Tabloidi i slučaj iz Suvog Dola – šta su sve prekršili autori naslovnih strana?

Kodeks novinara, Zakon o javnom informisanju i medijima, Konvencija UN o pravima deteta, Krivični zakonik… Širok je spektar pravila o koja su se, kako se osnovano sumnja, ogrešili autori današnjih naslovnica nekoliko dnevnih novina, inače, korisnika državnih subvencija za medije. Objavljivanjem detalja zlostavljanja otete devojčice, “Srpski telegraf” i “Informer” (koji ni do sada nisu mnogo marili za novinarsku etiku) ponovo su otišli korak dalje u grubom zanemarivanju prava i gaženju po dostojanstvu i privatnosti žrtve zločina. Ovog puta i Ministarstvo kulture i informisanja bilo je nešto je glasnije u osudi neetičkog izveštavanja tabloida. Konkretne mere, kažu, već su preduzeli, a sada je, kako nas uveravaju, na delu tužilaštvo koje bi trebalo da reaguje.

Čak pet članova Zakona o javnom informisanju prekršeno je objavljivanjem detaljnih opisa zločina, kaže Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje, odgovarajući na pitanja “Istinomera” koje će konkretne mere ministarstvo preduzeti protiv tabloda koji su danas na naslovnim stranama objavili detalje zločina nad maloletnom devojčicom iz Niša, otetom krajem prošle godine.

“Mi smo se već obratili, prvo Republičkom javnom tužilaštvu, da proceni, čija je nadležnost u konkretnom slučaju, ima li mesta pokretanju krivičnog postupka. Podneli smo, naravno, prekršajne prijave. To je ono što možemo da uradimo u okviru naše nadležnosti. Ovde imamo pet članova Zakona o javnom informisanju i medijima koji su na ovaj način prekršeni. Ali, i pre kršenja ovih zakona, moram da podsetim da Zakon o ratifikaciji konvencije UN o pravima deteta, čiji smo mi naravno potpisnici – u članu 39. propisuje obavezu da obezbedimo sve odgovarajuće mere za podsticanje fizičkog i psihičkog oporavka i zaštitu deteta. Mi smo u obavezi – i ovim činjenjima smo tu obavezu ispunili”, kazao je Gajović.

 

*Mediji u Srbiji: Partijsko novinarstvo, napadi na medije i nepoznato vlasništvo

*Mediji su propali jer su ušli u političku koaliciju

 

Kopanje po ranama

 

Prema Kodeksu novinara – novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena. 

Krivični zakonik (član 172) propisuje kazne za one koji naškode osobi, iznošenjem njegovih ličnih i porodičnih prilika. 

Dalje, države koje poštuju Konvenciju UN o pravima deteta – “preduzimaju sve odgovarajuće mere za bolji fizički i psihički oporavak i socijalnu reintegraciju deteta koje je žrtva” nekog oblika zanemarivanja, eksploatacije, zloupotrebe, mučenja ili nekog drugog oblika okrutnog ponašanja. 

Kada je reč o Zakonu o javnom informisanju i medijima, član 79. je jasan – prikazom ili opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme se povrediti dostojanstvo žrtve nasilja. 

Posebna je tema odakle medijima informacije o ovako osetljivom slučaju i da li objavljivanje tih podataka može da ugrozi krivični postupak.

Prema rečima našeg sagovornika, on je već ranije, konkretno u ovom slučaju, “javno zamolio medije da budu pažljivi pri izveštavanju”. Na pitanje “Istinomera” kako dalje mogu iz Ministarstva kulture i informisanja da sankcionišu redakcije, kaže – nikako više. 

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Novi zakoni, nove i kazne

 

“Mi smo iscrpli sve što je nadležnost ministarstva. Mi nismo ti koji sankcionišu, već ti koji se bave sistemom javnog informisanja, a to znači pratimo primenu. I u slučaju da negde primena medijskih zakona nije kako treba, onda mi reagujemo. Nemamo poluge moći, niti instrumente, koje bismo mogli da upotrebimo da bismo dalje sankcionisali. Postoje drugi državni organi, a nama je važno da smo ih mi podstakli – prekršajne prijave smo podneli i tužilaštvu smo se obratili”, obrazlaže Gajović.

U kontekstu finansijske podrške redakcijama koje pređu “crvenu liniju” na ovakav način, Gajović kaže da zakoni koji važe nisu mogli da predvide ovakve situacije. 

“Lično mislim, Zakon o javnom informisanju i medijima koji je pisan 2013. a stupio na snagu 2014., mislim da nije mogao da pretpostavi ovako brzometni razvoj medija i da će mediji, u tom nekom smislu, ući u upravo ovakve situacije kakva je ova danas. Te kazne su relativno blage, po meni. Mi ćemo ove godine – nama je u planu – da vršimo izmene i dopune sva tri medijska zakona i u tom smisliu ćemo posebnu pažnju posvetiti sankcijama koje su nam na raspolaganju”, najavljuje državni sekretar.

Na pitanje da li u tom smislu misli na eventualno uskraćivanje finansijske podrške kroz projekte, odgovorio je – moguće. 

“Ministarstvo izuzetno poštuje odluke Saveta za štampu. Takvi koji su prekršili kodeks, a to utvrdi Savet za štampu, ne mogu dobiti sredstva ovog ministarstva”, tvrdi Gajović.

Podaci ga, međutim, demantuju. Provladini tabloidi „Informer” i “Srpski telegraf”, dobili su, po računici Centra za istraživačko novinarstvo CINS, za tri godine ukupno 52,5 miliona dinara državnog novca na konkursima za medijske projekte koji su u javnom interesu. Novac im se dodeljuje uprkos učestalom kršenju Kodeksa novinara, na šta već godinama upozorava baš Savet za štampu na koji se Gajović poziva. 

Dok se čeka procena tužilaštva, osim Ministarstva kulture i informisanja, reagovao je i Savet za štampu, kao i novinarska udruženja i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. “Srpski telegraf” se, u međuvremenu, izvinio žrtvi, njenoj porodici i javnosti.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović