Početna Članci Analize Analize Od paprikaša do krštenja

Od paprikaša do krštenja

Blizu 500.000 građana Srbije, pripadnika manjinskih zajednica, u nedelju, 4.oktobra će po treći put birati predstavnike za Nacionalne savete nacionalnih manjina. Tromesečnu kampanju, prema oceni naših sagovornika, obeležili su pretnje, pritisci, netransparentno finansiranje i sveopšta atmosfera straha i napetosti, a sve u cilju, kako su rekli, da vladajuća struktura preuzme vlast i kontrolu i nad manjinama.


Iako su za medije, pre svega one sa nacionalnom pokrivenošću, bar prema prostoru koje zauzimaju, predstojeći izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina skoro nevidljivi, sudeći prema broju pisama koje su pojedini nosioci lista uputili nadležnim državnim organima u Srbiji, ali i predstavnicima međunarodnih organizacija, pre svega OEBS-u, ukazujući na niz nepravilnosti tokom predizborne kampanje, ovi izbori bi se mogli uporediti sa republičkim. 

*
Sednica Saveta za nacionalne manjine (arhivska fotografija) / Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Jedna od onih koja je pisala OEBS-u u Srbiji, ali i Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu, od kojih još nije dobila odgovor, je i narodna poslanica LSV u republičkom parlamentu Olena Papuga, nosilac liste "Rusinska liga“. Papuga za Istinomer kaže da nijedna dosadašnja kampanja nije bila bolnija ni užasnija, nego ova 2018.
“SNS se bori na svaki način da osvoji vlast. Osniva svoje liste, preko svojih članova u lokalnoj samoupravi onemogućava overu potpisa, uvećava broj birača upisanih u birački spisak, a njegovi članovi čak i prete da će pojedini kandidati na konkurentskim listama ostati bez posla, ako ne povuku kandidaturu”, kaže Papuga.
Papuga dodaje da na ovogodišnje izbore Rusini izlaze sa sedam lista, od kojih, tvrdi Papuga iza pet stoji vladajući SNS.
„SNS je videla da nema apsolutnu, pa čak ni prostu većinu i zato je osnovala nove, liste iza kojih sasvim direktno stoji vladajuća stranka”, objašnjava naša sagovornica.

Pritisci na kandidate
 
Slične tvrdnje u razgovoru za Istinomer iznosi i Michail Balaž, nosilac liste slovačke nacionalne zajednice „Hej Slovaci“.
„Od četiri liste odgovorno tvrdim da iza dve stoji SNS, naša je treća i četvrta je lista LSV, koja je u svim vojvođanskim opštinama gde žive Slovaci u koaliciji sa SNS, tako da i ovu listu zapravo kontroliše SNS. Kad je reč o biračkom spisku u Staroj Pazovi, recimo odakle sam ja, čak 156 građana koji nisu Slovaci je upisano u birački spisak, neki imaju duple listiće, a neki nisu ni upisani. Malverzacije su očigledne”, kaže Balaž.
Balaž dodaje da je na kandidate koji su bili prijavljeni na njihovu listu vršen ogroman pritisak da odustanu od kandidature kako ne bi izgubili posao. Njih 50 od 80 je odustalo, kaže Balaž.

Uz pritiske da se odustane od kandidature sagovornici Istinomera kao drugi ključni problem navode problem sa overom potpisa pred predaju lista. Uz rusinsku i slovačku nacionalnu manjinu, ovaj problem navode i predstavnici vojvođanskih Mađara,  koji su se zbog neregularnog predizbornog procesa takođe obratili OEBS-u.  Ovoj međunarodnoj organizaciji obratio se Ćonka Aron, predsednik DZVM, optužujući SVM, koja je podsetimo u koaliciji sa SNS na svim nivoima vlasti da opstrukcijom prikupljanja potpisa za konkurentsku listu (neotključavanje prostorija gde bi se potpisi sakupljali i overavali),  pre svega u opštinama Bačka Topola, Mali Iđoš i Palić, direktno krši predizborni proces.

Netransparentne finansije
 
Za Čabu Presburgera, novinara i publicistu, uz iznete pritiske problem sa predizbornom kampanjom za izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina je i netransparentnost finansiranja kampanje.
„Ni u Zakonu čak nije jasno definisano šta se može, a šta ne. To de facto favorizuje moćne stranke na vlasti, dok ostale stranke i grupe građana ne mogu da naprave veće kampanje. Dok neki imaju bilborde i spotove, drugi nemaju ni za flajere. Nejednakost je najveći problem", kaže Presburger.
Prema izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina država bi trebalo da izdvoji novac za ove izbore, kao i u slučaju izbora za narodne poslanike, ali kako tvrde, to se nije desilo. Neće biti plaćeni ni kontrolori, niti članovi glasačkog odbora koje bi predstavnici manjina trebalo da imaju. Sve te poslove obavljaće predstavnici lokalnih samouprava, što je prema oceni naših sagovornika, s obzirom da vlast i na lokalu drži SNS, takođe vid pritiska.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Analizirajući kampanju Presburger navodi da program (koji podrazumeva obrazovanje, kulturu, informisanje i upotrebu jezika i pisma) zapravo nikome nije bio važan. Mnogo je važnije bilo biti prisutan na kuvanju paprikaša ili krštenju u crkvi nego promovisati program.

Slične aktivnosti predstavnika izbornih lista navodi i Olena Papuga nosilac liste „Rusinska liga“, koja je u pismu OEBS-u vladajuću stranku optužila i za korupciju, jer su njihovi kandidati kako je rekla „nosili pakete hrane ljudima i vodili ih na eskurzije i ručkove“. Jedna od destinacija su bili, kaže Papuga i Fruškogorski manastiri, ali i obilazak Beograda i ručak u jednoj od Vinarija.
“Strašno je što nama neko drugi kroji život. Umesto da se manjine same dogovore šta je za njih važno i kako će živeti o našim životima odlučuje Beograd, direktno ili indirektno preko svojih ljudi u lokalnim samoupravama”, zaključuje Papuga.

Depolitizacija neophodna, ali nemoguća
 
Jedan od načina da se izbegne ili bar smanji uticaj političkih stranaka na rad i organizaciju nacionalnih saveta nacionalnih manjina bi trebalo da bude i član 7a novog izmenjenog Zakona o nacionalnim savetima koji predviđa da predsednik Saveta, ali ni jedan član bilo kog organa Saveta ne može biti član bilo koje stranke. Ovaj član Zakona sagovornici Istinomera ocenjuju kao nerealan i teško ostvariv jer je uticaj stranaka očigledan i ne postoje sankcije kojima bi se to rešilo.

"Depolitizacija je neophodna, ali i nemoguća, bar na ovim prostorima. Političke stranke uvek nađu način kako da dođu do vlasti“, smatra Čaba Presburger, dok Olena Papuga i sama članica stranke LSV i nosilac jedne od rusinskih lista, tvrdi da je zakon neustavan, jer je “i predsednik države član neke stranke.“ 

Za razliku od Papuge Mihail Balaž, nosilac jedne od slovačkih lista smatra da bi članove političkih stranaka trebalo organičiti u upravljanju Savetima, međutim da je takav predlog “nerealan“.

 Činjenicu da je interesovanje medija, pa tako i javnosti za predstojeće izbore za nacionalne savete sasvim zanemarljivo ili čak nikakvo naši sagovornici poistovećuju sa interesovanjem celog društva za manjine.

"Većinski narod niti poznaje manjinska prava, niti ga zanima. Multikulturalnost u Srbiji nažalost umire, tolerancija je na jako niskom nivou“, kaže Papuga, dodajući da je ako se ovako nastavi asimilacija neminovna. A tad će i postojanje i rad, pa i sam izbor članova Saveta nacionalnih manjina biti irelevantan.      

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević                                    
Najčitanije
Povezani članci