Zlatno trnje

U svečanom holu Skupštine svečano je otvorena izložba portreta sviju rukovodilaca najvišeg zakonodavnog tela, od Unkovskog kome se po isteku mandata kao Marku Polu izgubio svaki trag u Kini pa do još aktivnog vulkana zvanog Slavica Đukić Dejanović. Ne zna se kako su skupštinski nameštenici Glišić i Odalović za živopisca odabrali baš Stojkova Juniora iz Sombora, uglavnom su se pogodili da umetnik za četrdesetak hiljada evra sa fotografija prenese na platno lica ovih istorijskih ličnosti, koje su, bogu hvala, sve još žive i zdrave. Ali, kad ne slikaš Tajnu večeru ili Adama i Evu, nego imaš posla sa savremenicima, očekuj i pokoju žaoku. Slavica se pomirila sa tim da će je budući naraštaji pamtiti drukčiju nego što ona sebe vidi i pamti, Toma Nikolić nije očaran kako je ispao, najoštrija je bila Nataša Mićić koja beše voljna da čeka na novog Uroša Predića pa ne znam koliko godina u trenutku poziranja imala; likovni kritičar Miodrag Jovanović oduševljen je, lako je njemu kad sam nije preslikavan, kritičar veli da je somborski umetnik imao samo izbledele crnobele fotografije, a kakve je sve dugine boje utkao u portrete, pa zašto smo hudožnjiku dali izbledele crnobele slike kad u svakom mobilnom imamo toliko piksela i boja! Dobro, bilo pa prošlo, premda nije prošlo, portreti su plaćeni a postali su deo naše kulturne i istorijske baštine. U isto vreme raščulo se da ta ista Skupština, da ne kažem galerija likova, ne plaća komunalije ne znam ti koliko dugo, isto kao ni Vlada, pa ni samo Predsedništvo. Glasina je preko medija doprla do ušiju i samog vladara koji nam je, kao da ponovo predaje u školi, jednostavnim rečima objasnio šta se desilo: država ne plaća zato što nema para, a nema para zato što joj je ekonomija slabašna, a ekonomija je slabašna zbog problema nastalih pre njegovog krunisanja – deda za repu, baba za dedu, unuk za babu… Pa neće biti da su to svi uzroci! Ko je otvorio školu „Srbija“ na Palama, za koju sam i ne znajući i ne hoteći dao dva miliona evra? Je li Srbija toliko bogata da deci u inostranstvu zida škole, sportske hale, crkve i šta ti ja znam?! Dalje, za brljotinu konzulata u Njujorku dali smo milion dolara, za špijunski satelit ne znam ni koliko, država gradi i poklanja stanove produbljujući ionako produbljenu neravnopravnost u društvu, idemo dalje, nasumce, ima toga napretek, država daje četrdeset hiljada evra za portrete političara, hvali se brojem specijalnih penzija, brojem zaslužnih sportista kojima za jedan blistavi trenutak na olimpijadi daje penziju, stan… Para za komunalije nema i zato što rukovodioci kompanija, sudova, upravnih odbora uzimaju nehumano velike plate, zato što ulažemo u takozvanu dijasporu, a samo poradi toga što su vani naši zemljaci, a trebalo bi svaku paru da ulažemo ovde gde mi živimo, makar neki od nas i ne bili Srbi!

https://youtube.com/watch?v=GGMhKddE3Gw%3Frel%3D0

Ali, dajmo i nešto lepo publici koja i ne znamo koliko je brojna! Evo, carine na uvoz automobila iz EU skresane su sa 7,5% na svega 5%, čemu se veseli i staro i mlado, jer će u mnogoj siromaškoj porodici to prevagnuti da se auto već jedared kupi; vakcinama koje stanovništvo bandoglavo nije htelo da primi svečano je istekao rok upotrebe, 1. novembra svečano su proglašene za medicinski otpad, jedna briga manje. Dobra vest za penzionere, naročito ako su narodni poslanici: pripada im i penzija i poslanička plata sa svim njenim ukrasima i dodacima! Apsolutni šampion je levičar Mićunović koji je podstrek penzionerima da ne klonu duhom, nego da se upišu u partiju a pomoću nje da uđu i u Skupštinu. Ljubitelji pisane reči s nestrpljenjem očekuju najnoviji roman našeg disidenta Legije koji u tamnici, pod svetlošću zipo upaljača, promišlja našu stvarnost, našu prošlost i našu budućnost, jer njegova zna se kakva je; gradonačelnik Jagodine g. Palma kaže da u njegovom heteroseksualnom gradu neće biti komunalne policije, sve što bi otišlo na plate komunalaca biće razdeljeno kao dodatak familijama sa troje i više dece, a za koju se svi nadamo da neće docnije udariti seksualnom stranputicom i razočarati svoga dobrotvora. Palma je hvaleći svog odustanutog radiodifuznog kandidata Radišu rekao da su mladenci na čijim je svadbama Radiša pevao dobili svi mušku decu, što će reći da rodna ravnopravnost nije gradonačelniku jača strana, međutim će prilikom dodele dečijeg dodatka i ženska čeljad biti knjižena kao punovredna.

Vesti iz sveta.

Meštani poljskog gradića kome sad ne znam ni ime montiraće statuu Sina Gospodnjeg višu od bolivijske i brazilske, upravo se radi na kruni od trnja koje biće zlatna. U zlatnom trnju zar se ne vidi kakva je mešavina megalomanije i verske zatucanosti u pitanju! Bog će videti ko je njegovom Sinu napravio najveći spomenik, pa će na ktitore i gradske oce spustiti specijalni blagoslov. Spomenik će biti visok trideset tri metra, zašto, pa zato što je model poživeo toliko godina; da je bio dugovečniji ili da je zvanična mera za dužinu hvat Isus bi bio nekoliko puta veći; naši krstovi u Kragujevcu i Nišu su na vest o mega Isusu izrazili želju da se ovi industrijski gradovi prvi pobratime sa tom poljskom varošicom te da se kad papa bude posetio Niš iz Poljske o trošku „Crvene zastave“ i EI Niš dopremi i poljski Isus. Banjalučki obućari pokloniće svim spasenim čileanskim rudarima po jedan par cipela ručno pravljenih od kozije kože, sve su cipele rađene po meri, sad će neko pitati, uh, koliko je koza platilo glavom, koliko je jarića gorko zaplakalo, ma kakvi, sve su to bile koze kojima je kao i vakcini u Srbiji istekao rok trajanja.