se očekivanja javnosti Srbije i, što je najgore, među samim žrtvama napumpavaju na način da će otprilike sve osim doživotnih kazni za Tačija i Haradinaja biti neprihvatljivo. To je stvaranje loše atmosfere koje neće doprineti boljem radu suda, naprotiv”, kaže u razgovoru za Istinomer Nemanja Stjepanović, dodajući da bi “predstavnici vlasti i istražni organi Republike Srbije trebalo pre svega da se usresrede na prikupljanje dokaza, a ne rasplamsavanje medijskih hajki protiv predstavnika vlasti Kosova, jer kako je rekao “u prošlosti, u slučaju rada Haškog tribunala, ali i domaćeg pravosuđa, pokazalo se da su dokazi koje je Srbija prikupila lošeg kvaliteta i nedovoljni za osuđujuće presude komandanatima OVK”.

 

 

Odluka o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine sa sedištem u Hagu ili Suda za zločine na Kosovu koje je počinila OVK, kako se naziva u srpskoj javnosti, doneta je 2015, a prva saslušanja započela su 15.januara 2019. 

 

Inače, osnivanje specijalnog suda je četvrti pokušaj da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom i nakon rata na Kosovu 1998-2000. Na Kosovu je, prema podacima kosovskog Fonda za humanitarno pravo u tom periodu ubijeno 13.500 ljudi, od toga 10.367 civila (8.702 Albanca, 1.203 Srba i 462 Roma i drugih manjina). 

 

Kosovsko pravosuđe je tek 2016. moglo samostalno da procesuira ratne zločine. Do tada je Kosovo bilo pod juridistikcijom međunarodne zajednice. Haški Tribunal se bavio visokorangiranim u OVK, kao na primer Haradinajem, kojeg je ovaj sud za bivšu Jugoslaviju oslobodio optužbi, dok je UMNIK bio zadužen za nižerangirane u OVK. Nezadovoljni radom ovih sudova, odnosno donetih presuda (svega 20 za dve decenije) ključni faktori međunarodne zajednice doneli su odluku da se formira Specijalni Sud. Odluci da se formira Sud za zločine, koje je počinila OVK, usprotivio se veliki deo kosovske javnosti, veterani, 43 poslanika kosovskog parlamenta i 15.000 građana njih koji su potpisali peticiju za ukidanje ovog Suda.

 

 

Iako je i sam u početku bio protiv formiranja Suda, pa čak je i izjavljivao da je on “istorijska nepravda prema Kosovu“ predsednik Kosova Hašim Tači, pod pritiskom međunarodne zajednice, je ipak na kraju bio njegov osnivač.

 

 

Za Azema Vlasija, advokata i Tačijevog savetnika, osnivanje i pre svega rad Specijalnog suda je mogućnost da se sačuva, kako je rekao, pravedan karakter odbrambenog oslobodilačkog rata.

 

“Iako su Albanci na Kosovu 1998-1999. vodili odbrambeni oslobodilački, dakle pravedan rat protiv Srbije koja je pod režimom Slobodana Miloševića počinila velike zločine nad Albanacima na Kosovu, ipak su i od strane Albanaca počinjeni neki zločini sankcionisani Ženevskim konvencijama o ratnim zločinima i kažnjivi  po domaćem krivičnom pravu. Neki takvi slučajevi procesuirani su pred Međunarodnim Krivičnim sudom za ratne zlocine u Hagu, a i pred domaćim sudovima. Međutim, to nije dovoljno. Upravo radi očuvanja pravednog karaktera odbrambenog oslobodilačkog rata, potrebno je procesuirati takve slučajeve, sve po principu individualne odgovornosti”, dakle, zaključuje u razgovoru za Istinomer Vlasi “to nije suđenje oslobodilačkoj borbi Kosova niti formaciji Oslobodilačke Vojske Kosova već pojedincima za koje se utvrdi da su određene zločine počinili”.

 

Prema podacima kosovskog Saveta za ljudska prava poziv na razgovor do sada je dobilo sedam osoba, pripadnika OVK. Prema usvojenom Zakonu o Specijalnom sudu svi pozvani dužni su da se odazovu pozivu.

 

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da će Vlada Kosova biti uz „borce za slobodu“ i da je spremna da u svakom trenutku pruži potrebnu pomoć za pravnu zaštitu. On je u svojoj objavi na Fejsbuku u decembru 2018. dodao da je oslobodilački rat bio pravedan i da su se pripadnici OVK uvek odazivali, bez oklevanja, pozivima međunarodnog pravosuđa.

 

„Specijalni sud, još jedan dokaz koliko je daleko otišlo naše požrtvovanje za pravednu državu, je dodatni izazov na našem putu, koji ćemo zajedno prevazići i iz toga izaći još jedinstveniji i jači“, poručio je Haradinaj.

 

 

Jedno od pitanja pri osnivanju ovog Suda bilo je i Zašto rad Specijalnog Tužilaštva i Suda nije mogao biti na samom Kosovu. Kao jedan od razloga se navodi i problem zaštite svedoka. I dok predsednik Kosova Hašim Tači smatra da je kosovsko pravosuđe doraslo i sposobno da se izbori sa problemima koji su se pojavili u nekoliko prethodnih slučajeva suđenja pred Hašlkim Tribunalom, poput direktnih pristisaka na svedoke, a u nekim slučajevima i njihovom likvidacijom  u Fondu za humanitarno pravo Kosova smatraju da druge mogućnosti za pravičan rad Suda nije bilo.

 

“Verujem da je glavni razlog zbog čega je Sud smešten u Holandiji, a ne na Kosovu upravo to, zaštita svedoka, jer je praksa pokazala da su svedoci na Kosovu bili izloženi raznim pritiscima, pa čak i javnom osramoćenju“, kaže za Istinomer Bekim Blakaj.

 

Da su izmeštenost sa Kosova i angažovanje stranih sudija i tužilaca preduslovi za pravičan rad Specijalnog Tužilaštva za zločine na Kosovu, mišljenja je i Azem Vlasi, advokat i savetnik predsednika Tačija.

 

“Ovaj Sud je namešten van Kosova, dakle u Hagu i  čine ga strane sudije i tužioci zbog određenih sumnji da domaće sudije i tužioci nisu imuni na određene pritiske i nedopustive uticaje koji ograničavaju njihovu slobodu u donošenju odluka, ali i zbog mogućeg uticaja na svedoke. A za ovakve sudske slučajeve najvažniji dokazi su, upravo svedoci”, kaže Vlasi.

Iako su same optužnice koje je ovaj Sud podigao ili tek priprema da podigne još uvek nepoznanica i za srpsku, ali i kosovsku javnost, jedno od mišljenja je i da bi ovaj Sud na neki način mogao da utiče na pomirenje između dva naroda.

 

“Svakako da će doprineti i pomiranju, ali ipak, najvažnije je pravdu zadovoljiti  zbog žrtava i njihovih porodica, kao i radi nauka da se to više nikada i nigde ne dogodi”, kaže Vlasi naglašavajući da je uticaj rada sličnih sudova nesporan, jer kako je rekao da Milošević nije priveden Haškom Tribunalu ko zna da li bi uopšte bili okončani sukobi, mržnja i stalna trvenja na ovim prostorima.

 

Za razliku od Vlasija, Bekim Blakaj iz kosovskog Fonda za humanitarno pravo smatra da iako je Haški Tribunal imao na neki način mandat da doprinese pomirenju između Srba i Albanaca,  Specijalni Sud to nema, te da bi, kako je rekao, bilo nezahvalno nešto slično I očekivati od njega.

 

 

Za Nemanju Stjepanovića, dugogodišnjeg izveštača iz Haškog Tribunala, Specijalan sud za zločine na Kosovu može doprineti pomirenju jedino ukoliko, kako je rekao, rad suda prati “društvena debata zasnovana na činjenicama do kojih je sud došao. I to debata i u Srbiji i na Kosovu”.