Početna Članci Analize Analize Zakon koji je otkrivao tajne - od sumnjivih tendera do "tetke iz Kanade"

Zakon koji je otkrivao tajne - od sumnjivih tendera do "tetke iz Kanade"

Slučaj “tetka iz Kanade”, plagiranje dela doktorata Jorgovanke Tabaković, lekarski nalazi koje je, kao mlad lekar, Zlatibor Lončar izdavao kriminalcu bliskom zemunskom klanu, sumnjivi tenderi EPS-a za obnovu malih hidroelektrana, zloupotreba javnih finansija i budžetskog novca u oblasti sporta, samo su neke od priča za koje je javnost saznala zahvaljujući primeni Zakona o pristupu informacijama. Kolege iz redakcija koje su ih objavile - KRIK, CINS i BIRN, strahuju da će se usvajanjem predloženih izmena tog zakona, ali i odlaskom Rodoljuba Šabića sa mesta poverenika, javnosti uskratiti pravo da zna, a Srbija vratiti unazad ka netransparentnosti i nedemokratičnosti.


Istinomer, ali i istraživački mediji poput CINS-a, KRIK-a i BIRN-a veliki broj svojih priča grade na informacijama do kojih dolaze upravo na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Bez tog prava, ali i bez intervencije kancelarije Poverenika na pokušaje institucija da izbegnu pružanje traženih informacija, mnoge informacije o javnim nabavkama, troškovima rada državnih organa i preduzeća, investicijama ili imovini javnih funkcionera i dalje bi ostale tajna.

*

Nikada, recimo, ne bismo saznali da ministar odbrane Aleksandar Vulin nije dokazao poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan, a za koji tvrdi da ga je pozajmio od ženine tetke iz Kanade. Ne bismo čuli ni da je nabavka elektronskih školskih dnevnika od 1,6 milona evra sprovedena tako da je mogla da pobedi samo firma bivšeg poslovnog saradnika ministra prosvete Mladena Šarčevića. Javnost bi ostala uskraćena i za saznanja da je aktuelni ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao mlad lekar, izdavao lekarske nalaze Petru Paniću Pani, čoveku ozbiljne kriminalne prošlosti, čime mu je praktično pomogao da izbegava suđenja.

“Veći deo našeg, možda, najpoznatijeg projekta - Baze imovine političara, nastao je zahvaljući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Osamdeset odsto informacija i dokumentacije, koji se nalaze u profilima političara, skupljeni su zahvaljujući zahtevima za slobodan pristup informacijama”, kaže za Istinomer Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), povodom "Nedelje prava javnosti da zna".

Koliko je Zakon o pristupu informacijama važan, direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen ilustruje podatkom da je za istraživačke novinare u 99 odsto slučajeva dokaz upravo dokument koji je došao iz zvaničnih izvora. Kao jedan od primera navodi doktorat sadašnje guvernerke Jorgovanke Tabaković, koji je jedan privatni univerzitet dostavio CINS-u tek nakon par godina natezanja i intervencije Poverenika. Analizom istog, utvrđeno je da je otprilike jedna trećina doktorata plagirana.

“Skoro smo pustili priču o 'nigerijskoj šemi', kako su neki direktori dok su bili zaposleni u Energoprojektu osnovali nigerijsku firmu, da bi radili stvari koje su direktna konkurencija sopstvenoj kompaniji. Iz toga su proizašla preduzeća koja danas primaju apsolutno najveći novac od države da grade male hidroelektrane, a onda će posle toga država otkupljivati struju po benificiranim cenama garantovano desetak godina. Samo za tu priču bilo je potrebno poslati pedesetak zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i dobiti dokumenta na taj način”, kaže Čečen za Istinomer.

*
Branko Čečen / Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Za Bazu podataka, koja je verovatno bila i presudna da CINS dobije Evropsku novinarsku nagradu, novinari ove redakcije poslali su još više zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Čak nekoliko hiljada njih.
“Mi smo tražili od svih policijskih stanica, tužilaštava i sudova u Srbiji dokumenta o svim postupcima za nekoliko krivičnih dela koja se smatraju krivičnim delima vezanim za korupciju, da bismo utvrdili kako se sudovi odnose prema korupciji. I utvrdili smo, naravno, da strahovito mali broj postupaka, ali strahovito mali procenat postupaka se završi presudom i da su sve presude na minimumu ili ispod zakonskog minimuma, što znači da naša država, u stvari, ohrabruje korupciju”, priča Čečen.
Sve svoje baze podataka i Balkanska istraživačka mreža Srbija (BIRN) gradila je primenjujući Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Kao najvažnije, programski direktor BIRN-a Srbija, Slobodan Georgiev, navodi onu o putovanjima Vuka Jeremića dok je bio ministar spoljnih poslova, kao i istraživanje o troškovima Grada Beograda na oglašavanje u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

“Baza notara je i dalje najposećenija, jer ljudi tamo imaju sve o njima. Imaju i biografije, tako da mogu da znaju s kim imaju posla. Mislim da je to bila vrlo korisna stvar i vidim da je ljudi dosta upotrebljavaju, kao i onda kada smo pisali o putovanjima Vuka Jeremića, kada je prestao da bude ministar spoljnih poslova. To je, naravno, posle zloupotrebljavano i u politčke svrhe, ali mi to ne možemo da sprečimo. S druge strane, mi smo tražili podatke za Aleksandra Vučića, za period kada je bio u Vladi Srbije, međutim, nikada ih nismo dobili. Sada vodimo pred Upravnim sudom postupak protiv Vlade, jer ne žele da nam dostave te podatke”, kaže Georgiev za Istinomer.

*
Stevan Dojčinović / Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

I KRIK je u nekoliko slučajeva pokrenuo upravne sporove protiv institucija koje su odbile da dostave tražene informacije, kaže Dojčinović i naglašava da zbog političke situacije u zemlji ni aktuelni zakon nije mogao najbolje da se primenjuje u praksi, jer mnoge institucije odbijaju da daju informacije. 

“U nekim slučajevima je ta borba uspela i mi smo, zahvaljujući kancelariji Poverenika Rodoljuba Šabića, uspeli da se izborimo za neke informacije. Međutim, u nekim slučajevima jednostavno nismo uspeli da stignemo do nekih podataka, zato što institucije nisu htele ni da rade po rešenjima Poverenika u kojima je nalagao da KRIK-u dostave informacije. Kasnije je to išlo na Vladu, koja je trebalo da odluči, da pogura institucije da nam daju informacije, što Vlada nikada nije uradila”, kaže urednik KRIK-a.

Isto tvrdi i Georgiev, koji napominje da BIRN neke informacije nije dobio i pored toga što je Poverenik u više navrata naložio raznim institucijama i javnim preduzećima da tražene podatke dostave. 

Veliki broj pitanja koja su upućivana nadležnima i dalje su bez odgovora. Do danas, recimo, niko nije odgovorio ko je rušio u Savamali, ko je pravi vlasnik nelegalnog objekta na Kopaoniku, ko sve u Srbiji poseduje diplomatski pasoš, koliko je koštala inauguracija predsednika Vučića, ko je ubio Olivera Ivanovića… 

Iako je problema bilo i na početku primene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja (zakon je počeo da se primenjuje 2005. godine), direktor CINS-a primećuje da se situacija značajno pogoršala za manje od godinu dana od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast.
“Mi smo osetili značajan skok u odbijanju institucija da nam nešto dostave. Mislim da su postali veštiji u tome i da su počeli i oni da izmišljaju inovativne pristupe Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, da se obraćaju sudovima, da tuže Poverenika... Ali, rezultat je da mi imamo značajan pad u postupku uspešnih slanja zahteva i to govorim u situaciji u kojoj je Poverenik odlučio da to jeste informacija od javnog značaja i da treba da nam je daju”, kaže Čečen.
Nijedan od sagovornika Istinomera nema dilemu šta će se dogoditi ukoliko novi Nacrt zakona, koji predlaže Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, bude usvojen u predloženom obliku. Podsećamo, Nacrt predviđa mogućnost da institucije podnose tužbu protiv Poverenika pred Upravnim sudom, što u praksi znači da se na mesece ili godine prolongira ostvarivanje prava na informaciju. Takođe, predloženo je i da preduzeća koja raspolažu javnim novcem ne moraju da odgovaraju na zahteve građana i novinara. 

“To je jasno ostavljanje jednog prozora u zakonu, kroz koji se može izaći bez da građanima date podatke i dokumenta o nečemu što bi moralo da bude javno i što bi oni morali znati. Ja ne vidim kako je bilo koja Radna grupa koja je radila taj zakon, na osnovu kojih podataka je ona došla do toga da treba da se štiti poslovanje tih velikih preduzeća. Mi imamo Srbijagas, Železaru, RTB 'Bor' koji neverovatno mnogo opterećuju budžet ove zemlje. I do sada je njihovo poslovanje bilo sakriveno, ali sada ćemo to da legalizujemo. To je vrlo antidemokratski postupak i to su rešenja koja guraju našu zemlju unazad ka netransparentnosti, a samim tim i nedemokratičnosti”, upozorava Čečen.

S druge strane, Dojčinović i Georgiev, iako ne umanjuju značaj samog zakona, ukazuju da ključnu ulogu u njegovoj primeni igra sam Poverenik. Obojica kažu da je Rodoljub Šabić do sada bio autoritet koji je uspevao da izgura stvari i onda kada je izgledalo da je to nemoguće.

“S obzirom da uskoro ističe mandat Rodoljubu Šabiću, plašim se da se sa tom institucijom može desiti nešto poput onoga što se desilo sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Da će doći neki pojedinac koji može da bude u nekim vezama sa vladajućom strankom i koji neće želeti dalje da razvija instituciju i autoritet koji ona ima”, naglašava Dojčinović. 

Inače, predstavnici oko 80 organizacija civilnog društva koju, između ostalih, čine CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija, pokrenuli su inicijativu za odbranu prava javnosti da zna. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se štetne odredbe Nacrta zakona ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.

Naslovna fotografija: CRTA
Najčitanije