Početna Članci Analize Analize Izbor sudija daleko od javnosti

Izbor sudija daleko od javnosti

Ko su buduće sudije? Na osnovu kojih kriterujima se biraju? Ko odlučuje o tome da li će neko postati sudija? Na osnovu čega je neko dobio priliku da deli pravdu? Odgovori na sva ova pitanja za javnost su enigma jer je proces izbora sudija u Srbiji, pa čak i za najviše sudove potpuno netransparentan. Ni same sudije nisu upućene u to ko će im biti kolege, sve dok odabir ne bude gotov, a čini se da se za to previse ni ne interesuju.


Dok se poslednjih meseci u javnosti vodi oštra rasprava o reformi pravosuđa koja je u toku, malo je poznato da se trenutno odvija izbor sudija za najviše pravosudno telo u državi – Vrhovni kasacioni sud. Međutim, sve i da neko izrazi želju da sazna detalje ko su kandidati za sudije, ko će odlučiti o tome da li će neko od njih biti izabran i na osnovu čega, neće mu biti lako da dobije informacije, jer se čitav proces odvija tajno, daleko do očiju javnosti.

*
Polaganje zakletve sudija koji su prvi put stupili na pravosudnu funkciju 2016. godine/ Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Kako u praksi izgleda izbor onih koji u našem društvu dele pravdu? Prema rečima Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, sam proces počinje tako što se objavi oglas za izbor, na koje se zaintersovani kandidati prijavljuju.

“Sudovi iz kojih je kandidat i za koji konkuriše na sednicama zatvorenim za javnost tajno glasaju da li mu daju podršku ili ne. Materijal sa tog glasanja se, zajedno sa biografijom kandidata i njegovim rezulatatima rada se šalje pred komisiju. Sa svakim kandidatom se obavlja razgovor.  Šta se na tim razgovorima dešava, koji su kriterujumi da neko bude odabran ili ne, kako glasi obrazloženje odluke – o tome, međutim, ne znamo ništa“, kaže Majić za Istinomer.

*
Miodrag Majić/ Foto: FoNet/ TV FoNet

U toku 2018. godine Visoki savet sudstva (VSS) je održao četiri sednice na kojima su birane sudije Vrhovnog kasacionog suda, sva četiri apelaciona suda, Upravnog suda, 17 viših sudova, kao i 10 osnovnih sudova. Javnost je o svemu ovome obaveštena tek kada su sudije izabrane, ali bez ikakvih dodatnih informacija o prijavljenim kandidatima, njihovim biografijama, dosadašnjim postignućima i razlozima koji su opredelili članove Visokog saveta sudstva da izaberu određene kandidate.

O čitavom procesu, kaže Majić, više od ostatka javnosti ne zna ni sama struka, a većina ih se o tome ni ne interesuje sve dok ne dođe do njihovog izbora, jer su i same sudije navikle na to da se izbor vrši na krajnje netransparentan način.

Zbog svega ovoga, organizacije koje su članice radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa za Evropsku uniju traže od Visokog saveta sudstva da javnosti dostavi informacije o biografijama svih prijavljenih kandidata, podatke o vrednovanju njihovog rada, uključujući ocenu i materijal na osnovu kog je ona ustanovljena, mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče svaki od kandidata, zapisnike koje je Vrhovni kasacioni sud dostavio Visokom savetu sudstva sa opštih sednica Vrhovnog kasacionog suda tokom 2018. godine na kojima su se sudije tog suda izjašnjavale o kandidatima za izbor, kao i obrazložene odluke o izboru.

“Uputili smo ovaj zahtev jer je neophodno da se ceo proces učini javnim, da i građani budu zainteresovani za to kako izgleda sam odabir, da znaju ko su sudije koje će, možda, u nekom trenutku sedeti preko puta njih u sudnici. Imajući u vidu da su u toku izmene Ustava koje se odnose na reformu pravosuđa, kao i na sastav pravosudnih saveta, tj. Visokog saveta sudstva i budućeg Visokog saveta tužilaštva, smatramo da je neophodno pokazati zrelost i sposobnost ovih tela da donose nezavisne i nepristrasne odluke, posebno prilikom izbora sudija i tužilaca“, objašnjava Milan Antonijević, direktor JUKOMA (Komitet pravnika za ljudska prava) i koordinator radne grupe za poglavlje 23.

*
Milan Antonijević/ Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Sudija Majić ističe da je ideja inicijative, osim da se sazna ko su buduće sudije pre nego što čitav proces bude završi i otvaranje mogućnosti da u toku samog izbora neko iz stručne javnosti iznese svoje mišljenje, primedbu ili sugestiju na rad kandidata.

Ono što je najveća opasnost od sadašnjeg načina izbora sudija je, zapravo, politički uticaj pri samom izboru. Iza kulisa odabira onih koji će deliti pravdu, slažu se naši sagovornici, krije se previše prostora za političke nagodbe, dilove i lobiranja, što se sada, kažu, nesumnjovo dešava.
 
Naslovna fotografija: FoNet/ Aleksandar Levajković
Povezani članci