Početna Članci Analize Analize Ostavka Malog - uslov za decembarske izbore?

Ostavka Malog - uslov za decembarske izbore?

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je na toj funkciji preživeo brojne afere i još brojnije zahteve za ostavkom, danas ponovo kaže da je zadovoljan postignutim rezultatima. Međutim, kaže i da će, ipak, najverovatnije podneti ostavku pre isteka mandata. Istraživali smo kakve su zakonske opcije da se izbori održe u decembru kako se spekuliše u medijima – bilo da Mali podnese ostavku ili ne.


"Najverovatnije neću biti kandidat na narednim izborima i najverovatnije ću podneti ostavku pre kraja mandata, ali odlazim nasmejan. Odlazim ponosan na sve ono što smo uradili u prethodne tri godine", tako je Mali pre početka sednice Skupštine grada odgovorio na pitanja novinara da li će podneti ostavku.

Na ovaj način je nastavljena saga o tome da li će i kada Mali otići sa funkcije, što je više puta najavljivao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ni jedan ni drugi ne smatraju da Mali treba da ode zbog umešanosti u neku od afera, na prvom mestu aferu Savamala, iako je Vučić prvi rekao da su gradski čelnici odgovorni za rušenje u Hercegovačkoj. Naprotiv, i jedan i drugi više su nego zadovoljni postignutim rezultatima, a razlog za ostavku su, kako su objašnjavali, hajka i neviđeni pritisci, koji su doveli do atmosfere u kojoj ne može da se radi.

Novi razlog za eventualno podnošenje ostavke sada je datum izbora. Na pitanje novinara zašto bi podneo ostavku na kraju mandata Mali je rekao: “Zato što ne znam kada će biti izbori. Možda i neću, videćemo.”

Da li su mogući izbori 10. decembra?

Da bi izbori bili održani 10. decembra potrebno je da Mali podnese ostavku koliko sutra (27. septembra). Naime, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, nakon što gradonačelnik podnese ostavku postoji rok od 30 dana da se eventualno napravi nova skupštinska većina i izabere novi gradonačelnik.

*
Član 85 Zakona o lokalnoj samoupravi / Foto: Printscreen


U slučaju da se to ne dogodi u roku od 30 dana, Vlada imenuje privremeni organ, a predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore (u roku od dva meseca od raspuštanja skupštine).

*
Član 8 Zakona o lokalnim izborima / Foto: Printscreen


Rok za održavanje izbora je najmanje 45, a najviše 60 dana od trenutka raspisivanja, kao što propisuje član 8 Zakona o lokalnim izborima.

Po ovoj računici, 3. decembar nije opcija za održavanje beogradskih izbora, iako se tim datumom, takođe, spekuliše u medijima, ali su izbori 10. decembra mogući ukoliko Mali odmah sutra (27. septembra) podnese ostavku, zatim posle 30 dana Vlada raspusti gradsku skupštinu, a Maja Gojković odmah raspiše izbore.

Izbori kao u Zaječaru?     

Međutim, postoje i druge opcije. Šef pravnog tima posmatračke misije Građani na straži Pavle Dimitrijević podseća na prošlogodišnji primer Zaječara i nekoliko drugih opština u Srbiji, gde su gradonačelnici ili predsednici opština podneli ostavku, a Vlada je zatim donela odluku o formiranju privremenog organa u roku kraćem od 30 dana, suprotno zakonu, posle čega su raspisani izbori.

“U slučaju Zaječara prošle godine, Vlada nije ispoštovala rok od 30 dana od dana podnošenja ostavke, već su ranije raspustili skupštinu i uveli privremenu upravu. Vlada je time praktično skratila rok iz Zakona o lokalnoj samoupravi. Građani na straži su Ustavnom sudu podneli zahtev za ocenu ustavnosti ove Vladine odluke”, objašnjava Dimitrijević.

Dakle, moguć je i ovakav scenario, ali on opet ne bi bio u skladu sa zakonom. 

Redovni izbori i bez ostavke Malog?

Treća opcija je da Mali, ipak, ne podnese ostavku, a da imamo izbore u decembru. I to redovne. Neko će s pravom pitati kako redovni izbori nekoliko meseci pre roka.

Na ovakvu mogućnost ukazao je predsednik Gradske izborne komisije Zoran Lukić u izjavi za Novosti, kada je rekao da Skupština ne mora biti raspuštena da bi bilo izbora u decembru.
“Prema zakonu, izbori u Beogradu moraju da budu održani najkasnije mesec dana pre isteka mandata odbornicima, a on je započet 23. aprila 2014. Ukoliko bi se, recimo, održali tri meseca ranije, u decembru, opet bi bili redovni izbori, a potrebno je samo da ih raspiše predsednik Narodne skupštine. On treba da se rukovodi odredbom da od raspisivanja do održavanja izbora sme da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana”, rekao je Lukić.
Dimitrijević objašnjava da bi to bilo moguće ukoliko vlast odluči da široko tumači Zakon o lokalnim izborima, jer u zakonu ne piše kada se najranije održavaju redovni izbori, niti šta su vanredni izbori.

“Postoji opcija da Mali uopšte ne podnese ostavku i da se ne desi ništa, nego da se protumači da izbori nisu vanredni, nego redovni i da se samo ispoštuje rok za održavanje izbora i da predsednica Narodne skupštine raspiše redovne izbore za decembar… Ovakav scenario u kome se redovni izbori raspisuju toliko ranije bio bi krajnje proizvoljno tumačenje zakona, jer se mandat odbornika skraćuje za tri meseca, što u suštini jesu vanredni izbori“, ističe Dimitrijević.

*
Član 2 Zakona o lokalnim izborima / Foto: Printscreen


Inače, mandat odbornika u Skupštini grada ističe 23. aprila, što znači da je poslednji datum za održavanje redovnih izbora 24. mart (30 dana pre isteka mandata).

Imajući u vidu gore izvedenu kombinatoriku, zaključujemo da su mogući izbori i tri meseca ranije, u decembru, čak i u slučaju da Mali ne podnese ostavku. Samo je ponovo potrebno da se zakon rastegne do krajnjih granica, a svedoci smo da ovim našim virtuozima na političkoj harmonici, to ne bi bio prvi put.

Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo
Najčitanije