Početna Članci Analize Blog Zašto se Aleksandar Vučić plaši vetra

Zašto se Aleksandar Vučić plaši vetra

Dok predsednik Srbije narodu objašnjava da se “živ pojede" što onima koji proizvode struju na vetar kilovat moramo da platimo duplo više, istovremeno prećutkuje da su među tim “onima” i preduzeća koja su u delimičnom ili potpunom vlasništvu Republike Srbije.


*
Foto: FoNet / Božidar Petrović

Mnogi se unutrašnji i spoljašnji neprijatelj u poslednje vreme ustremio na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Neprijatelj očigledno deluje u saglasju i napada tamo gde mu se predsednik najmanje nada. Naravno, atak na predsednika je, sledstveno i atak na narod i otačestvo. Običnom bi čoveku bilo jasno kada narodni izdajnik ili prodana duša zarad sitnih materijalnih interesa ili zato što prodaje jer voli da izdaje, gura klipove u reformske točkove koje pokreće predsednik. 

Ali kada na lik i delo predsednika udare prirodne sile onda svi ostanemo zapitani nad tim čudnim prilikama i neobičnom urotom prirode i domaćih plaćenika i izdajnika. Naime, na predsednika se nedavno ustremio vetar. Ne, nije ga odneo vetar, ne dao bog, već vetar donosi drugu nepriliku zbog koje se predsednik Srbije “živ pojede“. 

Ja se živ pojedoh, evo da vam iskreno kažem, kada radimo one feed in tarife, power purchasing agreement, mi to kratko zovemo... d’ objasnim ja narodu šta je to. Kad mi dobijemo iz Kolubare, iz Kostolca, kada dobijemo ugalj, mi napravimo cenu struje koja je najjeftinija u Evropi, 4,5 evrocenti po kilovatu (0,045 EUR/kWh), a onda mi unapred moramo da se obavežemo da ćemo da platimo, recimo, devet evrocenti onima koji će da nam daju to na vetar, zbog evropskih pravila i svega. Živ se pojedoh, to je ista struja, ljudi, kilovat struje je kilovat struje, a mi moramo duplo više da platimo”, govorio je o vetru i ceni struje Aleksandar Vučić, 11. oktobra u Kraljevu. 

Da bi narod bolje razumeo kakva to opasnost preti od energije proizvedene korišćenjem vetra bilo bi zgodno da uzmemo u obzir još neke činjenice. Jer, predsednik je upravo narodu 'teo d’ objasni. A i zarad istine same, jer, rekao bih, istina je, takođe, vrednost koju bi trebalo da čuvamo. Pored lignita, naravski.

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

U Srbiji se struja proizvodi pretežno spaljivanjem lignita, uglja lošeg kvaliteta. Spaljivanje lignita značajno doprinosi zagađenju životne sredine i to je jedan od najprljavijih načina za dobijanje energije. U termoelektranama se prozvodi oko 70 odsto električne energije u Srbiji, odnosno oko 5000 megavata (MW) instalisane snage.

U Srbiji je do 2016. instalisano oko 17 MW vetroelektrana, neuporedivo manje u odnosu na postojeće kapacitete termoelektrana. Do 2020. planirana je izgradnja oko 548 MW vetroelektrana. Vetroelektrana Plandište 1, instalisane snage 102 MW je projekat kompanije Energowind. Energowind je osnovan 2005. godine od strane NIS a.d, koji je posredni vlasnik 50 odsto kompanije, i grupe privatnih investitora. Republika Srbija je vlasnik 29,88 odsto akcija NIS-a, dok je vlasnik većinskog paketa akcija (56,15 odsto) ruska kompanija Gazprom Neft. 

Za realizaciju projekta vetroelektrane u Kostolcu, predviđene instalisane snage 66 MW Elektroprivreda Srbije je uzela kredit od nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 80 miliona evra. Prema Zakonu koji je usvojen 19. aprila 2018. godine, Republika Srbija je preuzela obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije po osnovu zaduženja.

Dakle, među “onima koji će da nam daju to na vetar” nalaze se i preduzeća koja su u delimičnom ili potpunom vlasništu Republike Srbije i Republika Srbija je garant kredita za razvoj infrastrukture za proizvodnju struje iz vetroelektrana. Da li je Alaksandar Vučić znao za ove činjenice kada je izjavio da se živ jede zbog onih koji hoće da nam prodaju skupu struju? 

Da li će EPS i NIS struju proizvedenu u svojim vetroparkovima prodavati po ceni od 4,5 evrocenta po kilovatu? Čisto sumnjam. Ali, mislim da bi Aleksandar Vučić još ponešto trebalo d' objasni narodu. Zarad istine i potpune informisanosti građana Srbije vredi nešto reći i o ceni električne energije u Srbiji. 

*
Foto: FoNet / TV FoNet

Tačno je da je cena struje u Srbiji među najnižim u Evropi. Prema podacima Eurostata za drugu polovinu 2017. godine, cena struje u Srbiji (za domaćinstva) iznosila je 0,07 EUR/kWh sa uračunatim porezima. To nije najniža cena u Evropi. Šije nas Ukrajina sa cenom od 0,04 EUR/kWh. Prosečna cena struje za domaćinstva u EU je, prema podacima Eurostata 0,2 EUR/kWh. Struja u Srbiji je jeftinija nego u svim ostalim zemljama u okruženju, osim na Kosovu gde je cena struje slična kao u Srbiji. Struja je skuplja u Hrvatskoj (0,12 EUR/kWh), u Crnoj Gori (0,1 EUR/kWh), Makedoniji (0,08 EUR/kWh). 

Kako je moguće da je cena električne energije toliko jeftinija u Srbiji u odnosu na EU i zemlje u okruženju? Podsetimo se, prema Zakonu o energetici, proizvodnja električne energije u Srbiji je energetska delatnost koja se obavlja u skladu sa tržišnim principima.

Kako je moguće da Srbija funkcioniše kao izolovani akter na tržištu električne energije ako zakon obavezuje proizvođače električne energije da posluju u skladu sa tržišnim principima? Odgovor na ova pitanja delimično možemo pronaći u izveštaju Energetske zajednice za 2017. godinu. Prema ovom izveštaju Elekroprivreda Srbije je dominantni snabdevač električnom energijom sa 95 odsto učešća u snabdevanju, pored 14 snabdevača koji pokrivaju pet odsto tržišta.

Odgovor na ovo pitanje daje i Aleksandar Vučić u svom vapaju iz Kraljeva. On kaže “mi napravimo cenu struje koja je najjeftinija u Evropi“. I to je tačno. Mi, odnosno oni, jer niti ja niti građani Srbije nismo to “mi” koje napravi cenu struje. Kako je naprave? Na osnovu kojih tržišnih ili drugih principa?

Da je cena struje u Srbiji formirana mimo tržišnih principa potvrdio je u decembru 2017. i Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor EPS-a za poslove trgovine električnom energijom, u izjavi za Balkan Green Energy News. Vlaisavljević nagoveštava i da se cena neće menjati ali i da je EPS izložen konkurenciji na tržištu i da su potrebne investicije. 

Dakle, EPS prodaje struju ispod tržišne cene, a zatim uzima kredite da bi ulagao u izgradnju vetroelektrana i proizvodio skupu struju, a država za sve to daje garancije. Da li je sada malo jasnije narodu o čemu se radi? 

*
Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Cena struje u Srbiji je rezultat političke odluke, a ne poštovanja tržišnih principa. Ako neku robu na tržištu prodajete ispod cene onda ste, valjda, u gubitku. A taj gubitak neko mora da pokrije. Da li tu razliku u ceni plaćaju upravo građani Srbije? 

Električna energija koja se proizvodi spaljivanjem lignita stvara velike eksterne troškove zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi, životnu sredinu i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema istraživanju koje je naručila Energetska zajednica, eksterni troškovi koji su posledica emisije sumpor dioksida, azotnih oksida i praškastih čestica (PM10, PM2,5) nisu adekvatno predstavljeni kroz cenu elektične energije i grejanja u zemljama članicama Energetske zajednice. Prema proceni koja je prikazana u navedenoj studiji eksterni troškovi emisjie zagađujućih materija u Srbiji iznose 10,4 EURc/kWh, odnosno 0,14 evrocenta.

Da li bi cena električne energije u Srbiji moga da bude baš onakva kakvom je Aleksandar Vučić i ti rečeni oni “naprave“, ukoliko bi troškovi zagađenja bili adekvatno predstavljeni i uključeni u cenu? Da li bi i tada struja proizvedena iz obnovljivih izvora energije bila skupa struja? Da li bi, imajući u vidu ove podatke i dalje trebalo da teramo vetar? 

EPS je, istina je, u poslednjih nekoliko godina investirao u tehnologije za smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoelektrana. Ali, ko je to, zaboga, platio ako je cena struje i dalje ostala ispod tržišnog nivoa i najniža u Evropi? Da li je Aleksandar Vučić bo upoznat sa ovim podacima kada je u Kraljevu pre nekoliko dana terao vetar?

Nisam usamljen u uverenju da bi Srbija struju trebalo da proizvodi iz obnovljivih izvora, a ne spaljivanjem lignita. Saučesnik u ovom nepočinstvenom naumu je niko drugi do ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić. 

*
Foto: FoNet / Nenad Đorđević

Ministar Antić je nedavno izjavio da će se “jednog dana Srbi probuditi i u Srbiji će se tada koristiti samo obnovljivi izvori energije. Ne znam kada će taj dan biti, nisam vizionar, ali sam siguran da će biti“. Bojim se da će se ministar Antić jednog dana probuditi u košmaru ako Vlada posluša vizionara iz Kraljeva. Isti ministar je prošle godine izjavio da obnovljivi izvori nemaju alternativu. Kako sada to? Pa zar nije sam predsednik kazao da je lignit alternativa jer je jeftiniji i narodu sve lepo objasnio? Sretnu li se ova dvojica nekad da razmene mišljenja? 

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, pa i vetra ako hoćete, je zdravija i neuporedivo manje štetna za životno okruženje. Povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora je strateški cilj svake ozbiljne države u svetu, a ne trpljenje i nametnuta obaveza. Evropska unija namerava da do 2030. poveća učešće obnovljivih izvora u potrošnji energije na 40 odsto. Da, spaljuju ugalj i u Evropi, ali je 11 zemlja EU najavilo gašenje termoelektrana do 2030, dok sedam članica nema termoenergetska postrojenja. Osim što ulažu u leteće automobile, Kinezi izdvajaju značajne investicije u obnovljive izvore energije. Još bi u prilog ovom komentaru vredelo pomenuti i da Evropska banka za obnovu i razvoj, inače banka koja svojim kreditima pomaže razvoj EPS-a, u nacrtu nove strategije navodi da više neće finansirati projekte koji podstiču korišćenje uglja u energetske svrhe. Urota poprima nesagledive razmere? 

Posao Vlade Srbije je da omogući razvoj tržišta obnovljivih izvora energije u Srbiji, doprinese smanjenju zagađenja i obezbedi mehanizme za transparentnost i sprečavanje korupcije na energetskom tržištu. A predsednik Srbije bi mogao da se bolje informiše i povremeno pročita Ustav.  

Naslovna fotografija: FoNet / Božidar Petrović
Najčitanije
Povezani članci