Početna Članci Analize Intervju Ružić: Vlast ne kontroliše birače preko saveta nacionalnih manjina

Ružić: Vlast ne kontroliše birače preko saveta nacionalnih manjina

“Država se, da kažemo, u ‘unutrašnja’ pitanja nacionalnih manjina ne meša i nema vlast interes da u ovom procesu podržava bilo koga pojedinačno.”


“Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina jesu značajni za svaku nacionalnu manjinu u Srbiji koja bira svoje članove saveta, pre svega iz razloga što će ih Savet predstavljati u razgovoru sa državnim organima, gradovima i opštinama u cilju očuvanja i zaštite tradicije i kulture, upotrebe jezika i informisanja na svom jeziku, obrazovanja i slično. Niko u ovome ne bi trebalo da vidi bilo koji drugi cilj, niti da Savet koristi kao način za izražavanje političkih ideja i uverenja”, rekao je u pisanom intervjuu za Istinomer ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, povodom predstojećih izbora na kojima će pripadnici 22 nacionalne mаnjine u nedelju birati članove svojih Nacionalnih saveta. 

*
Ministar Branko Ružić / Foto: Milan Ilić

Predstavnici pojedinih lista iz Novog Pazara tvrde da zvanični Beograd podržava Muamera Zukorlića, kao i da sam Zukorlić to ne krije. Da li je tačno da vlast podržava neke liste i zašto bi to radila?

Nama je bitno da izbori proteknu u fer i demokratskoj atmosferi, da što više naših građana pripadnika nacionalnih manjina izađe i glasa kako bi dali što veći legiitmitet nacionalnim savetima i konačno, da ova tela budu uspešno konstituisana kako bi Vlada imala institucionalne partnere sa kojma će raditi na unapređenju uslova za ostvarivanje prava manjina. Država se, da kažemo, u “unutrašnja” pitanja nacionalnih manjina ne meša i nema vlast interes da u ovom procesu podržava bilo koga pojedinačno. Bitno nam je da imamo partnere za razgovor i saradnju.

Poznavaoci kažu da vladajuća(e) partija(e) preko nacionalnih saveta zapravo kontroliše biračko telo, koje nije zamarivo s obzirom na to da nacionalne manjine čine 13 odsto birača u Srbiji. Kako to komentarišete?

To su paušalne, politizovane ocene. Izbori za savete nacionalnih manjina i parlamentarni izbori su potpuno dva odvojena procesa. Rado bih sreo “poznavaoce prilika” da mi objasne kako to vlast preko nacionalnih saveta kontroliše biračko telo. 

Stručnjaci predviđaju da će, kao i pre četiri godine, i na predstojećim izborima izlaznost biti mala. Zašto su birači slabo motivisani, da li zbog toga što je opšti utisak da oni suštinski ne odlučuju o sastavu nacionalnih saveta, već političke strukture?

Po zainteresovanosti građana pripadnika nacionalnih manjina za upis u Poseban birački spisak što ih čini potencijalnim biračima, od raspisivanja izbora u avgustu, ali i u ovih poslednjih deset dana nisam siguran da unapred možemo govoriti o maloj izlaznosti. Mogu da razumem da su pre četiri godine nacionalni saveti bili relativno nova institucionalna tela za ostvarivanje prava manjina u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika. Potrebno je vreme da se građani upoznaju sa svrhom postojanja ovih tela i da shvate da su ona tu da artikulišu  njhove potrebe u pomenutim oblastima. Ono što je trend jeste da se broj birača na izborima za nacionale savete povećava u svakom novom izbornom ciklusu. 

Stručnjaci kažu da izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu onemogućile politički uticaj, iako je trebalo da to učine. Zašto je u zakonu ostavljena mogućnost da političke stranke imaju pravo da ističu liste na manjinskim izborima? 

Preporuka međunarodnih eksperata u vezi sa ovim bila je smanjenje prekomerne politizacije, što smo mi zakonom, na najbolji mogući način i propisali. Legitimno je pravo da članovi saveta budu politički angažovani, politički opredeljeni. Mislim da nije moguće sasvim izostaviti politiku ili politički uticaj  iz bilo koje sfere društvenog života, ali smanjiti prekomernu politizaciju, što je i bio naš cilj ovim izmenama zakona jeste. Naime, pravo da podnose liste, pored grupe birača upisanih u PBS i udruženja koja ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite nacionalnih manjina, imaju samo političke stranke nacionalnih manjina ne i druge registrovane političke stranke. Podsetiću Vas da političke stranke nacionalnih manjina u svojoj suštini za cilj imaju zaštitu i unapređenje interesa i prava pripadnika nacionalnih manjina i u tom smislu sasvim je opravdano da budu predlagači izbornih lista. Ali je zato Zakon o nacionalnim savetima predvideo ograničenja u korišćenju saveta za izražavanje političkih uverenja odredjenih stranaka i to na način što je predvideo nespojivost rukovodećih pozicija u savetu i u političkoj stranci, kako nacionalne manjine, tako i bilo koje registrovane političke strane u RS. 

Pre nekoliko dana predsednica parlamenta Maja Gojković raspisala je lokalne izbore u četiri opštine. Prema tumačenju opozicije, osim u Lučanima, u ostalim opštinama nema zakonskog osnova za raspisivanje izbora. U kojoj meri je reč o isključivo političkoj, a ne zakonskoj odluci da se izbori održe u Kuli, Kladovu i Doljevcu? 

U svakoj od opština su se stekli zakonski uslovi za raspuštanje skupština i raspisivanje izbora. U Doljevcu, Kuli i Kladovu predsednici opština su podneli ostavke, a skupštine opština nisu sazvane i zasedale u zakonskom roku od 30 dana. U skladu sa zakonom to su situacije u kojima se uvode privremene mere i zakazuju novi izbori. Cilj je da ove opštine dobiju nove organe i funkcionišu zbog građana o kojima bi trebalo da brinu, i to je jedini razlog raspisivanja vanrednih izbora.

Naslovna fotografija: Milan Ilić
Najčitanije