Zašto nas trujete mlekom?
Dičimo se da smo država koja proizvodi kvalitetnu hranu, vrlo često stavljamo ispred nje epitet „organska“, mogli bismo da hranimo pola Evrope… A onda ispadne da je većina mleka koje proizvodimo (ali i ono iz uvoza) zatrovano. To je posledica toga što u Srbiji ne postoji sistem, na koji se nadovezuje nepostojanje nacionalne referentne laboratorije. U takvoj situaciji potrošačima se podvaljuje i prodaje nešto što je opasno po njihovo zdravlje.
Ko je za to kriv? Svi prethodni ministri poljoprivrede koji nisu bili kadri da uspostave sistem i da izgrade referentnu laboratoriju. Ne manje krivi su i direktori direkcija za veterinu, uprave za zaštitu bilja, inspektori i savetodavne službe. Treći, čiju naivnost nikada ne treba podceniti, jesu sami poljoprivrednici. I, naravno, mlekare.
Kada smo u drugoj polovini prošle godine obavešteni o „otrovnom“ kukuruzu u kojem se nalazi aflatoksin (što je posledica suše i postojećih patogena) nadležni nisu preterano burno reagovali. Naprotiv. Ministarstvo poljoprivrede, a kasnije i kompanija SGS Société Générale de Surveillance, koja je najpre izašla sa nalazima da je 70 odsto roda kukuruza u Srbiji zaraženo, utešili su nas saopštenjem kako su rezultati ispitivanja pogrešno prezentovani i da je u stvari „na osnovu ispitanih 375 uzoraka, što reprezentuje količinu od 350.000 tona kukuruza, utvdilili da je gotovo 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo, od čega je 32 odsto upotrebljivo za direktnu ljudsku ishranu, a ostatak za stočnu hranu, uz odgovarajući tretman“. Tvrdili su da oko 40 odsto ispitanih uzoraka kukuruza, koji nisu upotrebljivi za ljudsku ishranu, niti za stočnu hranu, mogu biti dekontaminirani, ali da je njegova upotreba rizična. Poručeno je tada da „s obzirom na to da se kukuruz uglavnom koristi za stočnu hranu, još uvek nije kasno da se u uvoj fazi odgovarajućim merama iskoristiti veći deo roda“.
Reakcije su usledile tek zbog navodnog pokušaja da se sabotira izvoz kukuruza, na kojem se ogroman novac zarađuje. Dakle, alarm se nije upalio kad je u pitanju bezbednost zdravlja ljudi, već kada je nečiji profit ugožen. Kakva demonstracija bezobzirnosti?!
Šta dalje činiti? Spisak poteza je dug – zabraniti uvoz mleka iz susednih zemalja, stopirati dalju distribuciju domaćeg mleka na tržište, uvesti ispravne mlečne proizvode u Srbiju, konačno uspostaviti nacionalnu refernentu laboratoriju i utvrditi gde su nestale pare koje je EU dotirala za izgradnju laboratorije. Potom dati otkaze svima koji su odgovorni, a potom sprovesti ozbiljnu istragu o njihovom nečinjenju. Sledi kažnjavanje mlekara čije je mleko zaraženo aflatoksinom, a koje su u svojim laboratorijana to verovatno utvrdile i ćutale. Bilo bi dobro i da nam se objasni zašto se najsavremeniji aparat za ispitivanje kvaliteta mleka i mlečnih proizvoda nalazi u zgradi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde već skoro četiri godine skuplja prašinu, a kupljen je za 23 miliona evra naših para.
Do sada još ništa od navedenog nadležni nisu uradili. Recite, konačno, kakvo mleko pijemo i koliko je opasno po naše zdravlje! Poverenje u državu smo već izgubili, ništa se gore neće dogoditi ako nam saopštite istinu!
