Početna Članci Analize Analize Da li nam je zakon o jeftinim stanovima ugrozio bezbednost?

Da li nam je zakon o jeftinim stanovima ugrozio bezbednost?

Pre nego što je usvojen, javnost nije mogla da vidi šta piše u zakonu o izgradnji jeftinih stanova jer je tako odlučila Vlada Srbije. Opravdanje - sadrži poverljive podatke koji mogu da ugroze nacionalnu bezbednost. Međutim, poslanici su o zakonu raspravljali na sednici koja je prenošena na televiziji, a sam zakon je objavljen nakon usvajanja. Da li nam je time zaista ugrožena bezbednost ili je po sredi još jedan nevešti izgovor vlasti da se ne održi javna rasprava?


Ekspresno usvajanje zakona, po hitnoj proceduri, bez javne rasprave postao je manir parlamentarnog života u Srbiji. Od kada je oformljena Vlada, odnosno od 27. juna 2017. godine do danas skoro polovina zakona donešena je “pod hitno”, a predstavnici vlasti, reklo bi se, sve su kreativniji u opravdanjima za izostanak javne rasprave. Tako je Vlada zakon o jeftinim stanovima dostavila parlamentu, bez ikakve debate u javnosti, jer zakon navodno sadrži poverljive podatke koji bi mogli da ugroze nacionalnu bezbednost. Neznanje ili bahatost, tek oni koji su pisali zakon izgleda da su potpuno smetnuli sa uma da je svaki zakon po definiciji javni dokument, a kao takav ne može da sadrži tajne podatke.

Poverljivi podaci u direktnom prenosu


Tekst Predloga Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji javnost nije smela da vidi zbog tajnih podataka dospeo je, međutim, kao što procedura i nalaže pred poslanike u parlamentu čija se rasprava direktno prenosi na RTS. Nakon usvajanja osvanuo je i na sajtu Narodne skupštine. Da li država na ovaj način obelodanila poverljive podatke? Da li je njihovim otkrivanjem ugrožena nacionalna bezbednost?

*
Foto: Predstavnici Vlade Srbije na predstavljanju oglednog stana za pripadnike bezbednosti/Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Ista pitanja ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović, koja je obrazlagala predlog zakona u parlamentu, postavili su i poslanici. 

“Taj tekst nacrta zakona je isti ovaj tekst predloga zakona o kome mi ovde danas pričamo. Pitam vas – da li mi sada ovde raspravljajući o tom istom tekstu, u stvari, ugrožavamo nacionalnu bezbednost Srbije? I kako ste uopšte zamislili da ikad iko, igde u jednoj državi donosi zakone koji ima tajne klauzule", pitala je ministarku poslanica Branka Stamenković tokom rasprave u Narodnoj skupštini.

Konkretan odgovor nije dobila, ali je javnost od ministarke Mihajlović imala priliku da čuje da “neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti, ne samo u našoj državi nego i u svim zemljama na svetu”.

Nema primera tajnih zakona


Šta je tačno poverljivo u tekstu zakona o izgradnji jeftinih stanova, zbog čega su se podaci koji bi potencijalno mogli da ugroze nacionalnu bezbednost našli u javnom dokumentu i da li su izbačeni pre skupštinske rasprave neka su od pitanja koja je Istinomer postavio Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. Kao i poslanici, ostali smo bez odgovora.

*
Zorana Mihajlović, ministarka građevinasrtva, saobraćaja i infrastrukture/Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Šef pravnog tima organizacije “Crta” koja prati parlamentarni proces u Srbiji smatra da je opravdanje za izostanak javne rasprave prilikom usvajanja zakona o izgradnji jeftinih stanova, u najmanju ruku, besmisleno.
“Nije moguće da sam zakon sadrži poverljive podatke ili bilo koje podatke koji su na neki način označeni kao tajni. Nije zabeležena praksa da postoje tajni zakoni, niti tajne zakonske odredbe i to se ne može opravdati nikakvom logikom. Ukoliko su predlagači još tokom perioda kada je trebalo održati javnu raspravu smatrali da su neki podaci tajni i da nije trebalo da budu dostupni javnosti, trebalo je da budu izostavljeni”, kaže Dimitrijević za Istinomer.
Za stručnjake je sporno i samo opravdanje ministarke Mihajlović da i u drugim zemljama neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti.
“Naravno da ima poverljivih dokumenata, ali se tačno zna šta je tajni podatak i postoji jasna procedura po kojoj se nešto proglašava tajnim podatkom. Međutim, od predstavnika vlasti u Srbiji se to konstantno zloupotrebljava. Kod nas je, primera radi, poverljivim podatkom proglašen i proces javne nabavke za vojsku. U zemljama regiona, recimo, to apsolutno nije slučaj”, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Zabrinjavajuće je, kaže naš sagovornik, to što zatvaranje državnog sistema prema javnosti postaje trend.
“Izmene i dopune zakona iz bezbednosnog paketa su definisale sada informacije u sistemu odbrane tako da sve možemo da proglasimo tajnim podatkom i sve može da se učini javno nedostupnim”, kaže Radić.
A da vidimo šta to piše u samom zakonu koji je, podsećamo, objavljen na sajtu Narodne skupštine.

“Ovim zakonom uređuju se uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva pravde-Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za lica, ranije pripadnike snaga bezbednosti koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od ovih državnih organa, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju navedenog projekta”, navodi se u uvodnom tekstu zakona.

Šta piše u Zakonu o tajnosti podataka


A to šta može, a šta ne može da bude tajni podatak sadržano je jednom drugom dokumentu - Zakonu o tajnosti podataka. U njemu je jasno navedeno da je “podatak od interesa za Republiku Srbiju svaki podatak ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti, koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, unutrašnje poslove  spoljne poslove”.

Jasno je, dakle, da ništa od onog što piše u zakonu o izgradnji jeftinih stanova ne može da ugrozi nacionalnu bezbednost, ustavni poredak ili teritorijalni integritet zemlje.

Zbog čega, onda, nije sprovedena javna rasprava i da li je to zloupotreba parlamentarnog sistema? Procedure su jasne. Propisima je regulisano da javna rasprava mora uvek da se održi kada se priprema novi zakon ili izmene i dopune postojećih. Moguće ju je izbeći ako Vlada odluči drugačije, što ova, a i prethodne vlade obilato koriste.

*
Narodna skupštine Srbije/Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Za pravnike “Crte” obrazloženje da tekst zakona sadrži poverljive podatke samo je dokaz da Vlada Srbije ne zna kako da opravda činjenicu da nije bilo javne rasprave.
“Ovo je nevešti izgovor, odnosno pokušaj da se nađe opravdanje zašto taj dokument javnost nije prethodno videla, a to je za svaku osudu, jer se zloupotrebljavaju demokratske procedure”, kaže Dimitrijević.
Da se zakoni usvajaju ad hok, pokazuju i podaci “Otvorenog parlamenta”. Naime, od kada je oformljena vlada koju predvodi Ana Brnabić usvojeno je 104 zakona, a od toga 50 po hitnoj proceduri, a javna rasprava, i kad se organizuje, često je samo puka formalnost. Zbog toga je organizacija “Transparentnost Srbija” još u septembru prošle godine pozvala Skupštinu da ubuduće ne raspravlja ni o jednom predlogu zakona, koji nije prošao javnu raspravu.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
Povezani članci