Početna Članci Analize Analize Polemika o privrednom rastu: Pobednici u sprintu, gubitnici u maratonu

Polemika o privrednom rastu: Pobednici u sprintu, gubitnici u maratonu

Posmatrano u šestogodišnjem periodu Srbija je među najsporije rastućim privredama. Ove godine, međutim, naš rast je među najvećima u regionu.


U pravu je ekonomista Ljubomir Madžar kada za dnevni list “Danas” kaže da je Srbija među dve najsporije rastuće privrede u regionu. U pravu je i Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, kada ovih dana tvrdi da je privredni rast Srbije među najvećima u regionu.

Kako je to moguće, ako su njihove izjave potpuno suprotne? Obojica, naime govore o dva različita perioda. Ukoliko bi ova polemika morala da se prevede na sportski rečnik, Srbija je među pobednicima u sprintu, odnosno trci na kratke staze. Ali je među gubitnicima u maratonu, odnosno trci na duge staze.

*
Foto: Pixabay

Iako nije naglasio o kom vremenskom periodu govori, jasno je da je profesor Madžar zaključak izveo na osnovu šestogodišnjeg proseka o privrednom rastu, prema kome je, sporije od nas rasla jedino Hrvatska. Kako pokazuje analiza “Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, u periodu od 2012. do 2018. godine kumulativni rast naše privrede bio je oko 14 odsto, dok je susedna Rumunija, na primer u istom periodu zabeležila rast od 30 procenata.   

Posmatrano u desetogodišnjem periodu, Srbija je, takođe, među najsporije rastućim zemljama regiona, jer je naš kumulativni rast bio oko 13 odsto. Sporije od nas su tokom protekle decenije rasle Slovenija, Letonija i Hrvatska. Najbrže rastuća regionalna privreda u poslednjih deset  godina bila je Poljska, koja tokom svetske krize uopšte nije imala pad privredne aktivnosti. Kumulativni rast ove ekonomije bio je veći od 40 odsto.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je “da su komentari pojedinih ekonomista da je srpska ekonomija jedna od najsporije rastućih tačni, jer ih baziraju na proseku od deset godina”. U slučaju profesora Madžara premijerkina ocena nije tačna, jer jer je on eskplicitno u intervjuu za “Danas” spomenuo Hrvatsku kao jedinu privredu koja je rasla sporije od nas. Što znači da je reč o šestogodišnjem, a ne desetogodišnjem proseku, kao što tvrdi predsednica vlade.

Premijerka je dodala i to da su u taj period uračunati i negativni ekonomski rezultati prethodne vlasti. Konkretno, u računici profesora Madžara, rezultati prethodne vlasti nisu uključeni. Već samo pad od jedan odsto na kraju 2013. godine. Dakle, za vreme ove vlasti. Naravno, treba reći i to da je Srbija 2015. godine ušla u fiskalnu konsolidaciju, a da ekonomska teorija kaže da pri primeni takvih mera privreda obično sklizne u recesiju, što se u našem slučaju nije dogodilo.

Kada je reč o izjavi Miladina Kovačevića, direktora Republikog zavoda za statistiku, jasno je da se ona odnosi samo na 2018. godinu.

“Notorna je neistina koja se ovih dana iznosi u medijima da je Srbija prošle godine bila među dve najsporije rastuće privrede u regionu. Privredni rast u Srbiji je bio 4,4 odsto, u Crnoj Gori 4,8 odsto. Svi ostali imali su niži rast, Hrvatska 2,8 odsto, na primer”, kaže Kovačević.

Analiza “Kvartalnog monitora” pokazuje da je Srbija u prva tri kvartala (4,5 odsto) rasla brže od proseka zemalja centralne i istočne Evrope (4,3). Od 16  uporedivih zemalja Srbija sa Slovenijom ove godine deli peto i šesto mesto. U poslednjem tromesečju autori “Kvartalnog monitora” očekuju usporavanje privrednog rasta i procenjuju da će on biti na nivou od 4,3 odsto. Računica Miladina Kovačevića je nešto optimističnija (4,4 odsto).

Ono što, međutim, direktor Republičkog zavoda za statistiku ne navodi je da kad se isključe jednokratni faktori, onda bi naš ekonomski rast iznosio 3,3 do 3,4 odsto, što je niže od proseka zemalja regiona. Jer, visoka stopa privrednog rasta je, pre svega posledica opravka proizvodnje u sektoru energetike, koji je zabeležio veliki pad tokom 2017. godine, ali i činjenice da je poljoprivredna sezona ove godine bila bolja. Računice pokazuju da kada bi se ovaj jednokratni faktor isključio da bi naša ekonomija bila tek na 10. mestu od ukupno 16 zemalja regiona.

Da je ove godine rast posledica jednokratnih faktora svedoči i procena Ministarstva finansija prema kojoj se očekuje da u 2019. godini od bude 3,5 odsto, što predstvalja značajno smanjenje u odnosu na 4,3 ili 4,4 odsto iz prethodne godine. Međutim, kad se jednokratni faktori isključe, jasno je da će nas privredni rast gotovo biti na nivou ovogodišnjeg ili tek nešto malo veći.

Da je vrlo važno da kreatori ekonomske politike imaju realnu sliku o privrednom rastu u nekoliko navrata govorio je i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Jer kako je objasnio, loše ocene za posledicu imaju loše politike i Srbija je budžetom za ovu godinu propustila da stvori uslove za dinamičniji privredni rast.

Naslovna fotografija: Pixabay
Povezani članci