Početna Članci Analize Analize Sezonci prepušteni poslodavcu - “na reč”

Sezonci prepušteni poslodavcu - “na reč”

Poljoprivredna sezona već je počela, a radnici koji obavljaju poslove na plantažama i njivama još čekaju usvajanje dugo najavljivanog zakona o sezonskim radnicima koji bi trebalo da poboljša radne uslove. Međutim, ukoliko Vlada i poslanici u Narodnoj skupštini podrže predloženi nacrt, položaj sezonaca će i dalje, u velikoj meri, zavisiti od volje poslodavca, pre svega zbog uvođenja usmenog ugovora.


Nemaju penziono, niti zdravstveno osiguranje, ograničeno radno vreme, na godine radnog staža ne mogu da računaju, a zarada je niska i nesigurna. Ovako, ukratko izgledaju radni uslovi sezonaca u Srbiji. Predstavnici vlasti godinama su im obećavali da će zakonski urediti ovu oblast, ne bi li se njihov položaj poboljšao. Međutim, predloženi nacrt Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je nedavno predstavljen, ne uliva nadu za bolje radne uslove sezonskih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu.

“Predlog zakona o sezonskim radnicima predviđa da je obaveza poslodavca da prijavi sezonskog radnika u centralni registar i plaća poreze i doprinose”, rekao je ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predstavljajući predlog.

Premda i u postojećoj radnoj regulativi porezi i doprinosi sleduju svim zaposlenima, bez obzira na to koju vrstu delatnosti obavljaju, donošenje posebnog zakona koji se odnosi isključivo na sezonske radnike, nadležni su opravdali velikim birokratskim preprekama vlasnika poljoprivrednih gazdinstava.

“Cilj je da se zaštite prava sezonaca, stimulišu poslodavci za poštovanje propisa, smanji siva ekonomija, kao i birokratija, a razvije e-uprava, kroz uvođenje novog elektronskog servisa”, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

*
Foto: FoNet/Ljiljana Stojanović

Da li će se i u kojoj meri predloženim zakonskim rešenjima zaista zaštiti prava sezonaca vrlo je upitno. Razlog za sumnju pre svega leži u činjenici da je predviđeno da poslodavac sa radnikom sklapa takozvani usmeni ugovor.

“Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova. Poslodavac je dužan da upozna radnika pre stupanja na rad o uslovima rada i rizicima koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu“, piše u nacrtu.

Ovakva odredba unosi potpuno novu tvorevinu u radno zakonodavstvo, s obzirom na to da neće postojati nikakav pisani dokaz o sklapanju radnog ugovora. 

Za profesora radnog prava na Univerzitetu "Union" Marija Reljanovića, usmeni ugovor je krajnje neprihvatljivo rešenje. Činjenica da se ne zaključuje nikakav ugovor o radu, niti bilo koji drugi imenovani ugovor, već neka, potpuno nova institucija u radnim zakonodavstvu dovešće sezonce, prema njegovom mišljenju, u još nepovoljniji položaj od trenutnog.
“Ovakvo, u najmanju ruku, čudno rešenje sigurno će uneti još veću neizvesnost u radni položaj sezonskih radnika. U slučaju eventualnog spora, pisani ugovor je jedini relavantni dokaz kojim se radnik može zaštiti, jer tome, na kraju krajeva i služi radno pravo”, kaže Reljanović za Istinomer.
Sporno je, objašnjava naš sagovornik, i opravdanje za uvođenje potpuno nove prakse u pravnu regulativu. 

Navodno, razlog za regulisanje usmenog ugovora je smanjenje administrativnih opterećenja za poslodavce sa radnikom koji će posao obavljati svega nekoliko dana. Obaveze oko prijavljivanja radnika, uplate poreza i doprinosa su ostale, a jedina razlika je što sada to mogu da urade elektronskim putem.
“Poslodavac je dužan da radnika istog dana kada stupi na rad prijavi na obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje. Iako će taj posao sada moći da obavi elektronskim putem, neophodno je da unese identične podatke koje bi uneo u pisanoj formi, za šta mu treba isto toliko vremena", smatra Reljanović.

Prema njegovim rečima, ni evidencija o prijavi radnika, koju poslodavac mora da pruži kao dokaz inspekciji, ne predstavlja nikakvu garanciju, jer se i dalje ne zna da li je poslodavac u prijavi ispoštovao ono što je sa radnikom usmeno dogovorio. Suma sumarum, ukoliko radnik podnese prijave za kršenje ugovora, sve se svodi na -  “reč protiv reči”.

Nacrt predviđa i da sezonac može da traži od poslodavca pisanu potvrdu o uslovima rada, ali rok za dostavljanje ove potvrde je dva meseca od početka angažovanja. U naknadnom pisanom dokumentu, poslodavcu je, na ovaj način, ostavljena mogućnost da promeni već dogovorene uslove rada, a zaposleni nema nikakav dokaz o prethodno ugovorenim obavezama.

*
Foto: FoNet/EPA

Još jedno od spornih rešenja je i ograničeno radno vreme, tačnije njegovo nepostojanje. Dok je zaposlenima koji imaju ugovor o radu zagarantovano radno vreme od maksimalno 12 sati dnevno, za sezonce to ne važi. Poslodavac ne mora da ispoštuje ni obaveznu dnevnu pauzu, nedeljni odmor, a ni plaćanje prekovremenog rada.

Od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nismo dobili precizne odgovore na brojna otvorena pitanja u vezi sa nacrtom zakona koji bi, navodno, trebalo da poboljša radni položaj sezonaca i izvuče ih iz “sive zone” rada.

“U obrazloženju Nacrta zakona, koje je objavljeno uz Nacrt zakona, objašnjeni su osnovni pravni instituti i pojedinačna zakonska rešenja. U toku je usaglašavanje Nacrta Zakona sa predlozima sa javne rasprave i svaki predlog će biti pažljivo razmotren i ugrađen u cilju poboljšanja i unapređenja teksta Zakona, a posebno poboljšanja uslova rada radnika i njihove zaštite. U ovom momentu nismo u mogućnosti da damo odgovore na postavljena pitanja, jer se ista odnose na tekst Nacrta Zakona koji će pretrpeti izmene”, poručili su nam iz Ministarstva.

Inače, zakon o sezonskom radu najavljuje se još od 2016. godine. Prema tadašnjim procenama Ministarstva rada, u Srbiji je bilo između 60.000 i 100.000 sezonaca.

Naslovna fotografija: FoNet/Ljiljana Stojanović
Povezani članci