Početna Članci Analize Analize Koga, zaista, predstavljaju saveti nacionalnih manjina?

Koga, zaista, predstavljaju saveti nacionalnih manjina?

Da li su nacionalni saveti nac. manjina stvarni glas zajednica ispred kojih se kandiduju? Koliki je legitimitet manjinskih samouprava, ako je na prošlim izborima glasala tek trećina upisanih birača? Uticaj političkih stranaka na izbor članova saveta manjinskih naroda nije otklonio ni novi Zakon o nacionalnim savetima, a centralizovani sistem funkcionisanja ostavlja malo prostora za garanciju samouprave u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja.


Pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u nedelju biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Izlaznost će, predviđaju stručnjaci, biti mala, kao i na prethodnim izborima održanim pre četiri godine. Slaba motivisanost birača, kažu sagovornici Istinomera, posledica je lošeg sistema izbora i činjenice da saveti ne predstavljaju stvarni glas nacionalnih manjina, već interes političkih struktura.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

Člаnоvе svојih nаciоnalnih sаvеtа u nedelju će birati pripadnici 22 nacionalne mаnjine. Na neposrednim izborima bira se sastav saveta аlbаnske, аškаliјske, bоšnjаčke, bugаrske, bunjеvаčke, vlаške, grčke, еgipаtske, mаđаrske, nеmаčke, pоlјske, rоmske, rumunske, rusinske, slоvаčke, slоvеnаčke, ukrајinske i čеške naconalne manine, dоk ćе pripadnici makednoske, hrvatske, crnogorske i ruske nacionalne manjine člаnоvе zа sаvеtе birati putem еlеktоrskе skupštinе.  

Iako je u birački spisak do sada je upisano preko pola miliona birača, veliko je pitanje da li saveti, zaista, predstavljaju glas nacionalnih manjina. Kakav legitimetet imaju, ako se zna da je na prošlim izborima održanim 2014. godina glasala tek jedna trećina birača?

Prema rečima Gorana Bašića, iz Instituta društvenih nauka, ni jedno istraživanje do sada nije urađeno kako bi se utvrdila kolika je, zaista, veza između saveta i samih nacionalnih manjina.
“Svrha tih saveta, ovako kako je sistem postavljen je da se uspostavi jedan kvazi sistem manjinskih samouprava koji formalno odgovara međunarodnim standardima koje je Srbija prihvatila kao država koja teži ka EU. Suština je, međutim, da se uspostavi kontrola tih manjinskih tela od strane političkih stranaka, odnosno da se institucionalni izgradi kanal između partija i manjinskih samouprava“, smatra Bašić
Naš sagovornik dodaje da je uticaj političkih stranaka na savete toliki da oni više ni nemaju svoj, već partijski identitet, a da se to najbolje vidi u lokalnim samoupravama, gde se preklapaju nadležnosti opštinskih vlasti sa nadležnostima nacionalnih saveta i da su tu, onda, moguće svakakve kombinacije, od kadrovskih, preko finansijskih.

I Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da predstojeći izbori neće doneti ništa novo kada su u pitanju nacionalne manjine, a prema njegovom mišljenju, način na koji se sasatvaljaju izborni spiskovi daje apsolutnu prednost onima koji imaju političku moć.
“Zakonska regulativa je problematična sa stanovišta uticaja nacionalnih saveta, jer su oni svedeni na kulturnu i jezičku autonomiju. To je mimo koncepta o savetima nacionalnih manjina, koji bi, zapravo, trebali da predstavljaju telo autonomije nacionalnih manjina, a to znači da njega biraju svi pripadnici zajednice. To bi, pak, značilo, da bi u savetu, pored onih koji su izabrani na lokalnom nivou bili predstavnici svih segmenta zajednice“, kaže Janjić.
Politički uticaj na savete nacionalnih manjina trebale su, kako je bilo najavljeno, da onemoguće izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Njima je propisano da državni i stranački funkcioneri ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.

*
Okrugli sto na kome su predstavljene izmene Zakona o nac. savetima nac. manjina/ Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

“Ta izmena je bila potpuno bespotrebna. Ako se primenjivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, onda je to bilo zabranjeno i do sada. Uopšte nije bilo potrebno to propisati posebnim zakonom. Ono što je sporno je da poltičke stranke imaju pravo da ističu liste na manjinskim izborima“, objašnjava Bašić.

A zbog čega su političkim strankama uopšte bitni saveti nacionalnih manjina? Naš sagovornik veruje da je po sredi mehanizam kontrole biračkog tela.

“Partije imaju interes da se mešaju u izbore za manjinske samouprave, da kontrolišu pripadnike nacionalnih manjina. Naime, u Srbiji dosta veliki procenat biračkog tela čine nacionalne manjine, oko 13 odsto. Dakle, matematika je jasna“, kaže direktor Instituta društvenih nauka.

Sem uticaja političkih stranaka, i centralizovani sistem je jedna od većih boljki saveta nacionalnih manjina.

*
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović

“Da bi, zaista, bili funkcionalni saveti se ne mogu birati samo na nacionalnom nivou, kao što je kod nas slučaj. Primera radi, Romi žive u skoro 100 opština u Srbiji i imaju ogromne probleme u vezi sa identitiom - sa obrazovanjem, jezikom u javnoj upravi i informisanjem na maternjem jeziku. Kako članovi saveta kojima je sedište u Pančevu, odnosno u Beogradu mogu da vode računa  tim problemima u svakom mestu u kome živi preko 140.000 pripadnika romske manjine? Nikako. Ili bošnjački nacionalni savet - od 35 članova, 34 je iz Sandžaka, ali šta je sa Bošnjacima koji žive u Novom sadu, Subotici, Beogradu, ili Nišu.. Ko o njima vodi računa, šta je sa njihovim identitom”, pita se naš sagovornik.

Ovi primeri, kažu naši sagovornici, dovoljno ilustruju nefunkcionalnost saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Jasno je, slažu se, da su manjinske samouprave daleko od stvarnih potreba nacionalnih zajednica, već da predstavljaju uski interes određenih političkih struktura.

Naslovna fotografija: Isitinomer Zoran Drekalović
Povezani članci