Beregi krasku!

Ministar Vulin proživljava najsrećnije, najzvezdanije trenutke u ovom i inače za njega zlatnom dobu, bio je u volj. Republici Srpskoj, na crkvenoj svečanosti (nema jake Svete matere bez jake Srbije, i nema Srbije i srpstva bez jake SPC); tamo je varirao svoj omiljeni, znameniti slogan da je Republika Srpska bila i ostala spoljnopolitički prioritet Srbije, pa da, moramo tako svi govoriti dok se srpska sva srca s njim ne ujedine, sunce sloge, ljubavi da nam svima sine.


Za mene je Republika Srpska samo deo susedne države, ali zato ja i nisam ministar odbrane, za našeg zaštitnika, gromovitog levičara, vazda u crnim košuljankama, to je drukčije: ako smo neljubazno, pa i grubo probuđeni iz sna o Velikoj Srbiji (a kako Britanija može da bude velika, i da to uporno i otvoreno čuva u svom imenu?!), sanjaćemo o Priličnoj Srbiji, zabadaćemo naš slobodarski kažiprst u oko dosadnim velikašima iz Evropske unije koji nam sada jamče da pre 2025. godine možemo samo da sanjamo o tugaljivom našem ulasku u presrećnu i veličanstvenu porodicu evropskih naroda! 




Pa, dobro, jesam li uz Vulina, ili sam uz arogantnu veleupravu EU? 

Uz našijenca sam, jašta, volim da slušam njegove blagovesti o rusko-našim migovima, u najskorije vreme biće opravljeni i ofarbani, to, care, još ti vazduplohovi da nam dolete, pa će svakom pravom Srbinu biti puno srce, braća će ih bratski izgitovati i ofarbati, sijaće se kao novi, zaslepljivaće i neprijateljske pilote i kontrolore letenja koji će na radaru videti samo bljesak, a neće moći da izračunaju nijednu ubogu koordinatu, dobro nam došli, naši novi polovni, sveže ofarbani migovi, od kojih će se hrvatskom stožeru, kosovskom, i drugima, lediti krv u njihovim nezahvalnim žilama, radujem se što su motori prošli generalku, ali ovo sa farbom, nadam se da je tek druga, posebno me je obradovalo! Nikakve limarske ni farbarske usluge neće nam trebati, migovi će da blistaju šta god na njima njihovi tvorci i reparatori napisali. „Beregis’ kraski!“ ili „Beregi krasku!“ („Čuvaj se boje!“, ili „Čuvaj boju“), da, sa svima smo sve na note, kao da će sto godina vladati mir i blagostanje, ali lakše je ljubeznichat’ sa verolomnicima ako imaš u rukavu nekoliko preporođenih migova!

                              &

Upravitelja škole u Zemunu njegova klasnosvesna i požrtvovana baza ne može da sačuva od gneva koji je spopao Ministarstvo prosvete, iako je i sama inspekcija, koja je svojim raportom i razjarila šarčevićevce, a i izgleda i samog g. Šarčevića, napravila izvesne propuste i greščice, zbog čega naravno neće ona izgubiti posao, a upravitelj izgleda da hoće. Vladajuća partija smenjuje i nastavnicu u mladenovačkoj školi, na upražnjeno mesto uskočiće članica Partije, ne znam pojedinosti, ali u drugom nemilom događaju nagraisaće žena, što će reći da su pripadnici oba pola ravnopravni pred svevidećim okom Partije.  
Od svekolikog obrashchenia predsednikovog, iz samog Doma Predsedništva, u sećanje su mi se najviše urezale predsednikove reči o peni, zaista, svakome ko je poklonik rada i izgaranja na radu, mora poći pena na usta kad pomisli na hiljade parazita razasutih po kafićima, a kojima je na neradničkim usnama vazda pena, od piva ili od kapućina, eh, da je više pesnika među vladarima, i ovaj svet izgledao bi drukčije; juče sam opet, menjajući kanale u potrazi sa kakvim okršajem iz Premijer lige, ugledao doskorašnjeg Premijera: „Ovaj osmeh na mom licu...“ - nema događaja, nema fenomena koji nije ontološki i preko DNK povezan sa predsednikovim bićem i sa njegovim neumornim telom, da ga ne tuži Ivana Banfić za plagijat, jer je to iz njene čuvene pesme, neće, predsednik nije pevao, i nije, kao Ivanča, osmeh pripisao voljenoj individui, nego čitavom udarničkom kolektivu koji je izgradio put, svaki kilometar novog asfalta donosi milimetar više u predsednikovom osmehu, ovog puta gledaoci su uživali u tri santimetra, više sreće i širi osmeh na narednoj deonici! 

Predsednik je preko beloglavog supa na službi u BIA poslao orlovima vazdušnu čestitku povodom njihovog ulaska u finale evropskog prvenstva, neće na njegovu i još veću njihovu žalost moći da ih lično bodri u otomanskoj areni, ali će tamo biti Milorad Dodik - zašto li nam predsednik to pod milim bogom govori?!

Hoće li Dodik tamo biti njegov lični izaslanik, ili će biti rezervni predstavnik još uvek neujedinjenih naših dveju država? Kakvo značenje i koliki značaj ima Miloradovo putešestvije u vekovima nenaklonjeni nam Istanbul?! 

Verovatno će putovati i neki glavešina iz Slovenije, pa šta s tim, jedino iz Zagreba teško da će kogod otputovati, ovo je za hrvatske i velikodostojnike i za cenj. navijaštvo finale iz njihovog najstrašnijeg košmara, Alpski Srbi protiv pravih Srba, šta da vam radim, braćo! u kući obešenog se ne govori o konopcu, znam, ali mi navijači nismo poznati po ne znam ti kakvoj tankoćutnosti ili političkoj korektnoći, tak je kak je!
Povezani članci