Početna Članci Analize Analize Izbori u Srbiji – trgovina na veliko i malo

Izbori u Srbiji – trgovina na veliko i malo

Gotovo da nije bilo izbora u Srbiji, a da su prošli bez sumnji na kupovinu glasova. Epilog optužbi za ozbiljna krivična dela davanja i primanja mita prilikom glasanja je izostao u svim slučajevima, a jedini koji se našao na sudu je, kako smo nedavno saznali, zastareo.


Ni poslednji izbori, oni na kojima su se birali članovi saveta nacionalnih manjina nisu prošli bez sumnje na kupovinu glasova. Navodi o davanju i primanju mita, pritiscima i ucenama zarad sigurnog glasa ponavljaju se iz godine u godinu, u svakom izbornom procesu – od glasanja za predstavnike mesnih zajednica, do izbora za predsednika države i poslanika Narodne skupštine. Izbori u Srbiji su se, tako, umesto da budu jedno od osnovnih demokratskih mehanizama pretvorili u trgovinu na veliko i malo, a institucije koje su najpozvanije da na ove sumnje odgovore uporno ćute.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

Nakon završenih izbora za savete nacionalnih manjina, jedan od kandidata za nacionalni savet Roma, sa liste “Rispekt za Rome”, Anton Jovanović, pred kamerama je posvedočio da su u opštini Nova Crnja Romi od predstavnika lokalne samouprave dobijali bonove za socijalno ugrožene u vrednosti od 3.000 dinara kako bi glasali za jednu listu. Jovanović je, kako je rekao, podneo krivičnu prijavu zbog sumnje za davanje i primanje mita, a sličan slučaj je, kaže, prijavio i nakon izbora 2016, kada je, optužio predsednika opštine Nova Crnja Peru Milankova i sebe, jer je "lično ‘nabavljao’ glasove za njega".

“Kupio sam za njega 131 glas za šta mi je on, to jest njegova ćerka dala 200 hiljada dinara i 700 evra", ispričao je za N1 Anton Jovanović.

Od tada je Milankov, koji je prema pisanju ovog medija, četiri godine ranije zbog primanja i davanja mita uhapšen, ponovo postao predsednik opštine formirajući vlast sa Srpskom naprednom strankom.

"Na biračko mesto, umesto na njivu"

No, ovaj slučaj daleko je od usamljenog. Sličnih navoda je bilo još. Tačnije, gotovo da nisu bili izbori u Srbiji, a da nismo čuli za makar jednu optužbu za kupovinu glasova.

Recimo, u maju ove godine smo od Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra “Voice” saznali za slučaj davanja i primanja mita zarad glasa na lokalnim izborima u Vrbasu prošle godine. Naime, svoje učešće u kupovini glasova za Srpsku naprednu stranku (SNS) potvrdio je jedan sezonski radnik koji je, prvo policiji, a potom novinarima ispričao da je, u dogovoru sa poverenicima SNS-a, radnike umesto na njivu razvozio na biračka mesta, te da su za glasanje za “naprednjake” dobili dnevnicu od 1.000 dinara.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

Navodi o kupovini glasova, međutim, pratili su i izbore na višim nivoima. Tako je tokom održavanja parlamentarnih izbora 2016. godine podneta krivična prijava u Zrenjaninu protiv osobe za koju se sumnja da je davala novac biračima kako bi obezbedila glasove.

Sličan scenario imali smo i 2017. godine kada je biran predsednik republike. Tokom izbornog dana Crta posmatračka misija “Građani na straži” podnela je tri krivične prijave protiv NN lica u Temerinu, Novom Sadu i Beočinu nadležnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog sumnji na krivično delo kupovine glasova.

Institucije bez odgovora

Svi ovi navodi i sumnje za vrlo ozbiljna kriična dela, međutim, ostali su bez ikakvog epiloga. Odgovore na pitanje da li su optužbe tačne ili ne, javnost nikada nije dobila. Da ni oni koji su podneli prijave nisu dobili informacije potvrđuje i Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crta.

“Ni od policije, ni od tužilaštva, nismo dobili povratnu vest - dokle se stiglo sa istragom povodom osnovanih sumnji na kupovinu glasova. Imajući u vidu da se sve više priča o tome da su neki ljudi pod prinudom ili pretnjom, ili da su primili mito bilo u robi, ili u novcu, reakcija državnih organa je morala da bude mnogo oštrija. Važno je da se ti navodi istraže i da se javnosti saopšti šta su rezultati tih istraga, da li su optužbe netačne, da li su navodi lažni, ili pak tačni istiniti i da se pokrenu sudski postupci. Alarmantno je što su priče o tome da su ljudi ucenjeni kako bi dali glas nekoj partiji postale uobičajena pojava”, kaže Nedeljkov za Istinomer.

Pravni mehanizam neefikasan

Osim očiglednog ignorisanja državnih organa spram optužbi za kupovinu glasova utvrđivanje dodatno komplikuju i sadašnji propisi. Naime, ne postoji efikasan pravni mehanizam da se dokaže da je neko davao ili primao mito jer u Zakonu o krivičnom postupku, nisu predviđene takozvane “posebne dokazne radnje” za delo davanja i primanja mita prilikom glasanja, koje bi jasno ustanovile da li je kupovine bilo ili ne.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

“Trebalo bi izmeniti i Krivični zakonik tako da policija i tužilaštvo dobiju mogućnost da nekoga stave pod mere nadzora ako postoji sumnja da je počinio krivično delo u vezi s izbornim procesom. Sada je to teško dokazivo, jer čak i kada neko želi da svedoči da je bio izložen pritiscima, to je 'njegova reč protiv drugih'", objašnjava predstavnik Crte.

Očito ignorisanje onih koji bi na ovakve i slične optužbe trebali da reaguju i ispitaju ih doneće sa sobom, kaže naš sagovornik, situaciju u kojoj će građani sve manje učestvovati u izbornom procesu, pre svega, zato što će biti svesni da njihov glas ne vredi ništa, jer je mnogo više onih koji su podlegli pritiscima i ucenama.
“To znači da mi, onda više nemamo izbore već berzu glasova. Tada na bilo kojim izborima pobeđuje onaj koji je bio veštiji u kupovini glasova, ko je bio blizu državnog budžeta i ko ga je praznio da bi korupmirao svoje birače“, smatra Nedeljkov.
Glasovi na rasprodaji

A šta nam o stanju u društvu govori podatak da se se glasovi prodaju budzašto – za paket namirnica, ili nekoliko hiljada dinara. Odgovor na ovo pitanje, donekle, leži i u navodima da političke partije tokom izbornog procesa od lokalne samopurave dobijaju spisak primaoca socijalne pomoći, dakle, onih najsiromašnijih.

“Svako ima svoju cenu, ali svakako da su najpodložniji tom pritisku ljudi koji su očajni, koji ne mogu da nađu drugi način da prežive. Ti ljudi su dovedeni do ruba egzistencije i zbog neke male pomoći novčane ili u robi su spremni da ćute, da glasaju za koga treba, doslovno su dovedeni pred svršen čin, zloupotrebljeni su i postali su robovi“, veruje naš sagovornik i zaključuje da stranke sve više nastoje da slobodne građane pretvore u kmetove, a to nije odlika demokratskog društva, već robovlasničkog sistema.

U međuvremenu, jedini slučaj sumnje na kupovinu glasova koji je završio na sudu završen je, kako smo nedavno saznali, zastarevanjem. Elem, krivični postupak protiv Tomislava Bokana iz pokreta "Dinara Drina Dunav" i još šest osoba zbog kupovine glasova na izborima 2012. obustavljen je zbog apsolutne zastare predmeta. Krivičnu prijavu je, tada, inače, podneo Miloš Vučević, koji je nekoliko meseci kasnije, zahvaljujući i podršci Bokanove Romske demokratske stranke, postao gradonačelnik.

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović