Hit meseca
Predsednik Vlade Srbije samovoljno je, po cenu da predsednika Tadića možda i zaprepasti, smenio ministra ekonomije, ali, gle, Tadiću se odluka baš dopala, baš si me iznenadio, baš si me prijatno iznenadio, pozitivno si me šokirao, ponavljao je Tadić sve dok nije došao trenutak da deli medalje za hrabrost; odajući zasluženo priznanje premijeru zaboravio je da svekoliko svoje predsednikovanje duguje Dinkiću koji javnosti sam reče pre možda dva meseca: onih hiljadu evra što sam obećao građanima obećao sam za to da Boris Tadić pobedi, a ne zato što stanovništvu tako nešto zaista pripada… Uglavnom se smenjeni ministar sam brže-bolje pokupio, ostali su mu ujedinjeni regioni, SOKOJ i Kiki, da, Predsedništvo Ujedinjenih regiona Srbije, za koje sam ja mislio da je Dinkićeva vanškolska aktivnost, hobi, odlučilo je da poslaničkom klubu G17 ono podari svoje ime, nije čak ni taj poslanički klub poslao molbu regionima: možemo li da se od sutra kitimo vašim perjem, nego je PURS odlučio!
SOKOJ je svome mladočlanu Dinkić Mlađanu isplatio tristo dvadeset hiljada dinara za pesme koje su elektronski mediji puštali svojoj publici, kako ministrov opus nije prevelik, izgleda da je bilo stanica i kanala koje su osim prognoze vremena i reklama vrtele samo uglazbljene stihove državnog velikodostojnika. I tako. Iz Vlade nam odoše prvi Tomica, iz razloga duboko ličnih. Za njim ode njegov šef, iz razloga isto duboko ličnih, ali premijerovih – potčinjeni je predsednika vlade duboko lično omalovažavao pa je i pao žrtvom duboko lične odmazde. Za šefom partije ode verna Kalanovićka – ako si vođi bio privržen u dobru, a dobra jeste bilo, budi i sad kad je kolo od sreće uokolilo. Ja i ne znam koliko ministarstava zaprema G17, ali nam je ostala ministarka sporta, zhizneradostnaia Snegurochka koja bi sve što radnosposobno stanovništvo na jedvite jade proizvede razdelila vrhunskim sportistima, pa mislim da je telekomunikativna Matićka G17, a pod mojom sumnjom je i ministar kulturni gospodin Bradić…
Bilo kako bilo, neki iz G17 postradaše za ljudsko pravico, drugi ostadoše da se za nju bore u samoj Vladi, nikad ne bismo srušili našu Vladu, uzvikuje svako malo Snežana, i ako izuzmemo jednog poslanika koji se odmetnuo od G17, partija je jedinstvenija nego ikad, iako se prividno razdelila na dve struje, jednu koja ode sa vođom, i drugom koja ostade na licu mesta. Ovi drugi podsetili su me na nekadašnje članove Saveza komunista: ušao sam da se protiv tih praznoglavaca borim iznutra, da ih porazim njihovim oružjem.
Možda unekoliko i zabrinut za budućnost svog po meni somnabulnog resora ministar za dijasporu predložio je da Srbi u Hrvatskoj budu jopet konstitutivni narod, ja se svojevremeno zalagao da Srbima budu vraćeni stanovi, pa strepio da mi neki teški domoljub ne izbuši gume dok budem na Jadranskom moru, a Srećković traži za naše više nego što i oni sami žele. Tako se voli srbsko rasejanje, tako se voli svoj sektor, tako se bori protiv glasina da će ministarstvo biti ukinuto ! Ne boj, se Srećkoviću, dok je dijaspore mora biti i istoimenog ministarstva, u budžetu isto uvek mora biti za Srbe razasute po svim meridijanima, građanima Srbije šta pretekne pretekne !
