Početna Članci Analize Analize Dominacija vlasti u medijima i funkcionerska kampanja pre kampanje

Dominacija vlasti u medijima i funkcionerska kampanja pre kampanje

U tri i po meseca pre raspisivanja lokalnih izbora CRTA je zabeležila mnogostruko veće prisustvo vlasti u medijima od opozicije, a ujedno su predstavnici vlasti zloupotrebljavali svoju funkciju koristeći je da promovišu svoju stranku i napadaju političke protivnike


Prema analizi medijskog izveštavanja organizacije CRTA, predstavljenoj u Medija centru 23. januara, u periodu od početka oktobra do dana raspisivanja lokalnih izbora (15. januara) predstavnici vlasti su bili skoro četiri puta zastupljeniji od opozicije u posmatranim medijima, a naročito je ta razlika bila vidljiva na posmatranim televizijama – tu je odnos bio skoro 7:1.

Osim što je na televizijama zastupljenost bila drastično veća u korist vlasti, na ovoj vrsti medija bilo je najviše pristrasno-navijačkog tona prema vladajućim funkcionerima – najviše prema Siniši Malom i Goranu Vesiću.
*
Zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije po tipu medija: internet, štampa, televizija



Istraživanje CRTE pokazuje da se o političkim, ekonomskim i društvenim temama 82 odsto građana Beograda informiše putem televizije, 34 odsto putem štampanih medija, i 33 odsto putem internet portala. Dakle, najznačajniji izvor informisanja za Beograđane ujedno je bio najpristrasniji naspram funkcionera u vlasti, a ujedno im je i poklonio skoro sedam puta više vremena nego opoziciji.

Prema rečima Raše Nedeljkova, šefa CRTA posmatračke misije, analiza je pokazala da je postojala kampanja pre kampanje, ali i prisustvo funkcionerske kampanje.

"Javni funkcioneri zloupotrebljavaju svoje prisustvo u medijima, da bi govorili kao partijski ljudi, koji promovišu izborne stranačke programe, dali izborna obećanja ili pozivali birače da podrže njihovu političku opciju na budućim izborima. Kada smo analizirali šta predstavnici i vlasti i opozicije poručuju građanima, veliki procenat poruka jesu negativne poruke. Dakle, govorimo o negativnoj kampanji, govorimo o napadima na ’protivnički tabor’", rekao je Nedeljkov na konferenciji za štampu održanoj povodom rezultata.
*
Medijska zastupljenost vlasti i opozicije



Predstavljajući podatke do kojih je CRTA došla posmatranjem medija, novinarka i članica Upravnog odbora CRTE Tamara Skrozza izjavila je da statistički podaci pokazuju da u medijima očigledno dolazi do zloupotrebe javnih funkcija u u uskostranačke izborne interese.

"U 55 odsto medijskih nastupa javni funkcioneri su najavljeni kao republički ili gradski, a ne stranački funkcioneri. Svaki četvrti put su davali izborna obećana, a svaki šesti put napadali protivkandidate. To je njima zabranjeno. To se ne radi. Ako sam ja pozvana u neku emisiju kao republička ili gradska funkcionerka, ja u toj emisiji ne bih smela da dajem izborna obećanja za svoju izbornu listu, niti bih smela da napadam ljude koji su na suprotnoj strani političke scene", rekla je Skrozza.
*
Tonalitet medijskih objava po tipu medija



Osvrćući se na veliku disproporciju u predstavljenosti vlasti i opozicije u medijima, Skrozza je rekla da su ti nalazi "u skladu sa svim medijskim monitorinzima koje nevladine organizacije sprovode već treću godinu":

"Malo je reći da beležimo neravnopravnu medijsku zastupljenost, jer ovakva disproporcija prevazilazi takvu formulaciju. Ovo je takođe jako dobra slika medijske situacije u Srbiji i, čini mi se, najbolji mogući demanti one čuvene priče o tome da ovde postoji medijski pluralizam. Ako je jedna strana političkog spektra predstavljena četiri puta više od druge strane političkog spektra, onda mi o pluralizmu ne možemo ni da počnemo da govorimo.

Najveća disproporcija u prisustvu vlasti i opozicije jeste na televizijama, što ima posebnu težinu, ako znamo da se najveći broj građana i građanki informiše upravo putem televizije. Dakle, mi u medijima koji su baza informisanja građana i građanki imamo strašnu disproprociju u prisustvu predstavnika vlasti i predstavnika opozicije. Mene ovaj podatak najviše zabrinjava, zato što ovakva disproporcija na televiziji dovodi pod veliki znak pitanja mogućnost da građani budu informisani pravovremeno i nepristrasno, i da na osnovu toga donesu odluku koga će zaokružiti na izbornom listu", rekla je Skrozza i pozvala Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "da konačno počne da radi svoj posao".
*
Najnapadaniji akteri u opoziciji i na vlasti


Prema rezultatima analize, najmanja disproporcija u prostoru koji dobijaju vlast i opozicija jeste na internet portalima, ali i tu su predstavnici vlasti dvostruko više zastupljeni u odnosu na predstavnike opozicije.

Kada je reč o porukama koje su političari slali u posmatranom periodu, predstavnici vlasti su najčešće promovisali svoje rezultate i davali izborna obećanja, izuzev SNS-a posmatranog kao jedinstvenog aktera: SNS se najčešće bavio napadom na protivnike.

Sa druge strane, najčešća poruka koju su predstavnici opozicije slali bila je napad na protivnike. Ubedljivo najviše napadana osoba iz redova opozicije bio je Dragan Đilas, a sledeći je bio Aleksandar Šapić, sa dvostruko manjim brojem napada na njega, iza koga slede Vuk Jeremić i Saša Janković. Među redovima vlasti najviše su bili napadani gradska vlast, SNS, republička vlast i Aleksandar Vučić, a znatno manje Goran Vesić i Siniša Mali.

Zanimljiv je i izbor tema: za vlast su najčešće teme bili infrastrukturni projekti i nove investicije, a za opoziciju su to bile državna politika i mediji.

Od ukupno 2215 vesti o beogradskim izborima u posmatranim medijima najviše vesti - informacija bez redakcijske intervencije – preneo je Studio B, najviše prenetih izjava bez redakcijske dorade imao je Kurir, dok je N1 imao najviše analitičkih priloga i intervjua uživo.

U skladu sa nalazima, CRTA je donela preporuke, među kojima se pozivaju REM i Agencija za borbu protiv korupcije da koriste svoja zakonska ovlašćenja i reaguju na kršenja Zakona o elektronskim medijima i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a funkcionere da ne zloupotrebljavaju svoju funkciju i državne i gradske resurse u svrhu promocije svojih stranaka.
Istraživanje CRTE trajalo je od 2. oktobra 2017. do 15. januara 2018. godine, kada su raspisani lokalni izbori. Praćeni su sledeći mediji: RTS (Beogradska hronika, Dnevnik 2, Jutarnji program – Prelistavanje), Pink (Nacionalni dnevnik, Jutarnji program – Prelistavanje), PRVA (Dnevnik u 18h), N1 (Dnevnik u 19h, Jutarnji program – Prelistavanje), Studio B (Vesti u 19h), štampana izdanja Blica, Večernjih novosti, Politike, Kurira i Informera, kao i portali blic.rs, b92.net i kurir.rs.


(Naslovna fotografija: Istinomer)