Početna Članci Aktuelno Analize Koliko su penzioneri platili konsolidaciju?

Koliko su penzioneri platili konsolidaciju?

Ustavni sud Srbije odbio je da odlučuje da li je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija po Ustavu. Ako Evropski sud za ljudska prava u Strazburu kaže drugačije, Srbija će morati da vrati ovaj novac, naravno, uvećan za pripadajuće kamate. Tako, neku novu vlast mogla bi da sačeka neka nova „stara štednja“ koju će morati da vraća.


Nakon nešto više od tri godine, od 1. januara 2018. prestaće potreba da država štedi putem smanjenih penzija i plata u javnom sektoru. „Umanjenje plata i penzija iz 2015. postiglo je svoju svrhu“, napisao je Fiskalni savet na jednom mestu u svom radu „Fiskalna kretanja u 2017. godini i preporuke za 2018. godinu“. Na drugom mestu kažu da „u 2018. nema potrebe za daljim fiskalnim uštedama“, mada u drugom delu rečenice upozoravaju da se „moraju intenzivirati reforme i rad na unapređenju privrednog ambijenta“.

No, trenutno nam to nije u prvom planu. Ono što jeste, glasi: koliko su penzioneri platili ovu fiskalnu konsolidaciju? Koliko im je država uzela da bi izbegla krizu javnog duga? A za koliko ih je „zakinula“, ne usklađujući njihove penzije po zakonu, od oktobra 2014?
Pri ovom obračunu, korišćeni su zvanični podaci iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) – o tome kolika je prosečna penzija i koliko je penzionera svakog meseca tu penziju primalo.

Odredićemo startnu tačku: to je oktobar 2014. godine. Krajem tog meseca usvojen je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, prema kojem su penzije smanjene na sledeći način – penzije do 25.000 dinara se nisu dirale, one do 40.000 su smanjivane tako što je razlika do 25.000 umanjivana za 22 odsto, a one preko 40.000 – uz ovo nabrojano – tako što je razlika do 40.000 umanjivana za 25 odsto.

Deluje pomalo komplikovano, ali nije od velikog značaja za ovu priču.

Dakle, prosečna penzija u oktobru 2014. iznosila je 24.338 dinara, a broj ljudi koji su primili penzije tog meseca bio je 1.730.443. Ovo će biti baza – ovih 24.338 dinara je reper sa kojim ćemo upoređivati dalja kretanja visine prosečne penzije.
*
Fiskalni savet / Foto: FoNet/Aleksandar Levajković



Pomenuti Zakon je stupio na snagu u novembru, i kao posledica toga prosečna penzija je smanjena na 23.141 dinar – što je bilo za 1.197 dinara manje u odnosu na oktobar. Tog meseca, penziju je primilo 1.735.219 penzionera, pa je proizvod ova dva broja – razlike između oktobarske i novembarske penzije sa brojem penzionera – ukupna suma novca koju je država tog meseca uzela penzionerima na osnovu smanjenja penzija.

Proizvod ova dva broja daje iznos od oko 2,08 milijardi dinara, odnosno 17,2 miliona evra, prema srednjem kursu evra na kraju meseca. Toliko je država uzela penzionerima u novembru 2014. godine. (Napomena: penzije se isplaćuju u dva dela, najčešće 10. i 25. u mesecu. Međutim, ponekad – zbog vikenda, državnih praznika, i slično – ta se isplata pomera za dan, dva unapred, ili unazad. Stoga je bilo veoma teško odrediti ovaj uzeti iznos u evrima tačno na dan isplate, pa smo ga računali na kraju meseca. U najvećem broju slučajeva, kurs dinara u odnosu na evro nije znatno fluktuirao tokom jednog meseca, tako da greške za evre postoje, ali su veoma male.)

Slično, u decembru je ona razlika između prosečne oktobarske i prosečne decembarske penzije iznosila 1.193 dinara, taj prosečni umanjeni iznos je primilo 1.739.162 penzionera, pa je u decembru 2014. država od penzionera uzela nešto više 2,07 milijardi dinara, a to je na kraju decembra iznosilo oko 17,2 miliona evra.

Dakle, samo tokom dva meseca u 2014, država je penzionere „zakinula“ ukupno za više od 4 milijarde dinara.

Slično računamo dalje, za 2015, 2016, i dosadašnji deo 2017. godine – prosečna penzija na kraju svakog meseca (prema podacima PIO), razlika u odnosu na oktobar 2014. i broj penzionera koji je tog meseca primio penziju.

Na ovaj način dolazimo do sledećih podataka: u 2015. godini, država je penzionerima, na osnovu smanjenja penzija, uzela oko 23,7 milijardi dinara, ili 196,5 miliona evra.

Decembarske penzije za 2015. godinu, koje su bile isplaćene u januaru 2016, bile su uvećane za 1,25 odsto. Za celu 2016. godinu, država je penzionerima uzela oko 17,6 milijardi dinara, odnosno, oko 143,2 miliona evra.

Ponovo, od januara 2017, penzije su uvećane – ovog puta za 1,5 odsto. Tako, za period od januara do avgusta 2017, država je od penzionera uzela još oko 7,2 milijarde dinara ili oko 58,6 miliona evra.

Kada se sve ovo sabere, dolazimo do podatka da je od kraja oktobra 2014. do kraja avgusta 2017, po osnovu smanjenja penzija država od penzionera ukupno uzela oko 52,7 milijardi dinara, odnosno, oko 432,7 miliona evra.

Međutim, što vole da kažu u reklamama, to još nije sve.

Naime, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, i svim njegovim izmenama i dopunama u proteklih skoro deceniju i po, penzije su se periodično usklađivale sa kretanjem troškova života, rastom prosečnih zarada, privrednim rastom, i slično.

Ove odredbe su se više puta menjale – na primer, u Zakonu iz aprila 2003, pisalo je da se penzija usklađuje četiri puta godišnje (januar, april, jul, oktobar), „sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta, odnosno pada troškova života i polovine procenta rasta, odnosno pada zarada“.

U septembru 2005. ova odredba je promenjena tako da se penzije usklađuju 1. aprila i 1. oktobra „sa kretanjem troškova života u prethodnih šest meseci“.

Bilo je ovih izmena još – u decembru 2010, septembru 2012. i julu 2013, ali sve one su imale zajednički smisao da se penzije usklađuju dva puta godišnje – u aprilu i oktobru. Pri tome, ova dve poslednje izmene donela je aktuelna vladajuća većina – SNS i SPS.

Poslednja izmena ovog člana Zakona o PIO – a pre Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija – donesena je u decembru 2013, kada je rečeno sledeće – da se penzije usklađuju:
Zakon o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (decembar 2013)
– u aprilu 2014. godine, tako što će se povećati za 0,5%; – u oktobru 2014. godine, tako što će se povećati za 1%; – u aprilu 2015. godine, tako što će se povećati za 0,5%; – u oktobru 2015. godine, tako što će se povećati za 0,5%; – u aprilu 2016. godine, tako što će se povećati za 0,5%; – u oktobru 2016. godine, tako što će se povećati za 0,5%.

Dakle, da nije bilo pomenutog Zakona o „privremenom“ uređenju načina isplate penzija, penzionerima ne samo da ne bi bile smanjene penzije, nego bi im bile i uvećavane, po gore navedenoj dinamici.

S obzirom da ovo usklađivanje – kako smo videli – nije bila nikakva jednokratna pojava, već da je reč o mehanizmu koji se koristio godinama unazad, mislimo da ima smisla govoriti i sračunati koliko je penzionerima uskraćeno i po ovom osnovu. Jer, inflacija je postojala, troškovi života su rasli, a penzionerima – osim toga što im je uzet deo penzije – i ono što je ostajalo, realno je vredelo sve manje.

Dakle, za koliko su penzioneri uskraćeni po ovom osnovu? Opet se vraćamo na onu „osnovu“, odnosno, prosečnu penziju iz oktobra 2014. Videli smo koliko je bilo uzeto po osnovu smanjenja, pogledajmo koliko je uzeto po osnovu „neuvećanja“.

U oktobru 2014. je, dakle, trebalo da penzije budu povećane za 1 odsto. To se nije dogodilo, a da jeste, prosečna penzija u novembru bi iznosila 24.581,38 dinara – 243,38 dinara više nego u oktobru –  i takva bi bila do narednog povećanja (od 0,5 odsto) u aprilu 2015, nakon koga bi iznosila 24.704,29 dinara.

*
Protest Udruženja sindikata penzionera Srbije / Foto: Fonet/TV Fonet


Potom bi u oktobru 2015. bila povećana za još 0,5 odsto, kao i u aprilu i oktobru 2016. Nakon tog povećanja u oktobru 2016, prosečna penzija bi iznosila 25.076,71 dinar, odnosno za 738,71 dinar više nego u oktobru 2014.

Istom metodom – razlika u odnosu na oktobar 2014, pomnoženo sa brojem penzionera koji su tog meseca primali penziju – dolazimo do sledećeg podatka: po osnovu neusklađivanja penzije sa troškovima života, na način koji je predviđala izmena Zakona o PIO iz decembra 2013, penzioneri su u periodu oktobar 2014. – avgust 2017. uskraćeni za dodatnih 30,5 milijardi dinara, ili za oko 249,8 miliona evra.

Ovde treba reći da je država u novembru 2016. penzionerima isplatila po 5.000 dinara jednokratne pomoći, što je iznosilo oko 8,64 milijardi dinara, ili 70,1 milion evra. 

Kada saberemo ova dva „oštećujuća“ faktora – uzeti novac po osnovu smanjenja, i nedobijeni novac po osnovu usklađivanja penzija – i od toga oduzmemo pomoć iz novembra 2016, dolazimo do konačne brojke od 
74,58
 milijardi dinara, odnosno 
612,4
 miliona evra. Toliko je penzionere koštala fiskalna konsolidacija.

Ako uzmemo da je u ovom periodu penziju prosečno svakog meseca primalo milion 730 hiljada 502 penzionera, lako se može sračunati da je svaki penzioner fiskalnu konsolidaciju prosečno platio 43.096,6 dinara, odnosno 353,9 evra.

Na kraju, moraju se primetiti dve stvari. U Grčkoj je slično smanjenje penzija pre nekoliko godina proglašeno neustavnim, pa je država morala da vraća novac penzionerima. Ranije, 2010. godine, isto se dogodilo i Rumuniji. Ustavni sud Srbije je, pak, odbio da uopšte odlučuje da li je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija po Ustavu, tako što je saopštio da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona.

Ako Evropski sud za ljudska prava u Strazburu kaže drugačije, i Srbija će morati da vrati ovaj novac, naravno, uvećan za pripadajuće kamate. Tako, neku novu vlast mogla bi da sačeka neka nova „stara štednja“ koju će morati da vraća.

Drugo, iako je fiskalni deficit smanjen, tako da nema više potrebe za smanjenim platama i penzijama, sistem je i dalje daleko od uređenog. Fiskalni savet je nebrojeno puta upozoravao da reformski ciljevi fiskalne konsolidacije ni izbliza nisu postignuti, i da su neka velika javna preduzeća potencijalne tempirane bombe, koje – ako eksplodiraju – mogu da potope finansije Srbije.

Po ovom pitanju – reformi državnih firmi – gotovo da ništa nije urađeno, a i to je ulazilo u obaveze preuzete sporazumom sa MMF-om. Izuzev Železnica Srbije, gde reforme idu kakvim-takvim tempom, ostalo – u EPS-u i Srbijagasu, kao najrizičnijim kompanijama – maltene nije ni pipnuto.

Tu su još i neprivatizovane firme, poput RTB-a Bor, Azotare, Petrohemije, Resavice, Galenike, gde se takođe malo šta pomaklo sa mrtve tačke.  

Prema tome, penzioneri (i zaposleni u javnom sektoru) jesu žrtvovali mnogo para da bi se smanjio fiskalni deficit, ali je malo šta sa tim novcem učinjeno: ono najvažnije – uređivanje državnih firmi – ni u kom slučaju nije, tako da one ostaju rizik da u narednim godinama ponovo dođe do „bolnih i nepopularnih mera“ – mera koje su zabolele građane, i malo koga drugog.

I na kraju, treba stvari staviti u perspektivu. Samo u periodu 2014-2016, Er Srbija je progutala oko 200 miliona evra državne pomoći. Samo u 2015, čuveni „profesionalni menadžment“ u Železari Smederevo napravio je gubitak od 145 miliona evra. Država se, u projektu koji je percipiran kao izuzetno koruptivan, i kojeg su pratile ogromne afere – o „Beogradu na vodi“ je reč – obavezala, između ostalog, i da će da raščisti teren savskog amfiteatra i da izgradi neophodnu infrastrukturu.

Iako još uvek nije poznato o kolikom je novcu reč, nesumnjivo da će tu biti potrošene stotine miliona evra zarad privatnog „investitora“. Kao što se, uzgred, svake godine troše stotine miliona evra na neke druge subvencije, nekih drugih „investitora“.

Tako da samo ostaje pitanje: nije li država mogla prvo svega ovoga da se liši, pa tek onda da uzima pare građanima?
 
Naslovna fotografija: Fonet/TV Fonet
Povezani članci