Početna Članci Analize Analize "Dina" kartica pod skenerom Brisela

"Dina" kartica pod skenerom Brisela

Evropska komisija trenutno ocenjuje da li je Zakon o međubankarskim naknadama usklađen sa relevantnim zakonodavstvom Evropske unije, saznaje Istinomer u Evropskoj komisiji.


I pre nego što je ministar finansija Siniša Mali na šalteru Poštanske štedionice preuzeo svoju "dina" karticu, zvanični Brisel pokrenuo je pitanje da li će obavezno uvođenje nacionalne kartice ugroziti stranu konkurenciju, a to su "viza" i "master".
*
Foto: Screenshot N1



Evropska komisija (EK) trenutno ocenjuje da li je Zakon o međubankarskim naknadama usklađen sa relevantnim zakonodavstvom Evropske unije, saznaje Istinomer u EK.

"U kontaktu smo sa srpskim državnim zvaničnicima u vezi sa ovim propisom koji je, takođe, bio predmet rasprave na Pododboru za unutrašnje tržište i konkurenciju", rečeno je Istinomeru u EK.

Prema našim saznanjima, sastanak Pododbora održan je 20. juna u Beogradu, a među prisutnima su bili i zvaničnici Narodne banke Srbije i Komisije za zaštitu konkurencije. Reč je o sastancima koji se redovno održavaju u okviru procesa pristupanja naše zemlje EU, na kojima je tema usklađenost naših zakona sa evropskom regulativom. 

Na tom sastanku predstavnici Evropske komisije pitali su nadležne iz Narodne banke Srbije da li su radili analize o tome hoće li besplatno izdavanje nacionalne kartice ugroziti konkurenciju. Nadležni iz centrale banke odgovorili su da jesu, kao i da narušavanja konkurencije neće biti. 

Isto pitanje zvaničnici EK uputili su predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije. Njihov odgovor bio je nešto drugačiji. Kako Istinomer saznaje, predstavnici Komisije istakli su da takva analiza još nije urađena i da će se efekti na konkurenciju videti tek kada nova mera stupi na snagu.

Komisija je, naime, još prošle godine već dala pozitivno mišljenje na Predlog zakona o međubankarskom naknadama. Međutim, član devet kojim se uvodi obavezno izdavanje nacionalne platne kartice, javnost je prvi put videla 22. maja ove godine, kada je predlog zakona objavljen na sajtu Skupštine Srbije. Propis je, takođe, prošao javnu raspravu, ali je ovaj član kasnije dopisan. Na tu činjenjicu odmah je reagovala Američka privredna komora, u okviru koje postoji i odbor za bankarstvo. 
"Ovu priliku koristimo da ukažemo na zabrinutost povodom potencijalnih neželjenih efekata na: sprečavanje konkurencije na postojećem kartičarskom tržištu i podizanje barijera ulasku novim pružaocima ove usluge, ograničenje konkurencije u pogledu nepostojanja jednakih uslova za razvoj poslovanja svakog od učesnika na ovom tržištu, poštovanje pravila o kontroli državne pomoći, kao i pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom i EU vezano za pristupanje u domenu finansijskih-platnih usluga", navodi se u protesnom pismu koje je Američka privredna komora uputila predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije Miloju Obradoviću, a u koje je Istinomer imao uvid. 

Zanimljivo je i da je ovaj dopis potpisala i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Šta ovde može biti sporno sa stanovišta konkurencije? To što su banke obavezne da samo jednog učesnika na tržištu (dina karticu) izdaju besplatno, dok za sve druge (viza i master) postoji opcija izdavanja, ali uz dodatni administrativni teret i veće troškove. Nacionalna kartica trenutno ima 13 odsto tržišnog učešća, a nametanjem ove obaveze automatski će je u svom novčaniku imati 100 odsto onih koji imaju i tekući račun.

U ovom slučaju formalno će naknadno morati da reaguje i državna Komisija za dodelu državne pomoći. Jer, u Evropskoj uniji se kao državna pomoć definiše prednost koju je javna vlast u bilo kojoj formi selektivno dodelila jednom učesniku na tržištu. 

Prema našem zakonodavstvu, smatra se da je "državna pomoć svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili smanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost po narušavanje konkurencije" (Član 2, Zakon o kontroli državne pomoći). Dalje se u članu 11 tog propisa navodi i da je predlagač zakona, koji predstavlja osnov za dodelu državne pomoći, dužan da predlog zakona, pre upućivanja u Skupštinu, prijavi Komisiji i da za to dobije odobrenje. Ukoliko dođe do usvajanja propisa bez prethodnog odobrenja, Komisija za kontrolu državne pomoći ima obavezu pokretanja naknadne kontrole. 

Ono što niko ne spori, pa čak ni bankari, je da obavezno uvođenje "dina" kartice može da utiče na konkurenciju da smanji cene svojih usluga. Guvernerka Jorgovanka Tabaković nekoliko puta je istakla da je cilj da se malim trgovcima smanji provizija, koja ide i do dva odsto, za korišćenje platnih kartica. U Evropskoj uniji su te naknade i do deset puta manje. 

Firma premijerkinog brata zarađuje na obradi "dine"
Na uvođenju besplatne "dina" kartice zaradiće kompanije koje se bave procesingom, odnosno obradom transakcija. Jedna od njih je i kompanija "Čip kard", iza koje stoji kompanija "Aseko" u kojoj je jedan od direktora i Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. Na dan 31. decembar 2017. godine, "Aseko" je u "Čip kardu" imao 92,51 odsto akcija. U vlasništvu Poštanske štedionice je 7,49 odsto. Prema podacima sa Beogradske berze, većinsko vlasništvo je sada u rukama kompanije "Pejten". Ipak, i ova firma je 100 odsto u vlasništvu kompanije "Aseko".



Povezani članci