Kad služba piše beleške

„S obzirom da je optužnica protiv Lukovića stupila na pravnu snagu i da je optuženi u nadležnosti posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, saslušanje privedenog Lukovića (Ulemeka) u prostorijama MUP nije obavljeno, niti su od njega uzete bilo kakve izjave, jer je to u nadležnosti suda. Ističem da dobrovoljnoj predaji Lukovića nisu prethodili nikakvi pregovori sa MUP. Kao ministar konstatujem da je zakonska procedura precizno ispoštovana.“

RTS, 3. 5. 2004. godine

Novinari su nastavili da postavljaju pitanja – kako se predaja odigrala, da li je Ulemek bio s nekim u kontaktu, da li je bilo pregovora… Jočić je odgovarao ne baš ubedljivo.

„Na to vaše pitanje bih mogao da kažem da je to zbir pitanja koja prikrivaju suštinu. Potpuno je beznačajno gde je bio, s kim je pričao, potpuno je beznačajno sve ono što prethodi onom što će biti, a to je njegova zvanična uloga, uloga čoveka koji može doprineti rasvetljavanju istine o ubistvu premijera. Hajde da sačekamo taj 10. jun, da vidimo šta će prvooptuženi reći.“ (B92, 31. 5. 2004. godine)

Prošao je 10. jun, ali službena beleška nije objavljena. Iduće godine govorkanja su bila sve glasnija. Pričajući o tom događaju bivši komandant Žandarmerije MUP-a Srbije Goran Radosavljević Guri je otkrio da je Ulemek odveden u kabinet načelnika Javne bezbednosti Miroslava Miloševića.

Ministar Jočić je objašnjavao da je te noći sa Zlatibora došao da bi „sve bilo pod najvišim stepenom kontrole“ i da je Ulemek u zgradi MUP proveo nekoliko sati, jer Okružni zatvor ne prima tokom noći i da je tada bilo potrebno da se hitno prebaci u nadležnost pravosuđa.

„Ulemek je samo rekao da oseća opasnost da može nešto da mu se desi u zatvoru, kao i njegovoj porodici i zahtevao je bezbednost za sebe i porodicu. On ništa nije rekao u vezi sa procesom za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.“ (Danas, 18. 6. 2005. godine)

MUP Srbije je potvrdio da postoji beleška o razgovoru državnih funkcionera i Ulemeka u noći kad se predao, ali da ne žele da objave sadržaj.

„MUP Srbije je, postupajući po zahtevu emisije Insajder B92 da po zakonu dobije slobodan pristup informacijama od javnog značaja, potvrdio da je sačinjena službena beleška. MUP je, međutim, odbio da tu belešku da na uvid javnosti pre okončanja krivičnog postupka protiv Legije. Oni to pravdaju time da bi objavljivanje sadržaja u ovom trenutku moglo da ometa tok suđenja i utiče na javno mnjenje.“(Danas, 24. 2. 2006. godine)

Original falsifikata

I pored upornog pritiska javnosti da objavi službenu belešku sastavljenu u noći predaje Milorada Ulemeka, ministar Jočić je bio još uporniji. Popustio je tek u martu 2006. kada se zahtevu pridružio i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji se pozvao na zakon o dostupnosti informacija. Ministar je i tada bio prilično štur. Naveo je da mu je načelnik javne bezbednosti Miroslav Milošević 2. 5. 2004. oko 21 sat telefonom javio da se Ulemek predao jedinici Žandarmerije i da mu je to potvrdio i njen komandant Goran Radosavljević Guri. Jočić tada odlučuje da dođe u Beograd.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović je optužio Dragana Jočića i Radeta Bulatovića da su falsifikovali službenu belešku o razgovoru sa Ulemekom Legijom, ali je tužilaštvo prijavu – arhiviralo.

„Tužilaštvo je, nakon obavljenih provera, krivičnu prijavu arhiviralo, jer ne postoji osnovana sumnja da je izvršeno delo koje se u njoj navodi, ali je nije odbacilo. Za sada nije prikupljen dovoljan broj dokaza da bi tužilac nadalje po njoj postupao ili zahtevao istragu.“ (Tanjug, 6. 6. 2006. godine)

Tužilaštvo se ponovo oglasilo u novembru.

„Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu saopštilo je juče da se neće više oglašavati povodom postupanja po krivičnoj prijavi koju je Čedomir Jovanović podneo protiv ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića i direktora BIA Radeta Bulatovića. Pošto je izvršilo određene provere putem zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja preko Generalnog inspektorata, tužilaštvo je utvrdilo da ne postoji odgovornost bilo kog lica.“ (Politika, 24. 11. 2006. godine)

Sumnje da je Jočićeva službena beleška neistinita, izneo je i novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić koji je izjavio da je beleška „smišljena“ dan pre objavljivanja u javnosti. A i bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Milošević i pomoćnik ministra Vladimir Božović izjavili su da nije isključeno da je službena beleška ministra Dragana Jočića o predaji Ulemeka „falsifikat“. (Beta, 22. 11. 2006. godine)

Bivši načelnik Javne bezbednosti Miroslav Milošević rekao je da su u noći kada se Ulemek predao u MUP Srbije došli savetnik Vojislava Koštunice Aleksandar Nikitović i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić. Tijanić je izjavio da je te noći bio u zgradi MUP-a, ali i negirao da je sa njim bio Nikitović.

„Užasna je laž da je Nikitović bio, on nije bio tamo te večeri. Mene su zvali iz Vlade Srbije i rekli da se dogodilo nešto krupno i da bi bilo dobro da odem sa ekipom i snimim izjavu generala Miloševića. Čitava moja ekipa može da posvedoči, ja sam došao nekih pet minuta pre nje, sačekao sam ih, a onda mi je Milošević saopštio da se Legija predao i moja ekipa je snimila njegovu izjavu. Onda je on ponovo otišao gore i, dok sam ja pakovao stvari sa ekipom, on je došao i rekao da bi Legija, pošto je čuo da sam ja tu sa ekipom, voleo da porazgovara i da se upozna sa mnom. Ja sam rekao da se celog života borim protiv Bebe i Čede, da ne želim da budem kao oni i da ne želim da ga vidim pre istražnog sudije. Potom sam otišao iz zgrade MUP-a.“ (B92, 22. 11. 2006. godine)

Tada još uvek aktuelni ministar Jočić je ponovo odgovarao na pitanje da li je službena beleška autentična. On je kazao da je ona „nešto što služi da se evidentira događaj“, što je on, kako je kazao, i učinio.

„Upućena je kao jedan dan, jedan sat u dnevniku, ona je dostupna svima, i tužiocu i svima drugima, u njoj nema ništa spektakularno osim dana, sekunde poziva i svega onoga što postoji u tužilaštvu, a na kraju krajeva dobili su je i novinari.“ (Danas, 28. 12. 2006. godine)

Beleška je (ne)bitna

Ipak, prezentovana beleška nastavila je da izaziva kontroverzne komentare. Kada je Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) zatražio da im se dostavi evidencija o ulasku u zgradu MUP-a na dan kada se predao Milorad Ulemek Legija, iz MUP-a je odgovoreno da je evidencija uništena.

„Pošto je JUKOM-u stigao odgovor da je ta evidencija uništena, ova organizacija je zatražila zapisnik o komisijskom uništavanju evidencije.“ (Glas javnosti, 4. 4. 2007. godine)

Od tada službena beleška nije bila u fokusu javnosti, u koji je vraćena ovih dana, priznanjem tužioca Jakovljevića. Partijske kolege bivšeg ministra Jočića odbacile su navode tužioca Jakovljevića kao neosnovane, a visoki funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić optužio je posredno B92 i Čedomira Jovanovića da stoje iza „ove antilogike“.

„Pazi sad ovo: ministar unutrašnjih poslova je kriv što su mu doveli Legiju u kancelariju umesto da ga vode istražnom sudiji! Sporna je nekakva službena beleška, a da više niko i ne zna ni zbog čega. Jočić nije smeo da vidi državnog neprijatelja broj 1, kao da će se time dokazati da ministar s Legijom nešto munta. Ljudi, ovo je neverovatno! Po sto puta, izgleda, treba objašnjavati savršeno jasne stvari! Pa da je hteo s njim da šuruje, da to ima ikakve veze s mozgom, zar ministar ne bi našao drugih načina da komunicira sa beguncem osim da mu ovaj dolazi u kancelariju nakon hapšenja?! Pored toga, u pitanju je MINISTAR POLICIJE, a neprijatelj broj 1 je ipak završio na kraju kod istražnog sudije, a ne u Jočićevoj kancelariji, kako to veselo i sprdajućim tonom glume spikeri u dnevniku čitajući i rugajući se saopštenju DSS povodom ovog bezobrazluka!“ (Kurir, 7. 9. 2010. godine)

Nakon svega, jasno je da je izjava tužioca Jakovljevića bitan detalj u nastavku otkrivanja prave istine u slučaju, koji je ušao u svoju sedmu godinu, ali isto tako i da je stavljanje tačke na ovaj slučaj, po svemu sudeći, još daleko.