Familija ljutića
Terao sam zeca, oterao medveda, ili obratno: na moju bezmalo svakodnevnu jadikovku da predsednik Republike protivno Ustavu ima još jednu itekakvu javnu funkciju, predvodi partiju, reagovao je predsednik lažne države Fatmir Sejdiu, iako sam ga iskreno rečeno bio smetnuo s uma. Lažni ustav te lažne države ima neki lažni član, po uzoru na član 115. našeg Ustava, gde piše da šef države ne može obavljati drugu javnu funkciju, pa se g. Sejdiu, kad mu je tamošnji ustavni sud ljubazno skrenuo pažnju da to nije lepo, priklonio svojoj partiji, a građanima je, uključujući i srpsku manjinu, prepustio da izaberu koga im drago, pa bio to i Oliver Ivanović (koji je Srbe podučavao te da učestvuju na tamošnjim izborima te da ih prezru, pri čemu je bio dosledan, uvek je predano i požrtvovano prenosio ono što mu je u Beogradu bilo naloženo, to je sam rekao u „Kažiprstu“).
https://youtube.com/watch?v=9rURUz2MSpE%3Frel%3D0
– Uh, to se Arbanasi tj. Arnauti prave važni, veći su katolici od Pape, ima po razvijenim zemljama onoliko vladara koji ostaju na čelu svojih partija. Pa neka ima, ne znam šta piše u njihovim ustavima, našim je ustavom to zabranjeno, a izgleda da je tako i u konštituciji lažne države!
Ali, sve i kad bi hteo da neko vreme bude puki predsednik Republike, Boris Tadić ne bi mogao da napusti pa ni da zamrzne ulogu partijskog vođe, na izborima za predsednika Demokratske partije neće ni imati protivkandidata, u odi kakva ni Miloševiću nije bila ispevana, Jelena Trivan je u jednome dahu, iz glave, kazala da nema u celoj državi ni u regionu nikog ko bi bio ravan predsedniku Republike Srbije, koji se samorazvio što u formalnog što u nezvaničnog vođu vascelog poluostrva i međunarodnih teritorijalnih voda, pa kako bi se u partiji mogao naći takmac takvome malo je reći natčoveku! Čovek bez premca Amerikancima pri svakoj zdravici govoraše kako je Srbija zemlja bez premca kad se radi o ulaganju u svrhu ličnog i korporativnog bogaćenja, donedavno mu je uzrečica bila „naš vojnik je najbolji u regionu“, sad je sa vojnika prešao na privredu, a vredni građani i dobri ktitori napravili su spomenik četničkom vođi zvanom Kalait, dok se novom mostu, čija svečana već izgradnja kasni, smeši ime samog Srpskog Čiče; građanin Hadži Andrej Milić, maršal Garde kneza Lazara, nema sreće sa inicijativama, kad je tražio oružje da brani Kosovo ispostavilo se da krši zakon, sad je hteo da homoseksualce koliko-toliko nauči pameti, pritvorilo ga; Palmu dakako nije pritovorilo, jer će g. Palma, blago nama, u Končarevo sa svim pokretnim članovima familije, tamo će dok bude parada da ugasi televizor i da isključi struju, zašto i struju, pa da unučići i snaje ne čuju preko radija zavodljive glasove sladostrasnih grešnika, inače je gradonačelnik-poslanik izjavio kako bi mogao da sedi pored nekog evropskog neheteroseksualnog velikodostojnika – samo da ga ovaj ne pipa!
Tako deputat i narodni dobrotvor razume stvari: on je vrhunski mužjak pred kojim poremećenko iz Evropske unije podleže mračnoj strasti i mazi ga po gradonačelničkoj butini za sofrom ili na zajedničkoj pres-konferenciji. Da. Novi radikali sastali su se sa sinodom Demokratske stranke Srbije. Koštunica ih je prosvetlio da će, ne okanu li se varljive Evrope, proći kao Ivica i Marica kad su ušli u kuću od čokolade; Vučićih je ovu porodicu bistrih potoka čije je vrelo u Belanovici podsetio da se mali potoci ulivaju u veliku reku, gde je reka bez povratka očito Srpska napredna stranka, ali su potoci, odgojeni na ustaničkoj i hajdučkoj poeziji, odbili da se u reku uliju, jer svi naši vodotoci dospevaju u Dunav koji zna se gde izvire, odakle teče, po čijem nalogu i sa kakvim antisrpskim ciljem!
I dok naš bivši premijer motri da nam Evropa ne zabije nož u gunj, slavni satelit kojim je Srbija htela da nadzire stari kontinent i lažnu državu Kosovo postaje sve skuplji: u februaru smo za njega dugovali 37 miliona evra, što naravno da nismo platili, kamata je premašila milion, nema veze, Ujedinjene nacije imaju Kancelariju za vanzemaljske poslove, zašto da mi, koji smo svetsku organizaciju svojevremeno utemeljili, nemamo makar jedan satelit! Stanovništvo doduše poboljeva, oskudeva, štrajkuje, gladuje, Doljevčani hoće da registruju agenciju za prodaju polovnih ljudskih organa i krvi, u svome beznađu inostranstvo vide kao tržište koje samo čeka jedan takav damping. Ali nisu svi toliko baš ni očajni, evo, Nata Mesarović prima tj. uzima četiri hiljade evra mesečno i obreckuje se na svakog ko misli da je možda prekardašila, moja plata, moja stvar! Moja žena, moj šampion! Moja roba, moj dućan! – misli se predsednica suda, isto zapravo kao i Boljevčani: moja krvca, moj organ, kome hoću ja prodam!
