Početna Članci Retrovizor2 2017. Missing reality

Missing reality

Pustio bih ja njega, ali neće on mene. Pre nekoliko meseci oprostio sam se javno od predsednika Upravnog odbora RTS-a (a to profesor Vuletić Vladimir), kad je obelodanio zašto ne podržava omladinu koja beše protestovala zbog nepristojno obavljenih izbora, zaista sam bio odlučan da ne pratim više razvojni put ovog rukovodioca, ali profesorovi sofizmi o stvarnosti, tačnije o nestvarnosti, i o medijima kao o dimnoj zavesi (ne čak ni kao o dimnim signalima), iziskuju da budu preispitani. Šta je bilo? Državnom funkcioneru puklo je pred očima da stvarnosti, avaj, više nema, i da je prema tome posve svejedno kako ko tu nepostojećost vidi, i kako je ko tumači, jer ove nema pa nema!


“Realnost u klasičnom smislu prestala je da postoji pojavom masovnih medija“, veli predsednik UO državinog medija, što će reći da je RTS saučesnik, ako i nije kolovođa, u ubijanju stvarnosti. Recimo, čisto teorijski i svetosavski, da je to možda i istina [da stvarnosti nema] ali šta osoba koja ovako vidi život traži u upravnom odboru medija?! 

"Oni koji se drže predstave o pluralizmu medija prema kojoj su mediji ogledalo društva u kojem svaka društvena grupa ima svoj medijski prostor koji navodno štiti neutralna država, robovi su ideologije koja možda može da posluži kao vrednosni putokaz, oko koga će se svi verbalno složiti, ali koja ne može da objasni šta se i zašto dešava u medijskoj sferi.“ Ovako se blagoizrazila osoba u koju vladajuća partija ima neograničeno poverenje, a evo šta još veli: „Mit o slobodi medija služi kao moćan vid manipulacije i mobilizacije koja treba da skrene pažnju sa suštinskih procesa i problema u javnoj sferi… Mantra o slobodnim medijima, pokazalo se svuda u svetu, služi kao dimna zavesa iza koje se vodi ogoljena politička borba. Cilj te borbe nije sloboda medija, već zadobijanje ekonomske i političke kontrole nad medijima.“ Sloboda medija je mit! Pa zato li vas Srbadija i drugi ravnopravni narodi nastanjeni u Srbiji svakog meseca preplaćuju?! Da izazivate i širite medijski defetizam i nihilizam?! Da stanovništvo odvratite i od nade da će jednog lepog dana imati ono novine i televiziju gde će čuti istinu o vladajućoj klasi?




Da sam ja vladar, ne bi mi ova karafilozofska mrsidba nimalo bila po volji: predsednik Upravnog odbora plaćen je da obezbedi slobodu za medij kojim lično on, uz pomoć drugih odbornika, rukovodi, dužan je da prizna postojanje stvarnosti, i da zaposlene državne novinare i raznorazne umetnike u RTS-u privoli da govore stalno i samo istinu, i ne tek istinu, nego celu istinu, tako im Bog pomogao! Dosta o njemu, što reče Vuk svojevremeno o Slobi: i previše je dobio pažnje!

Ali nije dovoljno pažnje dobio Panović Zoran, za preporod oran: nije još ni kročio na svetu zemlju u Takovskoj 10, a novoimenovani član Vuletićevog odbora iz glave je UNS-u izdeklamovao svoju očito ranije doživljenu viziju: kao član Upr. odb. zalagaće se da RTS postane mesto društvenog dijaloga, mesto gde će svi relevantni akteri razgovarati o društvenoj situaciji, kako bi se spustile tenzije koje u Srbiji postoje!” Nije još ni položio zakletvu, a već je u njega ušao duh predsednika Vučića: zamenimo reč “situacija” rečju “Kosovo” i videćemo da nas i Panović zove na unutrašnji dijalog. Plata u Upravnom odboru privukla bi mnogog, možda i svakog poslenika medija da se počasti i sinekure primi, ali mnogo je opasniji sam čin kojim država u svoje toplo okrilje prima nekoga ko je u ozbiljnu sredovečnost zakoračio kao persona nepriblizhennaia k imperatoru. Kad te vladajuća stranka, u koju se nisi učlanio, toliko uzdigne, ti hteo ne hteo pomisliš kako nije ona onakva kakvom je poraženi predstavljaju, nije onoliko rđava i zalupana kao što se o njoj misli, i kao što si i sam donedavno mislio: “Ne, evo, pravi kvalitet tj. ja našao je put do srca svih potrošača televizijskog programa, vučićevci nisu mogli više da prenebregavaju moje životno i novinarsko iskustvo, i moj iskreno rečeno talenat, morali su da me pozovu, potreban im je neko ko zaista zna znanje!”

Evo šta je, ushićen unapređenjem, kazao novi drug Član: “Zalagaću se da programi RTS-a koji to nisu, budu kvalitetniji, a oni koji jesu, ostanu takvi!” Ovo poslednje moglo bi kao Panovićev izum i sada već registrovani patent da se primenjuje i izvan zidina RTS-a: ono što je dobro da ne bude ukinuto, nego da se čuva od kvareži, a ono što je nedobro isto da se ne ukine, nego da se blago nama opravi, zaleči, zakrpi, podupre, i da traje unedogled. Primenjeno na javni servis: da i ono što nije baš za podičiti se ostane u programu ovog nasleđenog i nadasve nepotrebnog giganta, jer i te promašaje pravi neko ko ima porodicu… Podsetio me je g. Panović na Nikolić Tomislava kad se potonji dokopao mesta predsednika Republike, izjavljivao je kako se ni na koga ne ljuti, kako nikome ne želi ništa što mu ne bi i rođena mati poželela, zavoleo je sve partije, patrijarha, kinesku delegaciju, Tarabiće, papu, da bi mu na kraju ostali samo Dragica i Rusija.

Da, vojni i policijski sindikat su demonstrirali tražeći ostavke ministra vojnog i ministra policijskog, vojni ih, koliko znam, nije udostojio pažnje, ne može da odvoji pogled od migova, a dotore je izvoleo kasti da bundžije nisu iznele nikakve zahteve koji bi im poboljšali ionako poboljšan život, nego su se obrukali koristeći političke floskule, pa zar ste vi floskula?! 

Kad god traže ostavku ministra policije, sindikalci puno od njega nauče, a naučimo puno i mi koji nismo ni policijajci ni floskule: “Sindikat treba da rešava probleme, a ne nas da napada!”, propoveda naučni radnik. Ovo bi se dalo razraditi: “Sindikat treba da rešava probleme, a ne da ih pravi!” i “Sindikat treba da nas brani, a ne da nas napada!”, “Sindikat treba nas da brani, a ne da nas napada!” Ministar je kao od šale pobio i glasinu da se Vračar planski naseljava građanima koji bi na predstojećim izborima trebalo da donesu pobedu Srpskoj naprednoj stranci: kad je sabrao sve vračarske iseljenike i novonastanjenike pojavio se višak od nekih tristo duša, gde zacelo ima i maloletnika i lica koja neće ni izići na izbore.

Šta je još bilo? Orlovi lete u Rusiju, ovaj besmrtni, umetnički naslov nema ko nije iskoristio. Nakon dve poslednje utakmice pitam se šta naši beloglavi supovi očekuju na svetskoj smotri fudbala, tja, očekuju isto što i partije i pokreti koji se uoči izbora rode iz duha novca, i kojima država dobrano plati samo zato što učestvuju u takozvanoj izbornoj utrci, daleko joj mene što se tiče lepa kuća. 

Naslovna fotografija: Fonet/Megatrend
Povezani članci