Početna Članci Analize Analize Zdravstveni podaci na izvol'te

Zdravstveni podaci na izvol'te

Zakonom o pravima pacijenata utvrđen je poseban režim pristupa podacima, koji je moguć isključivo lekarima koji pacijenta leče, a drugim licima uz pristanak pacijenta ili eventualno na osnovu odluke suda. Uprkos tome, zdravstveni podaci dospevaju na naslovne strane tabloida.


Slučaj Kragujevčanke Violete Cvetković još jednom je otvorio ozbiljnu dilemu o zaštiti ličnih, pre svega, zdravstvenih podataka. Bojazan je tim veća jer se pokazalo da žrtva slabosti sistema može postati bilo ko i da na naslovnim stranicama tabloida mogu da osvanu najintimniji detalji iz života baš svakog građanina Srbije.

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Cvetković, nezadovoljna prethodnim iskustvom, zatražila je da njeno dete pregleda drugi lekar. Ceo prizor iz pedijatrijske ambulante u Kragujevcu ona je snimila je i postavila na društvene mreže. Umesto reakcije nadležnih, ubrzo su se u pojedinim tabloidima pojavili segmenti iz njenog zdravstvenog kartona. Podsetimo, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (član 16) zdravstveni podaci pacijenata klasifikovani su kao naročito osetljivi i bez naloga suda ne bi smeli da budu dostupni javnosti.

Postupak nadzora

Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora.

Obratili smo se Domu zdravlja u Kragujevcu i upitali da li su podaci izneti u novinama autentnični, da li su ih oni dostavili i kome, koje su mere na zaštiti tih podataka preduzeli, kao i da li je osoblje upoznato sa obavezom da čuva te podatke kao tajnu“, objašnjava za Istinomer Zlatko Petrović, generalni sekretar službe Poverenika, naglašavajući da je pre njih trebalo da reaguju Ministarstvo zdravlja i Tužilaštvo.

"Curenjem" podataka iz zdravstvenog kartona Violete Cvetković mora da se pozabavi i zdravstvena inspekcija jer ukoliko su do medija lični podaci stigli iz bolnice, onda su prekršeni i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o pravima pacijenata i Zakon o zdravstvenoj evidenciji i dokumentaciji u oblasti zdravstva.

Rodoljub Šabić smatra da je Poverenik poslednji u nizu koji je trebalo da reaguje.

"Zakonom o pravima pacijenata je utvrđen poseban režim, vrlo rigidan kojim je predviđeno da je pristup tim podacima moguć isključivo lekarima koji pacijenta leče, a drugim licima, tek  uz pristanak pacijenta ili eventualno na osnovu odluke suda. Drugim rečima, nema načina da ti podaci na legalan način dospeju u javnost, a pogotovo ne u tabloide", objasnio je Šabić.

Gde to ima u svetu

Zbog slučaja Violete Cvetković narodna poslanica Marinika Tepić zatražila je momentalnu ostavku ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Međutim, umesto zaštite prava pancijenta,  ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su podnete tužbe protiv majke i lekara i da će sud biti taj koji će utvrditi šta se desilo.

"Nađete jednu osobu, neka proceni svako kakva je to osoba, ja u to neću ulaziti, sa biografijom koju ima, i vi onda hoćete da napravite da je to primer za celu Srbiju, za sve domove zdravlja, za sve zdravstvene ustanove... Ali konkretno što se tiče ovog slučaja, analizirano je sve, dete je pregledano, dete je zbrinuto, ali je postojao neki razlog da je majka htela jedan šou program... Gde to ima? Pokažite mi taj primer!", kazao je Lončar.
Povodom slučaja Violete Cvetković uputili smo pitanja i pres službi Ministarstva zdravlja, kao i kabinetu ministra zdravlja, dr Zaltibora Lončara. Do trenutka pisanja ovog teksta, i pored obećanja, izostali su odgovori.
Biće ipak da u srpskoj zdravstvenoj praksi primera ima. Javnost se jako dobro seća slučaja Aleksandra Kornica, bivšeg direktora dnevnog lista “Kurir”, čijim je zdravstvenim kartonom, u emisiji TV Pink, mahao Dragan J. Vučićević, glavni i iodgovorni urednik “Informera”.

"On je pokazivao originalni dokument iz Psihijatrijske bolnice 'Laza Lazarević', na zahtev Ministarstva zdravlja. Bolnica je dostavila podatke o lečenju, a onda se ispostavi da te podatke traži Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na kraju je zdravstveni karton završio na televiziji“, kaže Zlatko Petrović.

Slučajem zdravstvenog kartona Aleksandra Kornica pozabavio se u to vreme i zaštitnik građana Saša Janković. On je tada kazao da je utvrđeno da je iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" neovlašćeno izdata medicinska dokumentacija bivšeg direktora "Kurira" Aleksandra Kornica.

Zlatko Petrović podseća da je tada Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podneo krivičnu prijavu, ali da se, posle više od dve godine, tim povodom ništa ne dešava. Poverenik može da upozori rukovaoca podataka, bolnicu, ministarstvo ili odgovorno lice na kršenje podataka o ličnosti, kao i da podnese prekršajnu prijavu ili krivičnu prijavu. Sve nakon toga je na sudu ili tužilaštvu.

Slučaj Jovanke Broz - zastareo

Javnost je potresla i priča o Jovanki Broz, supruzi Josipa Broza Tita. U Kliničkom centru na  konferenciji za novinare tada je rečeno da je pacijentkinja primljena u besvesnom stanju, da se nije kupala nedeljama i da je imala probleme sa mokrenjem. 

Poverenik je i u ovom slučaju podneo prekršajnu prijavu, ali je postupak zastareo. Zlatko Petrović, međutim, upozorava na generalno loše stanje u ovoj oblasti i podseća na primere kada su bila ugrožena kolektivna prava zadravstvenih osiguranika.

Još pre dve godine upozoravano je da preko integrisanog informacionog zdravstvenog sistema, sve do intervencije Poverenika, putem interneta, kompjutera ili telefona, svako je mogao da uđe u zdravstveni karton svakog građanina. 

*
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Letos je kancelarija Poverenika, uz ogromne otpore ministra zdravlja, upozorila i na problematičnu aplikaciju “izabrani doktor” preko koje je praktično postao dostupan kompletan zdravstveni sistem, svih građana, pacijenata, porodilja…

Petrović podseća da je posao poveren firmi u Nišu koja dva meseca nije imala direktora, a u uslovima korišćenja aplikacije pisalo je da se “vaši podaci, kada aktivirate tu aplikaciju, mogu koristiti u komercijalne svrhe, za potrebe marketinga”.

Individualna odgovornost

Dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije (LKS), smatra da su lekari u smislu iznošenja ličnih podataka najmanji problem.

Nas od prve godine studija medicine uče šta je lekarska tajna i Hipokratova zakletva i mislim da lekari i generalno zdravstveni radnici imaju visoku svest o tome. Dnevno se uradi na stotine hiljada pregleda u Srbiji, pregledaju se i estradne ličnosti i političari, pa se nikada nigde neka informacija o tome nije pojavila. Mi, međutim, živimo u društvu u kojem je mnogo toga vezano za sklop ličnosti. Zbog toga verujem da umesto o tehničkim procedurama i tehnologiji koju propisuje zakon, treba više da pričamo o etici", tvrdi dr Dinić. 

On navodi da je za poslednjih 12 godina po ovom osnovu podneta samo jedna žalba Sudu 
časti LKS.

"Voleo bih da pravosuđe i tužilaštvo uzme malo u razmatranje sve te slučajeve ljudi koji se pojavljuju sa nekim papirima, i da provere i ispitaju odakle im to. Moramo svi da snosimo odgovornost za ono što se izgovori ili uradi. Svako nosi individualnu odgovornost nevezano za to da li je lekar, medicinska sestra, načelnik. Svi posedujemo odgovornost da brinemo o tim podacima, ali ja zaista ne mislim da se lekari bave time, ni da ta priča kreće od njih. Naravno, verovatno i među nama ima onih koji bi možda uradili nešto mimo etike, ali to su pojedinačni slučajevi i ja ovu pojavu ne bih povezivao generalno sa lekarskom profesijom“, mišljenje je dr Dinića.

Bez obzira na stav dr Dinića, za kraj se možda treba podsetiti slučaja sa početka višestranačja i slučaja kandidata za ministra unutrašnjih poslova koji je bio diskreditovan, jer je neko iz njegovog zdravstvenog kartona izvukao i javno objavio podatak da je lečen od bolesti zavisnosti. Ako je suditi po ovom primeru, Srbija se za ovih 18 godina i nije mnogo promenila bar kad je u pitanju zaštita ličnih podataka.

Naslovna fotogafija: FoNet/Dragan Antonić
Najčitanije
Povezani članci